Svom političkom nasledniku Jožef Kasa ostavlja poljuljanu političku kontrolu nad vojvođanskim Mađarima, ali i poremećene odnose prema Beogradu i Budimpešti
Odavno je rečeno da bi istorija Srednje Evrope i Balkana bila manje krvava da su se nacionalne manjine tokom XX veka mobilisale u pravcu međusobne saradnje susednih naroda. Gotovo da se ne može navesti jedna zemlja ovog dela Evrope koja ne obuhvata značajne nacionalne manjine susednog naroda. Mađari su u tome veoma slični Srbima. Ipak, za razliku od ideologa „Balvan revolucija“ lideri mađarske nacionalne manjine u brojnim srednjoevropskim zemljama, nakon propasti komunizma, nisu krenuli u pravcu nasilnog ispravljanja „svetskih nepravdi“. Reč je o političkim konzervativcima, suštinskim nacionalistima koji pored vere u demokratiju i demokratske institucije država u kojima žive duboko u srcu nose ožiljke Trijanona (Mirovni sporazum iz 1922). Tom političkom miljeu pripada i Jožef Kasa, neosporni lider vojvođanskih Mađara. Rođen 1945. godine u Subotici, Jožef Kasa odrasta u maloj i nacionalno homogenoj sredini koja je bitno uticala na njegova politička viđenja. Reč je o sredinama u kojima su pored patrijarhalne kulture i vaspitanja izražena i nacionalno-patriotska osećanja. Pojam Trijanon u tim sredinama i dalje izaziva emotivne reakcije. Ova karakteristika posebno se uočava u odnosima unutar samog mađarskog nacionalnog korpusa u Vojvodini koji je podeljen na liberalniju „novosadsku“ i konzervativniju „subotičku“ struju. „Ja sam Mađar u srcu i to ponosno nosim“, česta je uzrečica Jožefa Kase. Meštani Subotice ponakad imaju priliku da ovog političara vide kako se na lokalnoj pijaci živo raspravlja sa prodavačicama koje imaju komentar na njegov politički angažman ili, u još gorem slučaju, njegovu upotrebu mađarskog jezika. Kasa zna žestoko da odgovori! Da ne bude zabune – on nije ekstremni nacionalista koji u svakoj prilici nameće sopstveni nacionalni identitet i ne pita za posledice svog političkog delovanja. Ne, reč je o umerenom konzervativcu koji pitanje sopstvenog naroda stavlja na prvo mesto! Upravo zalaganje za što bolji položaj mađarske nacionalne zajednice predstavlja osnovnu karakteristiku njegovog političkog delovanja. Naravno, politički oponenti, a za dvadeset godina Kasa ih je mnogo stekao, ispred ovog cilja uvek će staviti da su prvenstvo imali lični i stranački interes. Istini za volju, na neka od spornih pitanja iz njegove karijere Kasa još uvek nije dao odgovor.
POLITIČKI USPON: Kada ga pitate zašto se povlači sa mesta predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, Jožef Kasa će vam kratko odgovoriti: „Dosta je! Ne želim da propustim odrastanje svog najmlađeg sina kao što mi se dogodilo u slučaju starijeg sina i ćerke. Dvadeset godina u politici i u nekim mirnijim vremenima i više je nego dovoljno“, tvrdi Kasa. Njegovi politički protivnici neće propustiti priliku da vam kažu da se politički uspon Jožefa Kase i izbor za gradonačelnika Subotice 1989. godine poklopio sa usponom Radomana Božovića i ostalih kadrova „jogurt revolucije“. Činjenica je da je Kasa prvo bio kadar Saveza komunista, pa Reformista Ante Markovića, zatim Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara, i na kraju funkcioner pa predsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Takođe je činjenica da se pored neospornih političkih kvaliteta ovom političaru mora odati priznanje i za dugotrajnu borbu za poboljšanje prava ne samo mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini i Srbiji oličene kroz visoko ocenjeni Zakon o zaštiti nacionalnih manjina. Na njegovom putu ka ostvarivanju programskog cilja, personalna i teritorijalna autonomija za vojvođanske Mađare (pod kontrolom SVM-a! prim. aut.), od sredine devedesetih do danas, najbolje se mogu videti politički kvaliteti Jožefa Kase. Upornost, istrajnost, sistematičnost, uzimanje u obzir nekoliko opcija, svođenje rizika na minimum… neke su od njegovih osobina. „Naoružan“ tim osobinama, ali i solidnim političkim iskustvom, prvi cilj – političku kontrolu nad sopstvenim nacionalnim korpusom Jožef Kasa ostvaruje relativno lako i brzo. Jožef Kasa je dobro znao da čvrsta kontrola nad izbornom bazom koja je procenjena na oko 100.000 glasova (najbolji rezultat SVM-a je 80.000 glasova) znači uspešan politički život i čvrste pregovaračke pozicije. Upravo zbog toga ulazi u obračun sa bivšim stranačkim kolegom Andreašom Agoštonom i to uz pomoć višeslojne koalicije sa SPS-om, na lokalu i u republičkom parlamentu. Za nešto više od godinu dana SVM bukvalno „čisti“ dotadašnjeg lidera vojvođanskih Mađara Agoštona sa političke scene. Kada se jednom učvrstio na mestu lidera vojvođanskih Mađara koji u svojim rukama ima razvijenu i značajnu Suboticu, Kasa je znao da će ponude same početi da pristižu. Tako je i bilo… Iako je kritikovao narušavanje manjinskih prava i naseljavanje izbeglica u mestima sa mađarskom većinom, oštrica režimskih napada i osuda uočljivo ga je mimoilazila. Iako je njegov izostanak iz građanskih opozicionih koalicija 96/97’ bio više nego očigledan, Kasa nikada nije dobio epitet „sluga režima“. Politički princip je bio jasan – čuvati sopstveno biračko telo, birati trenutno najbolju ponudu i ne rušiti mostove sa potencijalnim saveznicima, uključujući i socijaliste. U tadašnjim političkim borbama na potencijal od oko 100.000 glasova svakako se računalo. Ali nisu samo računali tadašnja opozicija i socijalisti. I SVM je izvlačio dobre račune… Tek kada je bilo apsolutno jasno da će Miloševićev režim potpuno propasti, SVM se otvoreno stavlja na stranu tadašnje opozicije. Da je SVM ostao dosledan u svojoj politici čuvanja izborne baze govore i učesnici brojnih sastanaka tadašnjeg DOS-a na kojima se „delila“ vlast u postmiloševićevoj Srbiji. Za ovu stranku i njene predstavnike na tim, sada već legendarnim sastancima, gotovo isključivo su bile važne dve stvari: kontrola Sekretarijata Izvršnog veća Vojvodine za pitanja nacionalnih manjina, odnosno kulture i obrazovanja (i danas su na čelu ovih sektora kadrovi SVM-a), te kontrola nad medijima na mađarskom jeziku („Mađar So“, „Het Nap“, programi RTV NS).
MANGUPI IZ DS–a: Sa izborima 2000. godine završava se dvanaestogodišnji mandat Jožefa Kase na mestu gradonačelnika Subotice. Vrlo brzo Kasa postaje potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića, a potom i Zorana Živkovića. Da su se Miloševićeva vremena promenila postalo je jasno već posle usvajanja pomenutog saveznog zakona o zaštiti nacionalnih manjina, kojim su se otvorile različite mogućnosti. Zakon je dobio visoke ocene Evropske unije i ostaće upamćeno da se Savez vojvođanskih Mađara zalagao za njegovo usvajanje. Prednosti ovog zakona SVM je u potpunosti iskoristio, a ovom prilikom navešćemo apsolutnu kontrolu nad Mađarskim nacionalnim savetom koji omogućava de facto kontrolu nad celokupnim društvenim životom mađarske nacionalne zajednice u Srbiji. Ali, dokaz da su se vremena Miloševića promenila bilo je i mešanje tadašnjih najbližih političkih saradnika DS-a i LSV-a koji su svojim građanskim platformama počeli „otkidati“ delove biračkog tela SVM-a. Pošto je reč o suštinskim pitanjima ostanka u političkoj igri, sukob ovih stranaka bio je više nego izvestan. Lepotu „Žolnajieve“ fontane (fontana od skupocene „Žolnaji keramike“ u centru Subotice, izgrađena za vreme mandata SVM-a) uprljale su brojne „brljotine“ iz prošlosti među kojima su se pominjali brojni stanovi, poslovni prostori, atraktivne lokacije, zemljišta… Predstavnici DS-a, LSV-a i Otpora, iz dana u dan spisak optužbi činili su dužim i dužim. Nekako u isto vreme, dakle tokom 2001/02. godine, Vlada umerenih nacionalista (FIDES) Viktora Orbana, kako bi skrenula pažnju sa sve većih ekonomskih problema u Mađarskoj, počela je mahati „statusnim zakonom“ koji je pored ostalih pogodnosti garantovao i dvojno državljanstvo Mađarima koji žive van granica matice. Vođeni računom da bi dvojno državljanstvo bilo više nego dovoljan odgovor na poljuljani „domaći“ teren, Jožef Kasa, može se reći prvi put u svojoj karijeri preuzima veći rizik. Iako je FIDES-u davana prednost u predizbornim anketama, tek u narednom mandatu bilo je moguće izvršiti glavno obećanje. Na opšte iznenađenje FIDES je poražen na izorima, ali ono što je iznenadilo još više jeste dalje insistiranje SVM-a, pa čak i pritisak na novoizabranu vladu, da sprovede obećanja FIDES-a. Čuđenje je veće jer su ova stranka i njen lider zanemarili nekoliko suštinski važnih pokazatelja da se stvari ne odvijaju u željenom pravcu i da kao i do tada treba razrađivati rezervnu varijantu. Paralelno sa aktivnostima SVM-a i pritiskom na zvaničnu Budimpeštu, tokom 2003/04. domaći mediji počeli su beležiti sve učestalije međunacionalne incidente u Vojvodini. Premlaćivanje momaka mađarske nacionalnosti, skrnavljenje grobova, grafiti sa šovinističkim porukama, masovna tuča u Temerinu, iseljavanje pojedinih porodica pa čak i bacanje ručne granate na Kasinu porodičnu kuću, u prvi momenat homogenizovali su mađarski nacionalni korpus. Ali već nakon nekoliko meseci SVM postaje upadljivo sam na domaćoj političkoj sceni. Uzastopno loši izborni rezultati SVM-a tokom parlamentarnih i loklanih izbora 2003/04. i konačno odbacivanje predloga o dvojnom državljanstvu na referendumu u Mađarskoj krajem 2004. godine, konačno su uticali da se postepeno spuste tenzije. Učinjena šteta ipak se nije lako mogla ukloniti. Iako je DS raširenih ruku dočekao svog saveznika pa čak i prema tvrdnjama pojedinaca doprineo prekrajanju izbornih rezultata u Subotici (lokalni izbori 2004. godine), odnosi između ove stranke bili su i čini se ostali duboko poremećeni. Sve ono što je DS u jednom trenutku izneo na videlo pa zarad viših interesa to zaboravio, DSS-u nije smetalo. Za predsednika pokrajinskog odbora ove stranke Zorana Lončara „nepresušni“ izvori NIP-a (Nacionalni investicioni plan) odjednom su postali dostupni u podršci severnih opština. „Kosovski“ kadrovi dovedeni u okružno tužilaštvo sa dolaskom Koštuničine vlade, uvek željni „istrage poturica“, upadljivo su zaćutali! Zauzvrat, Kasa se tokom ustavne kampanje vidno držao dalje od dojučerašnjih saveznika, ne samo „bojkotaša“ već i demokrata. Tokom pregovora o formiranju republičke vlade, iako je izrazio naklonost prema „plavušama“, jasno je stavio do znanja da ne vidi ništa sporno u famoznom šestom principu. To su i poslednje političke izjave Jožefa Kase pre njegove najave da odlazi u političku penziju najavljenu za 5. maj. Istini za volju, nije reč o potpunom povlačenju, već o odlasku na mesto počasnog predsednika. „Nisam više u prvim borbenim redovima. Posle dvadeset godina mislim da je vreme da se malo povučem,“ tvrdi Kasa.
OŽILJCI: Iako tvrdi suprotno stiče se utisak da je u svojoj dugoj političkoj karijeri Kasa suštinski rizikovao samo jednom… Igrajući sve ili ništa na kartu dvojnog državljanstva Kasa je dobio jedno veliko ništa. Naravno da to ništa nije konačno, ali se može tvrditi da je pitanje dvojnog državljanstva, posebno nakon jesenjih nemira u Mađarskoj, odloženo na određeno vreme. U međuvremenu, pozicije Saveza vojvođanskih Mađara žestoko su poljuljane jer ne samo da su pokvareni odnosi sa zvaničnom Budimpeštom već i sa političkim saveznicima iz Beograda (DS) i Novog Sada (LSV). Zauzvrat Kasa i SVM imaju labavu blagonaklonost pojedinih ministara u vladi Vojislava Koštunice. Pošto jedno zlo nikada ne dolazi samo, decenijska apsolutna vlast nad svim tokovima javnog života vojvođanskih Mađara sa sobom je donela trenutno najveći problem SVM-a – najnižu podršku birača još od osnivanja. Novoizabrani predsednik Saveza vojvođanskih Mađara pred sobom će imati nekoliko ožiljaka koje vrlo brzo mora da zaleči. Onaj najdublji i najveći koji se preko vojvođanskog lica proteže punih osamdeset godina Jožef Kasa, iako je imao šansu, nije ublažio. Naravno da on nije jedini odgovoran. Naravno da je u svakom momentu pozivao na mir i toleranciju i protivio se ratnim huškačima. Naravno da nikada nije uradio bilo šta što bi se moglo tumačiti kao secesionizam. Ali isto tako nedostajao je onaj korak više… Za takve poteze pored političkih okolnosti i nespornih političkih kvaliteta treba i nešto drugo… Zbog toga su Trijanonski ožiljci još uvek vidljivi, čeka se neko da ih ukloni. Za takve ciljeve vredi rizikovati i mnogo više. Kasa to nije uradio.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) formiran je 1994. godine kao nevladina organizacija da bi se tokom 1995. godine registrovao kao politička stranka. Ova stranka proizišla je iz Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM) Andraša Agoštona, koja je do sredine devedesetih bila apsolutni lider unutar mađarskog nacionalnog korpusa. Pomalo je zaboravljeno da je prvi lider i de facto osnivač Saveza vojvođanskih Mađara, nesrećno nastradali Ferenc Čubela. Čubela je tokom 1994/95. od DZVM-a odvojio najveći deo stranke uključujući i tada već poznatog i uticajnog gradonačelnika Subotice Jožefa Kasu. Savez vojvođanskih Mađara danas ima tri poslanika u republičkoj skupštini, deo je vladajuće koalicije u Vojvodini i nekolicini opština uglavnom na severu Pokrajne. Stranka čeka i zvaničan prijem u Narodnu partiju Evrope, čiji je član, pored ostalih, i stranka aktuelnog premijera Vojislava Koštunice.
Jožef Kasa je za gradonačelnika Subotice izabran 1989. godine i politički oponenti ne propuštaju da podsete da se Kasin uspon poklopio sa usponom Radomana Božovića. Veštom i talentovanom političaru poput njega nije bilo potrebno mnogo vremena da uvidi u kom pravcu je usmerena politika na čijem su se čelu našli nacionalno osvešćeni kadrovi antibirokratskih revolucija. Ipak, bio je dovoljno mudar da ne poruši mostove koji su postojali sa socijalistima. Tri godine unazad Kasa je zaposlen u Agrobanci, na čijem je čelu donedavno bio Nedeljko Šipovac.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
