Dobar plivač i sve drugo

Da se za kratko vreme nije našao usred nekoliko afera, ministra životne sredine i prostornog planiranja, Olivera Dulića verovatno bismo zapamtili kao mladog, ambicioznog i aktivnog člana vlade koji je korektno obavio taj posao, i pored više nego loše situacije u sektorima koje vodi. Za njegovog mandata i u njegovoj branši za dve i po godine koliko je ministar dogodilo se mnogo šta, počevši od naglog prestanka izgradnje, preko neuspelih pokušaja, vrlo kritikovanih u javnosti, da se reši problem legalizacije, do sporog napretka u onoj manje popularnoj oblasti – zaštiti životne sredine – i na kraju ambicioznih planova, najava i obećanja čije je ostvarenje, iz sadašnje perspektive, jako daleko. Za svo to vreme, iako se bavio životnim stvarima, Oliver Dulić nije ni izbliza bio toliko u žiži javnosti koliko za protekla tri meseca, od kad su počele optužbe o zloupotrebi službenog položaja i nenamenskom trošenju novca građana Srbije.

Prvu optužbu objavili su novinari „Pištaljke“ 3. decembra prošle godine, kada su obznanili da Dulićeva firma „DG Comp.Računari“ iz Subotice, posluje sa 70 budžetskih institucija, i da je u toku tri godine – od januara 2008. do novembra 2010. – evidentirano više od 1100 uplata državnih organa i institucija na račun Dulićevog preduzeća.

Istog dana, odmah po objavljivanju detaljnih informacija do kojih je došla „Pištaljka“, na sajtu Agencije za privredne registre izmenjeni su podaci o Dulićevoj firmi – navedeno je da su upravljačka prava sa Dulića preneta na drugo lice, navodno još 2008. godine. Dulićevo Ministarstvo saopštilo je prvo da je „svaka rečenica“ sa sajta www.pistaljka.rs neistinita, da bi kasnije sam Dulić objasnio da je problem bio u Agenciji za privredne registre. Ministar tvrdi da nije bio ni u kakvom sukobu interesa, jer su upravljačka prava na drugo lice preneta odavno, samo je Agencija neažurna pa to nije upisala sledeće dve godine.

Agencija za borbu protiv korupcije izrazila je potpuno razumevanje za Dulićev slučaj, ali je posle svega ostao gorak ukus – koliko je firmi u Srbiji koje nemaju direktne veze sa vlašću, a imaju sreću da tako intenzivno sarađuju sa toliko budžetskih korisnika?

I pored toga što se ništa faktički nije promenilo nakon otkrivanja ovih podataka, „Pištaljka“ nije prestala da se bavi Dulićem. Otkrivena je još jedna „sitnica“: ministar je suvlasnik još jedne firme (11 odsto vlasničkog udela), koja takođe posluje sa državom. Radi se o preduzeću „Roll pack“ iz Subotice koje proizvodi ambalažu od papira i kartona, kao i rolne za fiskalne kase i telefaks aparate. Dulić je i tu preneo upravljačko pravo na drugu osobu, ali dosta kasnije nego što je trebalo. Kada je to uradio, već je bio ministar, a prethodno i predsednik Skupštine Srbije.

Taman se čitava priča stišala, kada je opet iz nevladinog sektora stigla nova informacija: Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja za izradu sajta www.ocistimosrbiju.rs platilo je oko 25.000 evra. U trenutku objavljivanja te informacije, na toj adresi bila je vrlo skromna prezentacija o reciklaži pojedinih materijala, čija je vrednost možda nekoliko stotina evra. Posle dva dana ona je zamenjena neznatno ozbiljnijim sajtom na kome se nalazi baza podataka o deponijama u Srbiji, integrisana u Google mapu. Dok su još trajala prepucavanja po medijima o tome šta se stvarno dogodilo, sledi nova informacija: na promociju ekološke akcije „Očistimo Srbiju“ za koju je ovaj sajt napravljen, potrošeno je mnogo više para. Konkretno, za dva bilborda postavljena tokom teniskog turnira Serbia Open potrošeno je skoro pola miliona evra.

AUTOGOL: O ovom slučaju ministar Dulić je rekao da je novac namenjen promociji akcije „Očistimo Srbiju“, te da mu je „žao što neko sad demagoški počinje da raspravlja o tome da li je novac mogao da se potroši za plate, penzije i socijalna davanja“. „Molim pogotovo one koji pokušavaju da napadnu sve ono što mi radimo – nemojte da dirate akciju ‘Očistimo Srbiju’, jer je vrlo značajna i ove godine će biti nastavljena istim intenzitetom“, rekao je Dulić navodeći da je „svaki dinar potrošen u skladu sa Zakonom“ i da su dobrodošli svi koji to žele da provere.

Što se tiče svih slučajeva zajedno, Dulić je u opširnom obraćanju novinarima objasnio da se mesecima nalazi pod medijskom hajkom čiji je cilj njegova lična diskreditacija zbog uvođenja reda u sektor građevine.

„Bavim se uvođenjem reda u građevini koji podrazumeva sprečavanje korupcije, donošenje brojnih planova i akata koji će sprečiti dalji haos u tom sektoru“, rekao je Dulić dodajući da to podrazumeva i izgradnju hiljada stanova čije će cene biti realne, potom inspekcijski nadzor i sprečavanje divlje gradnje „izbijanjem stotina miliona evra iz džepova onih koji su zgrtali novac od građana naplaćujući nerealno visoke cene kvadrata“.

„Drago mi je da je posle nekoliko godina mog rada jedina zamerka koja može da mi se pronađe to da li je jedan sajt trebalo da košta dva miliona dinara ili nešto manje“, rekao je Dulić, a na kraju je dodao: „Želeo bih da poručim onima koji stoje iza ovoga, a to svakako nisu nevladine organizacije, da ću nastaviti da radim posao koji sam započeo i završiću ga do kraja. Uvešćemo red u Srbiju.“

No, čini se da ovaj i drugi pokušaji odbrane Duliću prave još veće probleme. Anonimni izvor tabloida „Kurir“ navodi da je usred graje zbog pravljenja sajta za 25.000 evra i promocije od pola miliona evra, ministru stigao SMS koji glasi: „Bićeš provučen kroz blato ako ne zauzmeš mekši stav o konverziji.“

„Udarili su na Dulića! Ovo nije prvi put da mu ‘signaliziraju’ da su nezadovoljni, ali nikad ovako otvoreno. Ministar te pretnje nije prijavio policiji i rešen je da istraje u uvođenju reda“, rekao je taj isti izvor. Prema njemu, ova „konverzija“ iz SMS-a odnosi se na uredbu Vlade Srbije po kojoj korisnici građevinskog zemljišta uz naknadu mogu da postanu njegovi vlasnici i da mu promene namenu (na primer od propale fabrike u stambeni kompleks), ali uz veliku nadoknadu.

Prema drugoj teoriji, Dulića se odriče i Demokratska stranka čiji je član. Odgovarajući na pitanja „sledbenika“ Demokratske stranke na društvenoj mreži Tviter o aferi „Očistimo Srbiju“, moderator naloga demokrata rekao je između ostalog: „Od cele situacije mi najviše gubimo, jer pojedinci su prolazni, a stranka ostaje“, „Očigledno nema zakonskog prekršaja, ali bi voleli da vidimo da li ima moralnog“, kao i „Jako bismo voleli da se cela stvar raspetlja“. Demokratska stranka je kasnije ocenila da ti komentari sa zvaničnog Tviter naloga Demokratske stranke nisu zvaničan stav DS-a.

IMIDŽ: Napadi, optužbe, loš PR i još gora odbrana, naveli su i na spekulacije o eventualnoj rekonstrukciji vlade u kojoj bi žrtva bio i Oliver Dulić. On je po nekim ocenama za kratko vreme solidno zaprljao evropski imidž demokrata čiji je jedan od najvažnijih zadataka u ovom trenutku borba protiv korupcije i za transparentnu upravu.

No, oni koji ga bespogovorno brane, tvrde da je Dulić, inače jedan od najmlađih ministara i ključnih ljudi u Demokratskoj stranci, zapravo izuzetno svestran, vredan, sposoban i ambiciozan čovek, kome profesionalni političar, bez obzira na godine, nije prvo zvanje.

U njegovoj biografiji stoji da je rođen 21. januara 1975. godine u Beogradu, ali da je uz tri brata (javnosti je poznat Oliverov stariji brat Modest, koji je pokrajinski funkcioner) odrastao u Subotici gde je završio osnovnu i srednju medicinsku školu.

Njegov otac je građevinski inženjer koji ima privatan biznis od 1990. godine, a i dva brata su građevinski inženjeri i rade zajedno sa ocem. „Zaista ne znam da li to predstavlja sukob interesa, ali ako bilo ko uoči bilo kakvo nezakonito poslovanje moje porodice, molio bih da to predoči javnosti. Ako neko misli da kao ministar koji pokušava da uredi jednu neuređenu oblast pomažem svojoj porodici da ostvari dobit, pozivam sve organe ove zemlje da svaku uočenu nepravilnost odmah objave u svim novinama, nikog neću tužiti za klevetu“, rekao je Dulić u jednom od intervjua koji je dao za „Vreme“.

Kako je bio veoma nadaren za muziku, završio je osnovnu muzičku školu za tamburu, klavir i gitaru. U Beograd je došao na studije na Medicinskom fakultetu koje je završio 1999. godine uz solidan prosek. Specijalizirao je ortopedsku hirurgiju, zahvaljujući čemu je imao čast da prisustvuje operaciji – saniranju povrede Ahilove tetive predsednika Srbije Borisa Tadića. Radio je kao lekar u Hitnoj pomoći u Subotici i ortoped u Zdravstvenom centru u istom gradu.

Svojevremeno su u Ministarstvu objasnili da je Dulić jedan deo svog školovanja proveo u Norveškoj (završio je stručni kurs pri univerzitetu u Oslu na temu „Internacionalni zdravstveni sistemi“), te da zahvaljujući tome uz engleski, nemački i mađarski poznaje i norveški jezik. Petnaest godina se bavio vaterpolom, takmičio se, trenirao i rekreirao.

U vreme studentskih protesta 1996. ulazi u politiku, ali i upisuje master studije iz oblasti evropskih integracija i uprave na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta „Singidunum“ u Beogradu.

Jedan je od osnivača Studentske inicijative, koja je koosnivač studentskog pokreta Otpor. U DS se učlanio 1997. godine i ubrzo je postao potpredsednik opštinskog odbora u Subotici, pa član Glavnog odbora stranke, i potpredsednik Pokrajinskog odbora DS-a. Bio je kandidat DS-a za predsednika opštine Subotica, ali ga je s tesnim rezultatom pobedio predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara Geza Kučera.

U to vreme uveliko je „svoj čovek“: vlasnik je, odnosno suvlasnik dve pomenute firme, DG Comp.Računari koja je osnovana 1999. i Rol Pak osnovane 2003. godine.

Februara 2006. godine izabran je za člana Predsedništva stranke i član je Odbora za zdravstvo i Odbora za spoljnu politiku DS-a.

Poslanik u Skupštini Srbije postao je 2000, a sedam godina kasnije i njen predsednik. Za nešto malo više od godinu dana građani su ga zapamtili kao pristojnog i odmerenog predsednika Skupštine, koji je prekidao sednice skupštine kad nije bilo televizijskog prenosa i koji je, kad je došlo vreme, raspisao izbore.

Dulić je oženjen, i sa suprugom živi u iznajmljenom stanu u Beogradu. Prema pisanju tabloida, rado sluša Lepu Brenu i Cecu. U njegovoj imovinskoj karti su osim vlasništva u dva preduzeća pobrojani i stan u Subotici od 55 kvadratnih metara i apartman u selu Orahovac pored Kotora od 19 kvadratnih metara.

Na mesto ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Srbije došao je jula 2008. Prema nekim ocenama u oblasti zaštite životne sredine, odnosno čišćenja Srbije – ako izuzmemo pomenutu aferu – Duliću uopšte ne ide loše. Akcija „Očistimo Srbiju“ okupila je hiljade aktivista koji su prikupljali otpad, i otvoreni su i brojni reciklažni centri, što za Srbiju, siromašnu i ekološki nesvesnu, predstavlja značajan pomak. No, poslovi koje on obavlja u ovoj oblasti nisu ni blizu toliko interesantni niti građanima bliski koliko njegov drugi sektor. Naime, Dulić je na mesto ministra došao baš u vreme kada je počela da cveta gradnja. Zatekao je potpuni haos u sektoru o kom se najviše govorilo u kontekstu korupcije i prevara. Najveći problem Ministarstva u tom trenutku bila je loša ili nepostojeća zakonska regulativa i, kako je sam naveo, korumpirana administracija. Ubrzo je i to stalo – usledila je kriza, ali i optužbe da je zaustavio izgradnju Srbije i da je više desetina hiljada građevinara ostalo bez posla.

Zakon o planiranju i izgradnji koji ove nedelje razmatra Vlada Srbije, i njegove nove odredbe, mogle bi – prema Dulićevim ocenama – da značajno promene stanje u ovoj oblasti – da pojednostave i ubrzaju izdavanje građevinskih dozvola. Uz konačno rešavanje problema legalizacije, koju takođe reguliše isti zakon, Dulić najavljuje i da će 2011. godine Vlada Srbije pomoći da proradi 240 gradilišta zahvaljujući 900 miliona dinara izdvojenih kao podrška stambenoj izgradnji. Najavljuje i autoputeve i mostove, kao i socijalne stanove. Ovo poslednje bilo je razlog za česte prozivke s obzirom na to da o stanovima priča već godinama, i da se početak gradnje konstantno odlaže.

No, čini se da je ono što bi moglo da „kupi“ novi Dulićev mandat u možda nekoj budućoj vladi jeste pitanje legalizacije, ispit na kome su već mnogi pali. Nakon mnogo priče i strategija, u poslednjim pokušajima ministar je najpre objavio da će legalizacija biti besplatna, što je uzrokovalo talas oduševljenja s jedne strane, i kritika s druge: takva najava okarakterisana je kao čist populizam, bespravna i nepravedna prema građanima koji su gradili legalno i pošteno platili. Poslednja odluka je da će građani legalizovanje bespravno izgrađenih objekata ipak morati da plate, ali simbolično (vidi tekst „Socijalna odgovornost na srpski način“, str. 30).

Bez obzira na sve probleme sa kojima se u svojoj političkoj karijeri Dulić bori, konačan utisak o onome što radi mogao bi se svesti upravo na ovo poslednje pitanje: da li je on ministar koji (ni)je rešio problem legalizacije?

Kako god da se ta priča završila, za Dulića se niko ne brine – već je dokazao da je dobar plivač.