Srpska multinacionalka, tvorac prvog srpskog računara i notebooka, ogledalo je vlasnika Veselina Jevrosimovića. Iako su mu uzori i Tito i Gejts, izgradio je originalni stil poslovanja čiji su rezultati kompanije u svim zemljama u okruženju
„Lansirali smo prvi srpski računar. On je Com Trade. Onda smo napravili notebook. I on je Com Trade. Stvorili smo brendove. Ali, prvi srpski mobilni telefon, koji sam najavio pre dve godine, ne znam da li ćemo proizvesti. To zavisi od države. Ako bude zadržala carinu od 17 odsto na uvoz mobilnih, uz PDV od 18 odsto, i bude tretirala taj telefon kao luksuznu robu, posao se neće isplatiti. Najlakše bi bilo napraviti ga negde drugde, recimo na Dalekom istoku, ali onda to nije to.“
Tako za „Vreme“ govori osnivač i vlasnik Com Trag Groupa Veselin Jevrosimović. A „to ne bi bilo to“ znači da mobilni ne bi imao prefiks srpskog brenda, dakle ime Com Trade. „Tržište mobilnih telefona je totalno neuređeno, šverc od 90 odsto veći je od šverca cigareta i alkohola i kako onda napraviti isplativ proizvod! Sve što smo do sada rekli da ćemo uraditi, uradili smo, ali za mobilni još ne postoje uslovi“, objašnjava Jevrosimović. Od onog što se isplati, vlasnik Com Tradea pominje računar za 199 evra, sve sa PDV-om, koji je kompanija lansirala pre dve nedelje. Kaže da je to izuzetno konkurentna cena i objašnjava da je kompanija našla računicu u dobrim kontaktima sa dobavljačima komponenti, kao i velikoj produkciji. „Rekli smo: gospodo, hoćemo toliko i toliko računara da proizvedemo i za te i te komponente hoćemo takve cene. Pristali su.“ Jevrosimović dodaje da postoji zabluda da se na računarima zarađuju silne pare. „Da bismo imali konkurentne cene, moramo da plasiramo veliku količinu računara. Ove godine planiramo da prodamo između 45.000 i 50.000 računara po 199 evra. Samo u Srbiji. Imamo ćerke firme u svim bivšim jugoslovenskim republikama, zatim u Bugarskoj, Albaniji, radimo malo u Južnoj Africi i Arapskim Emiratima, ali jeftinijeg računara tog kvaliteta nema ni na jednom od tih tržišta. Zarada na njemu nije veća od 2,5 odsto“, tvrdi Jevrosimović.
BREND: Prema njegovim rečima, proizvodnja prvog srpskog računara bitno se ne razlikuje od one u velikim svetskim kompanijama. „Računar ili telefon karakteriše snaga brenda. A mi je imamo. Pažljivim odabirom komponenti, dizajniranjem sopstvene linije, uz proizvodne procese koji definišu standard kvaliteta ISO 9001 i uz jaku marketinšku kampanju, lansirali smo prvi srpski računar. Naš računar ima sve sertifikate koje imaju brend name Hewlett Packard, IBM, Fujitsu Siemens. On ističe da je Com Trade uspeo da minimizira procenat defektnih delova na manje od jedan odsto, dok je prema svetskim standardima prihvatljivo oko dva odsto. „Znači idemo na kvalitet“, kaže Jevrosimović i navodi da kompanija ima dve linije računara, biznis – namenjenu firmama, i onaj od 199 evra za široku populaciju.
CENTAR: Ono što je Com Trade obećao i ispunio jeste srpski notebook i poslovni centar. Početkom godine u Novom Beogradu je otvoren Com Trade Tehnology Center, zdanje od 9000 kvadrata kancelarija, učionica, sala za prezentacije, servisa, magacina itd. Investicija vredna 12 miliona evra biće dopunjena IT supermarketom. Ovaj najveći regionalni poslovni, naučni, tehnološki i razvojni centar izraz je uspeha kompanije koja je počela sa pet radnika, a sada zapošljava više od 500 ljudi. Prošle godine obrt Com Tradea je iznosio oko 116 miliona evra, ove godine se planira 150 miliona i, kako za naš list otkriva Jevrosimović, izlazak kompanije na Londonsku berzu. „Uskoro ćemo otvoriti sličan centar u Sarajevu, a iduće godine u Zagrebu. Proširujemo se“, kaže vlasnik ove firme. Na pitanje koga time Com Trade „gura“ sa tržišta, vlasnik kompanije tvrdi da ne potiskuje nikoga, samo uvodi novi poslovni koncept. „Sve imamo pod jednim krovom, i softver i hardver i lanac maloprodajnih objekata. U svakom pogledu kontrolišemo svaku granu u ovom biznisu, zato što se u IT biznisu spajaju sve oblasti.“
VIZIJA: Mnogo ideja pokriva njegovo geslo – Ostvari sve što poželiš. „S obzirom na to da sam Vodolija, volim da živim ispred svog vremena i tako i razmišljam. Pobornik sam visokih tehnologija i „manijak“ u smislu – sve što se pojavi od novih tehnoloških stvari ja to moram prvi da imam, ne zbog prestiža, nego zato što to zaista volim. Morate, pogotovo u biznisu modernih tehnologija, da imate viziju. Ako nemate viziju i strpljenje, teško da možete uspeti“, navodi Jevrosimović. A onda otkriva da njegova vizija počinje da zadire u – robotiku. „Verovatno ću se usmeriti na to. Drugo, sada mnogo više radimo softver nego hardver. Nama će softver da generiše novčane prilive“, najavljuje Jevrosimović planove kompanije. Dok priča o viziji deluje pomalo nadrealno, ali fakat je da je sve planove (osim srpskog mobilnog telefona) materijalizovao i za to dobio i domaći i evropsku pečat. Prošle nedelje OECD ga je proglasio za najinovativnijeg domaćeg investitora u Jugoistočnoj Evropi. Priznanje je tim vrednije što je dodeljeno prvi put, a u konkurenciji svih delatnosti. Nedavno je Com Trade primio i nagradu Privredne komore Beograda „Privredni pobednik za 2005“. „Bez preterivanja, više smo nego zaslužili da budemo dobitnici te nagrade, jer smo jedina firma koja je u razvoj nauke i tehnologije prošle godine uložila preko 20 miliona evra. Ovaj centar podignut je radi razvoja nauke. Prvog septembra u njemu će početi da radi klub u kojem ćemo okupljati sve koji budu imali interesa da sarađuju, da se druže i da budu deo naše porodice, jednostavno da razmenjuju iskustva“, najavljuje Jevrosimović.
PLANOVI: Com Trade ima u portfoliju oko 50.000 proizvoda i, kako kaže vlasnik kompanije, zarađuje od svega pomalo. „Sve što radimo radimo profitabilno, inače ne bismo radili uopšte. Na svu sreću još ništa nismo zatvorili, mada su se neki programi ugasili sami od sebe. Slika firme je dosta pozitivna. Ulažemo u razvoj softvera i širimo lanac maloprodajnih objekata, imamo ih 40 u Srbiji plus u drugim državama u regionu. Plan za ovu godinu je da otvorimo oko 60 objekata“, kaže Jevrosimović i po ko zna koji put u ovom razgovoru ostavlja utisak čoveka koji ne ume da stane. „Ova oblast je takva da ne smem da stanem. Imam zlatno pravilo – ako se jednog dana umorite od posla i želite da predahnete, bolje da izdahnete. U ovom biznisu nema stajanja, svaka tri meseca izlaze novi procesori, oblast se toliko brzo razvija, ide u nedogled, nema stajanja. I nema limita. Dok mogu da se širim, širiću se, to je prirodan proces. Kad dete počne da raste ne možete ga zaustaviti.“
UZORI: Jevrosimović ima neobičan sklop uzora. Po stilu života uzor mu je Josip Broz Tito, a u biznisu Bil Gejts, mada kaže da baš i nije imao vremena da se ugleda na druge. „Uvek sam imao svoj stil poslovanja, dosta toga sam radio i po osećaju. Ili ste rođeni za nešto ili niste. Svi smo mi od boga dobili zadatak i ponaosob smo važne karike u društvu. Nametnuo sam svoj stil i Com Trade je ogledalo mog stila.“
Jevrosimović je karijeru počeo u SAD, a sa 27 godina bio je direktor i jedan od četiri većinska vlasnika nemačke kompanije CHS, druge u svetu po distribuciji računarske opreme, sa godišnjim obrtom od devet milijardi dolara. Firmu za distribuciju IT opreme osnovao je u Beogradu 1990, a pet godina kasnije prodao je svoj akcijski kapital u CHS-u i sa obe ruke krenuo da razvija Com Trade. Danas ova kompanija ima udeo na domaćem tržištu oko 45 odsto, u regionu oko 38 odsto. Za multinacionalku na tri kontinenta, Jevrosimović bez lažne skromnosti kaže: „Mi jesmo svetska kompanija.“ On lično slovi za velikog regionalnog igrača, pa banalno deluju pokušaji da mu se pripiše da je politički „nečiji“. „Ako sam u Srbiji ‘nečiji’, čiji sam onda u Bosni, u Hrvatskoj, u Albaniji? Politika me ne zanima, čak i stranice u novinama na kojima se piše o politici preskačem.“ Jevrosimović primećuje da se u Srbiji uspeh teško prašta, da još kolaju zavist, pitanja „odakle mu“ i konstatacije da je nešto „palo s neba“. „Ljudi ne shvataju da je pare lako napraviti, a teško održati. Biznis se ogleda u tome da li znate ili ne znate da radite.“ On smatra da dobro nosi svoj uspeh. „Ne želim da ga idealizujem niti da od sebe pravim heroja, jer se tako ne osećam.“ A onda u ime informatike kaže: „Želim da informatika ove države zauzme dobro mesto u svetu“. Ona je infrastrukturna delatnost, kao telekomunikacije ili železnica i predlaže da se osnuje ministarstvo za informatiku. „Kao država i narod toliko smo zaostali u informatici da je to već sramota. Ako budemo nastavili da rastemo ovim tempom, 20 odsto godišnje, 40 odsto mađarskog tržišta dostići ćemo tek 2010. Prošle godine Mađarska je u informatiku uložila preko 2,5 milijarde dolara, mi nešto manje od 400 miliona dolara“, navodi Jevrosimović.
Veselin Jevrosimović odaje utisak kao da je on kompanija. „S ponosom mogu da kažem da Com Trade nije one man show (jedan čovek – firma). Ja tu više dođem kao savetnik, nego kao rukovodilac. Imamo izvanredan tim menadžera, to su manje-više mladi momci koji sami mogu da donose odluke i da predlažu projekte i sprovode ih. Ja ispred tog tima samo predstavljam odluku kompanije. Po tome se razlikujemo od mnogih firmi, pogotovo srpskih u kojima je običaj da jedan čovek odlučuje za sve. Moja poslovna filozofija je: bolje da 500 ljudi razmišlja umesto mene nego ja za njih 500. Neko ko vodi 12 regionalnih kompanija, da sam odlučuje o svemu! E, pa ne može. Da me multiplicirate ne bi bilo dovoljno 24 sata puta 12.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
