Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju
Osnovni podaci: Rođen 27. 12. 1949. u Beogradu od oca Iva i majke Olge.
Oženjen, ima sina.
Obrazovanje: Maturirao u Desetoj gimnaziji u Beogradu. Maturirao je i u engleskoj gimnaziji u Parizu (1968), gde je tada živeo. U to vreme njegov otac je bio ambasador SFRJ u Francuskoj.
Diplomirao je političke nauke na pariskom Institutu za političke studije (1972). Odslušao je magistarske studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1974–1976).
U periodu 1976–1984. radio je kao samostalni i slobodni istraživač i prevodilac.
Bio je i istraživač u Institutu za evropske studije 1984–1993, predavač i istraživač na univerzitetu Saseks u Brajtonu, Velika Britanija (1993–96), gostujući predavač na Makalester koledžu u Minesoti (1996-97) i na Smit koledžu u Masačusetsu (1997–98).
Član je srpskog Pen kluba, Filozofskog društva Srbije i Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Prevodi sa italijanskog, engleskog i francuskog.
Od 1984. je kourednik izdavačke kuće „Filip Višnjić“, izdanja edicije „Libertas“ iz političke filozofije i teorije, u biblioteci, koju uređuje zajedno sa Trivom Inđićem. Do sada je izdato tridesetak knjiga iz oblasti političke filozofije.
Ivan Vejvoda je objavio brojne radove i članke o političkoj teoriji, demokratiji i tranziciji u društvima istočne Evrope.
Odlikovanja: Orden zasluga u rangu oficira (Francuska) i Orden zvezde solidarnosti u rangu komandira (Italija).
Dobitnik je ovogodišnje nagrade Evropskog pokreta u Srbiji „Doprinos godine Evropi 2010“. Nagrada se dodeljuje u saradnji sa Međunarodnim evropskim pokretom, za doprinos procesu evropskih integracija i promociju evropskih ideja i vrednosti.
Politička karijera: Tokom devedesetih godina Vejvoda je bio jedan od aktivnih intelektualaca demokratskog opozicionog pokreta. Zajedno sa Leonom Kojenom, Trivom Inđićem, Davidom Albaharijem, Drinkom Gojković, Laslom Vegelom i drugim intelektualcima bio je osnivač „Demokratskog foruma“ (1990). Jedan je od osnivača „Beogradskog kruga“ (1992), zajedno sa Radomirom Konstantinovićem, Miladinom Životićem, Filipom Davidom, Ivanom Čolovićem, Borkom Pavićević, Obradom Savićem i drugima.
Bio je član Političkog saveta G17 plus u vreme dok je bio nevladina organizacija (2002).
Vejvoda je bio savetnik premijera Zorana Đinđića i Zorana Živkovića za spoljne odnose i evropske integracije (2002–2003).
U periodu od 1998. do 2002. godine bio je izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo.
Sada je Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju (od 2003).
Evropski put: „Svi oni koji smatraju da je Evropa iluzija i neuhvatljiva fatamorgana nisu u pravu jer smo mi Evropa, ne samo geografski već i po istoriji i kulturi. Nemamo gde drugde da idemo nego ka EU, ali nedostaju nam neki elementi koji čine modernu demokratsku Evropu, a to je više uređenosti, više vladavine prava, više mogućnosti za jedinku da se izrazi.“
Demokratija: „Ne dolazi na srebrnom tanjiru, nego se rađa svakog jutra kada ustanemo. Odlika demokratije jest da ona nije zadata veličina jer bi inače bila totalitarna, nego se stvara radom pojedinaca i institucija upražnjavanjem pravila i procedura.“
Strpljenje: „Nestrpljenje je sasvim opravdano, ono je motivacija koja nas pojedinačno vuče napred, ali traži ogromnu odgovornost onih koji su na vlasti da ne gube vreme, već da se usredsrede na ono što je bitno.“
Kompromis: „Nagodba je temelj moderne politike i bez nje nema demokratije.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
