Nužda demokratskog zagrljaja

Kao ni posle debakla kandidata vladajuće koalicije na predsedničkim izborima u junu, ni posle ponovljenog slabog plasmana vladajućih stranaka, ipak, neće se (bar ove godine) desiti ono što bi u zemljama stabilne demokratije bilo neminovno: raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, koji bi trebalo da uspostave korelaciju između volje građana i stanja u parlamentu, ponovo je, u izjavama zvaničnika, uslovljeno (dugo najavljivanim) donošenjem novog ustava. Istovremeno, sve je više naznaka o približavanju najveće vladajuće, Demokratske stranke Srbije premijera Vojislava Koštunice, i najveće opozicione partije (u smislu učešća u izvršnoj vlasti) – Demokratske stranke predsednika Srbije Borisa Tadića. Te dve stranke mogle bi u Beogradu same da formiraju lokalnu vlast, dok će, zahvaljujući šarolikim izbornim rezultatima, širom Srbije biti i drugačijeg koalicionog kombinovanja, najčešće sa većim brojem učesnika. Nijedna partija, ni u jednoj od 148 opština i četiri grada u kojima su održani izbori, neće moći sama da formira vlast.

ODZIV: Sve je moglo biti donekle drugačije da su na izborima učestvovali makar svi oni građani koji su podržali liste kandidata za odbornike, predsednike opština i gradonačelnike srpskih gradova. Jer, samo u Beogradu, recimo, kandidati za gradonačelnike predali su oko sto hiljada potpisa više nego što je u glasačkim kutijama nakon zatvaranja biračkih mesta bilo listića. Najdrastičniji je primer Slobodana Vuksanovića, najslabije plasiranog od devet pretendenata na funkciju prvog čoveka prestonice i, prema mnogim mišljenjima, trećeg čoveka Srbije – lider Narodne demokratske stranke, i čovek koji je vodio najdužu izbornu kampanju, uspeo je da skupi svega 7305 glasova, što je oko 40.000 manje nego što je imao važećih potpisa kojima je podržana njegova kandidatura. Ipak, Vuksanović nije sasvim usamljen – samo trojica kandidata (Nenad Bogdanović, Aleksandar Vučić, Zoran Drakulić) osvojili su više od oko 44.000 glasova koliko je potpisa bilo potrebno za podnošenje kandidature. Odziv u Beogradu bio je 34,59, a slično je, ne računajući Belu Palanku (gde je glasalo 65 odsto birača) i još nekoliko mesta, bilo i na biralištima širom Srbije, što je najmanji odziv zabeležen nakon ponovnog uspostavljanja višestranačja 1990. godine. U tako velikom stepenu izborne apstinencije, međutim, ne vide svi razlog za uzbunu i zaključak o dubokoj apatiji i nezadovoljstvu građana postojećim strankama. Prema mišljenju Vladimira Goatija, naime, mala izlaznost na lokalnim izborima uobičajena je i u drugim zemljama (naveo je primere Poljske i Mađarske). Marko Blagojević iz CeSida podsetio je, međutim, da je mala izlaznost zabeležena i na daleko važnijim, predsedničkim izborima, upozorivši na veliku učestalost provere biračke volje zbog čega su se izbori građanima „popeli na glavu“.

Ako je (ne baš toliko) slab odziv već viđen na predsedničkim izborima, iznenađujuća je, ipak, bila vest da je u Beogradu natprosečan odziv zabeležen na (uglavnom centralnim gradskim) biračkim mestima na kojima je u junu Boris Tadić izuzetno dobro prošao, dok je, nimalo u skladu s raširenom teorijom o velikoj disciplinovanosti radikalskih simpatizera, ispotprosečan odziv bio karakterističan za mesta (obično na periferiji) na kojima je u prvom junskom predsedničkom izbornom krugu dobro prošao kandidat SRS-a Tomislav Nikolić. Aleksandar Vučić, radikalski kandidat za gradonačelnika Beograda, veruje da će 3. oktobra, u finalnom obračunu sa Nenadom Bogdanovićem (DS), upravo na tim biračkim mestima imati glavni „rezervoar“ novih glasova koji mu je potreban da bi ispunio želju da vlada prestonicom. Većina analitičara, međutim, u takvim podacima o odzivu birača videla je razlog za uverenje da su dosadašnji birači SRS-a počeli da kažnjavaju (doduše, ne i u Vojvodini) stranku koja poklonjeno poverenje nije umela da pretvori u realnu vlast. Preovlađujuće procene (ne računajući komentare koji stižu iz redova SRS-a) kažu da će u drugom izbornom krugu u Beogradu, ali i u drugim mestima gde jedan od finalista ima radikalsku člansku kartu, doći do famoznog „efekta Le Pen“, zahvaljujući kome će se radikalski kandidat plasirati na „odličnu“ drugu poziciju. Ima, međutim, i nešto obazrivijih procena, prema kojima je moguće da se građani kojima partija haškog pritvorenika Vojislava Šešelja nije baš na srcu „opuste“ i apstiniraju od glasanja prve oktobarske nedelje i tako omoguće pobedu kandidata radikalne stranke. Radikali, sa svoje strane, pokušavaju da deo birača stranaka koje se obično svrstavaju u „demokratski blok“, ako ne privole na svoju stranu, ono makar odgovore od izlaska u drugi izborni krug, pre svega u Beogradu, time što ih podsećaju na oštre kritike koje su „njihove stranke“ uoči prvog kruga upućivale na račun Bogdanovića i DS-a.

SVILAJNAC, JAGODINA: Drugi krug izbora za predsednika opština, prema još nesređenim podacima koji su u utorak bili dostupni, neće biti održan u Svilajncu, gde je, osvojivši više od 54,1 odsto glasova, već pobedio legendarni izvođač pesme „Slobodane ti si socijalista, volimo te ko Isusa Hrista“ Dobrivoje Budimirović Bidža (drugoplasirani je bio kandidat DS-a sa svega 12 odsto glasova). Izbora 3. oktobra neće biti ni u Topoli, gde je natpolovičnom većinom glasova već pobedio kandidat DSS-NS Dragan Jovanović, ni u Crnoj Travi, gde je izabran kandidat Karićevog Pokreta Snaga Srbije Slavoljub Blagojević. Različite koalicije koje su stajale iza pojedinih kandidata otežavaju donošenje preciznog zaključka o stranačkom plasmanu širom Srbije (iza Milenka Flipovića, koji je ušao u drugi krug u Sremskim Karlovcima, tako, recimo, stoje DS, DSS, G17 plus i SPO, a mnogi finalisti – u Ivanjici čak oba protivkandidata – predstavnici su grupa građana). Ipak, sasvim je sigurno da će demokrate i radikali voditi najviše lokalnih kampanja za drugi izborni krug. Neke stranke trudile su se da kao svoj uspeh navedu broj opština u kojima se takmiče u drugom krugu izbora za predsednika – a možda je bolje da nisu. Jer, prema podacima vladajućeg DSS-a, uspeh bi trebalo da predstavlja ulazak u drugi krug u 17 opština, dok prema podacima Socijalističke partije Srbije, ta, prilično otpisana partija, ima finaliste u više od trideset opština (ta partija imaće i odbornike u većini opština).

Lokalne specifičnosti i lične karakteristike kandidata prouzrokovale su različite rasporede snaga u pojedinim opštinama (u Jagodini je, recimo, partija vlasnika moćne lokalne TV Palme Plus, Dragana Markovića Palme – Jedinstvena Srbija, osvojila čak 16 odborničkih mandata, dvostruko više od drugoplasiranog DS-a, a sam Marković ulazi u drugi krug izbora za predsednika opštine sa dvostruko više glasova od protivkandidatkinje iz DS-a). Ipak, prve analize kažu da su i na izborima za odbornike najbolje prošli demokrate i radikali, te da su stranke članice Vlade ukupno dobile samo petinu glasova onih koji su izašli na izbore. Najbolje od svih vladajućih stranaka prošao je premijerov DSS, koji je, sa prosečno osvojenih desetak odsto glasova, uglavnom plasiran na treće mesto. Mnogo gore su se ugruvali G17 plus, SPO i NS, koji se, uz izuzetke, uglavnom kreću oko cenzusa. Karićev PSS, uprkos skupoj kampanji, nije uspeo ni da se približi rezultatu svog lidera iz prvog kruga junskih predsedničkih izbora, na kojima je sa 18 odsto osvojenih glasova bio na trećem mestu, ispred kandidata vladajuće koalicije Dragana Marčićanina. Predstavnici te stranke, za razliku od ranijih tvrdnji da će sigurno biti u budućoj vladi Srbije, sada nešto skromnije izjavljuju da će na lokalnom nivou svojom voljom izabrati ulogu opozicije, kako bi kontrolisali rad organa vlasti. Sam Karić je, u prvoj izjavi, ipak najavio koaliciju sa „demokratskim blokom“, obećavši i da će pozvati svoje birače da u Beogradu podrže kandidata DS-a Bogdanovića.

PARADOKS: Ponovljeni debakl stranaka članica vladajuće koalicije, osim što neće izazvati pad vlade (prema nekim mišljenjima, trenutno najjačoj stranci, Tadićevom DS-u, ne bi ni odgovaralo da dođe na vlast u momentu kada pred vladom stoje razni nepopularni zadaci, kao što je izručenje haških optuženika), mogao bi imati i sasvim paradoksalne efekte. Tako bi, prema oceni Miodraga Radojevića, saradnika Instituta za političke studije, izrečenoj u Pres klubu u ponedeljak, rezultati izbora mogli čak ići i u korist vladi, jer će nakon približavanja DS-a i DSS-a na nivou Beograda biti amortizovani pritisci na vladu u parlamentu Srbije. Radojević veruje i da otvaranje prostora za komunikaciju između DS-a i DSS-a, započeto promenom u rukovodstvu DS-a i nastavljeno rezultatima lokalnih izbora koji te dve stranke naprosto guraju jednu ka drugoj, može odrediti smer političkih zbivanja u narednih nekoliko godina (i umesto nekadašnjeg DOS-a, dovesti do stvaranja DKS-a, odnosno Demokratske koalicije Srbije).

Nedeljni izbori mogli bi uticati i na unutarstranački život, i to ne samo u DS-u, u kome bi, ukoliko pobedi u drugom krugu izbora u Beogradu, Nenad Bogdanović mogao računati na poziciju drugog čoveka u stranci (iako nije na spisku najbližih saradnika lidera stranke Borisa Tadića). Prema oceni analitičara Dušana Pavlovića (opet Pres klub), godinama jedini finansijer DSS-a, a tek od ove nedelje i zvanični član te stranke, Zoran Drakulić nastaviće s pokušajima da reformiše tu stranku i zaustavi pad njenog rejtinga. Podaci sa izbora u Beogradu govore da on ima argumente za takav pokušaj: Drakulić je, naime, na izborima za gradonačelnika dobio skoro 12.500 glasova više nego DSS na izborima za Skupštinu Beograda. Zanimljivo je (mada ne i sasvim precizno, zbog različitog odziva birača) i poređenje sa rezultatima junskih predsedničkih izbora: tada je Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS-a i ministar u Vladi Srbije, koga je „podržavala“ cela vladajuća koalicija na biračkim mestima u Beogradu, osvojio 15,63 odsto glasova, gotovo isto koliko i Drakulić (15,1 odsto), koga je podržavao samo DSS. I Nenad Bogdanović, sa 33,08, imao je približan rezultat kao Tadić, koji je u Beogradu osvojio 32,09 odsto glasova, dok je Aleksandar Vučić sa 29,04 ipak ozbiljnije nadmašio rezultat Tomislava Nikolića, koji je u junskom prvom izbornom krugu osvojio 25,74 odsto glasova. Kandidatkinja Karićevog PSS-a Jasmina Mitrović-Marić sa osvojenih 5,51 odsto glasova ostala je u dubokoj senci svog lidera, koji je u junu imao čak 18,49 odsto glasova u Beogradu, dok je kandidat SPS-a Žarko Obradović sa 3,81 odsto osvojenih glasova prošao neznatno bolje od Ivice Dačića, kome je u junu poklonilo poverenje 3,05 odsto Beograđana.

LOKALNI SPECIJALITETI: Pregled izbornih rezultata ukazuje i na mnoge lokalne zanimljivosti, koje bi mogle biti predmet dubljih političkih, ali i socioloških analiza. Tako su, recimo, u opštinama Jablaničkog okruga, koje su dugo tretirane kao najtvrđa baza socijalista i radikala, ovoga puta bile uspešnije stranke takozvanog demokratskog bloka (mada među kandidatima, kao i u drugim mestima, uostalom, ima i onih koji su nekadašnje dresove stranaka crveno-crne koalicije zamenili dresovima petooktobarskih pobednika). Radikali, koji su na putu da povrate popularnost u Zemunu, s druge strane, doživeli su debakl u Topličkom okrugu, osvojivši u proseku tri puta manje glasova nego na predsedničkim i parlamentarnim izborima (za aktuelni rezultat okrivili su „medijsku blokadu“). I pored tvrdnji Aleksandra Vučića da je toj stranci porasla popularnost u Novom Beogradu, u toj beogradskoj opštini, koja je dugo važila kao nepokolebljivo uporište stranaka režima Slobodana Miloševića, najviše glasova dobile su Tadićeve demokrate (DS 28, SRS 17, DSS 8, G17 plus 6, SPS 5, PSS 3 mandata). A vredi zabeležiti i jedan familijarni obračun: u Vlasotincu, gde su do sada vladali socijalisti, kako je javio B92, najviše glasova za predsednika opštine osvojio je Srđan Šušulić, kandidat DS-a, a protivnik u drugom krugu biće mu rođak iz SPS-a Živan Šušulić.

Lokalne specifičnosti sigurno će u predstojećem periodu pregovora uticati na stvaranje novih organa uprave, ali će, bar prema izjavama koje stižu iz stranačkih centrala, ipak postojati neki globalni dogovor, za čije će postizanje biti zaduženi beogradski pregovarači. Tim povodom, Tomislav Nikolić, zamenik lidera radikala, odmah u ponedeljak požurio je da ponudi koaliciju Koštuničinom DSS-u, iz koga je stigao uobičajeni „principijelni odgovor“ o razgovoru sa svima. Istovremeno, Zoran Drakulić je povukao svoju raniju izjavu da će u drugom krugu podržati Nenada Boganovića, ističući da je to bio njegov lični stav, te da će sačekati odluku stranačkih organa (koja u utorak, u vreme pripreme ovog broja „Vremena“, još nije bila doneta). Posmatrači, međutim, veruju da Koštunica, koji se već pokazao kao uspešan i tvrd pregovarač, samo „tvrdi pazar“ i da je odluka o koaliciji DS-a i DSS-a već unapred bila doneta (te dve stranke su, recimo, zaslužne za donošenje Statuta Beograda, posle raspisivanja lokalnih izbora, kojim je propisano da za razliku od cele Srbije, predsednici beogradskih opština ne budu birani na direktnim izborima).