Antikrizne mere u regionu

Hrvatska: Deset zapovesti

U kriznim vremenima, najugroženije kategorije jesu siromašni, nezaposleni i oni kojima preti gubitak posla. Prema rečima Ankice Parun Jarllah, direktorke Zavoda za zapošljavanje Republike Hrvatske, Vlada je za svoj prioritet odredila upravo donošenje mera koje će ovim kategorijama stanovništva pomoći da lakše prebrode krizu. Sa tim ciljem donet je paket koji čini deset antirecesivnih mera:

• jačanje makroekonomske stabilnosti kroz rebalans budžeta i smanjenje rashoda,

• rasterećenje privrede od neporeskih davanja,

• osiguranje likvidnosti javnih preduzeća (štednja na svim nivoima, obustavljanje novih zapošljavanja u javnom sektoru, vezivanje menadžerskih plata za poslovanje),

• vezivanje budžeta namenjenog socijalnoj pomoći za EU fondove – sa sadašnjih 200.000 evra, on će biti povećan na 500.000,

• ulaganje u mala i srednja preduzeća,
  

• jačanje Hrvatske banke za obnovu i razvoj sa ciljem osiguravanja 400 miliona evra za pomoć izvoznicima, turizmu i trgovini,

• obezbeđenje sredstava za promociju turizma i plasman domaćih proizvoda u hotelskim i turističkim objektima,

• podrška tržištu nekretnina radi podsticanja građevinske industrije,

• kontrola kvaliteta uvezenih proizvoda u cilju zaštite domaćih proizvođača,

• održavanje životnog standarda najugroženijih slojeva društva.

Makedonija: Metalci najugroženiji

Najteže posledice svetske ekonomske krize u Makedoniji osećaju se u industrijskom sektoru, rekao je Duško Minovski, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Republike Makedonije. „U svim granama industrije već dolazi do smanjenja broja radnika, a kriza će tek uticati na razvoj i održivost“, rekao je Minovski, dodavši da je bruto društveni proizvod u Makedoniji izložen velikim rizicima i da se očekuje otežan pristup zajmovima i kreditima. Od proizvodnih grana za sada je najugroženija metalska industrija, zbog pada vrednosti cinka, bakra i aluminijuma na svetskom tržištu.

Vlada Makedonije usvojila je niz mera za ublažavanje posledica krize. Među njima je set mera u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, odluka o otpisu kamata na sve kredite i troškove kompanija, pomoć preduzećima u vidu bankarskih garancija, uvođenje mogućnosti grejs perioda na otplatu kamata i izmena Zakona o investicijama.

Kao i većina vlada u regionu, Makedonija je izvršila rebalans budžeta, kojim je predviđen pad BDP-a za jedan odsto, a budžet je umanjen za devet procenata. Planirano je finansiranje deficita u budžetu uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija. U administraciji su smanjene plate i zaustavljena su nova zapošljavanja.

U domenu socijalne politike, Vlada Makedonije usvojila je nacionalnu strategiju za razvoj i Nacionalni plan za zaposlenost. Ustanovljene su razne mere implementacije i finansijske pomoći za mlade, žene i nezaposlene. Predviđena je dodatna finansijska pomoć za majke sa dvoje i više dece. Agencija za zapošljavanje napravila je program za zapošljavanje osoba sa posebnim potrebama.

Minovski je napomenuo da preduzeća i sama imaju mere za borbu sa krizom, poput skraćenja radne nedelje i otpuštanja tehnoloških viškova, koje zbrinjavaju posebni fondovi.

Crna Gora: Pomoć za struju

Ministar zdravlja, rada i socijalne politike u Vladi Crne Gore Miodrag Radunović istakao je da Crna Gora po svim pokazateljima spada među najbrže rastuće ekonomije u svetu, te da je budžet za 2009. planiran kada je kriza već počela, ali je uprkos tome on izrađen tako da podržava razvoj malih i srednjih preduzeća i strane investicije. Najznačajnije antikrizne mere Vlade Crne Gore su smanjenje poreza na dohodak fizičkih lica sa 15 na 12 odsto, smanjenje stopa doprinosa za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, ukidanje naknade za autoputeve i korišćenje građevinskog zemljišta, smanjenje cena električne energije.

Vlada je usvojila i paket mera koje se odnose na bankarski sektor. Usvojen je Zakon o merama za zaštitu bankarskog sistema. Podrška Vlade bankarskom sistemu iznosi 90 miliona evra, kreditna podrška – 150 miliona, otkupljeni su državni zapisi vredni 40 miliona.

Mere štednje odnose se na obustavljanje novog zapošljavanja u državnim organima, nabavke putničkih i privrednih vozila i nove informatičke opreme.

Kada je reč o tržištu rada, mogući rizici po Crnu Goru su globalna kriza u aluminijskoj industriji, smanjena tražnja aluminijuma na svetskom tržištu i pad cena aluminijuma, niži prihodi i teškoće u poslovanju Kombinata aluminijuma u Podgorci i Željezare u Nikšiću, smanjenje izvoza, niži prihodi države i pogoršanje položaja zaposlenih, problemi u sektoru građevinarstva uzrokovani smanjenjem tražnje nekretnina usled manjeg obima stambenih kredita.

U cilju podsticanja aktivnog zapošljavanja i preduzetništva Vlada Crne gore sprovodi 448 programa pripreme (stručno osposobljavanje, dokvalifikacija, prekvalifikacija i sl.) za zapošljavanje. Putem Programa kontinuiranog stimulisanja zapošljavanja i preduzetništva u Crnoj Gori u 2008. godini dodeljeno je 936 kredita. Zapošljavanje pripravnika realizuje se prema Vladinom programu zapošljavanja pripravnika sa visokom stručnom spremom i prema aktima Zavoda za zapošljavanje. Tako je, od ukupno 2076 zaposlenih pripravnika sa evidencije Zavoda u 2008. godini sufinansirana plata za 1139.

Zavod je, u saradnji sa lokalnim upravama, organizovao realizaciju 77 javnih radova u kojima je angažovano 1190 nezaposlenih lica. Sezonskim zapošljavanjem je u 2008. godini obuhvaćeno 7105 nezaposlenih sa evidencije Zavoda za zapošljavanje.

Po rečima ministra Radunovića, na crnogorskom tržištu rada nema značajnih turbulencija. Prema podacima od 20. aprila ove godine, stopa registrovane nezaposlenosti je 10,8 odsto, što znači da je neznatno povećana u odnosu na kraj prošle godine kada je iznosila 10,7 odsto.

Kada je reč o penzionerima, Radunović kaže da je redovnost penzijskih davanja jedan od najvažnijih zadataka Vlade i Fonda PIO. Usklađivanje penzija i drugih prava vrši se dva puta godišnje, u odnosu na kretanje troškova života i prosečne zarade zaposlenih.

Vojni penzioneri postali su deo sistema penzijskog i invalidskog osiguranja Crne Gore.

Dečju i socijalnu zaštitu koristi 80.500 korisnika, za koje se izdvaja 3,5 miliona evra, što, prema Radunovićevim rečima, čini četvrtinu ukupnih troškova budžeta Crne Gore. Deo korisnika socijalno-zaštitnih prava koristi mogućnost subvencioniranja računa za električnu energiju. Vlada Crne Gore subvencionira 45 odsto iznosa računa za struju, a šira grupa potrošača iz kategorije domaćinstava dobija subvencije za 27,5 odsto iznosa računa.