Možda će nekada hleb u Srbiji koštati tri dinara. Nikada, međutim, telefoniranje neće biti besplatno, kako to zamišljaju i praktikuju radikali
Aaaalo, bre!
Ko je gledao, razumeće šta je Mile Tranzicija u već kultnom TV serijalu Devedesetdvojke želeo da kaže. Ko nije, kao izvesni građanin Aleksandar Vučić, i dalje će vikati u slušalicu „aaaaalo, bre“, a niko ga neće čuti. Jer mu je Pošta „isekla“ telefon pošto nije plaćao račune. Građanin Vučić mislio je da je tranzicija isto što i komunizam – sve besplatno, pa je 15 (aaaaalo, bre, PETNAEST) meseci trošio impulse ko Alejbegovu slamu. Od januara 2003. do marta 2004. godine građanin Vučić je kad god se uhvati za telefon, s predumišljajem svakog meseca štetio državu po desetak hiljada dinara, da bi ga Pošta najzad prošle nedelje (15. jula) uhvatila in flagranti u krađi impulsa vrednih 150.758 dinara i ekspresno kaznila sečenjem linije, odnosno oduzimanjem telefonskog broja. Koliko je poznato, Pošta će s dotičnim građaninom obaviti informativni razgovor i iskamčiti obećanje da će platiti ono što je nezakonito prisvojio, a u goroj varijanti mogao bi u Padinjaku da okopava kukuruz onoliko dana koliko je potrebno da vrati dug voljenoj državi.
Aaaalo, bre!
Sve donedavno nije se znalo ko je dotični građanin Aleksandar Vučić. Tek kad su novinari počeli da se raspituju, Pošta je objavila da ima pet pretplatnika-građana koji se tako zovu, ali da je naknadnom proverom utvrđeno da je ovu spektakularnu krađu telefonskih impulsa izveo gensek Srpske radikalne stranke i zamenik šefa njene poslaničke grupe u republičkom parlamentu Aleksandar Vučić. Pošto je uhvaćen u teškom prekršaju, Telekom Srbija oduzeo je Vučiću kućni telefonski broj jer je nepobitno utvrđeno da nije plaćao račune od januara 2003. godine i da državnom preduzeću Telekom duguje 150.758 dinara.
Aaaalo, bre!
Pritegnut nepobitnim dokazima, građanin radikal Aleksandar Vučić priznao je da je 15 meseci drpisao telefonske impulse od države bez namere da ih plati i kao razlog naveo nemaštinu izazvanu poslaničkom platom koja sa nekakvim dodacima „izađe“ na oko 38.000 dinara mesečno. Tako je nesebično telefonski brinući o svim Srbima od Knina do Jupitera gensek Vučić ostao bez para da podmiri svoje PTT račune, pa se odlučio da ih ne plaća i tako se svesno pridružio onima (koje inače žestoko napada) čiji je cilj da (otimajući njena dobra, u koja spadaju i telefonski impulsi) ekonomski oslabe i destabilizuju državu Srbiju.
Aaaalo, bre!
Nije lako kad moraš zbog nemaštine svesno da potkradaš Majku Srbiju. Naročito je to teško radikalu Vučiću kad pre podne o njoj (Srbiji) javno govori s toliko ljubavi i patriotizma, braneći je od onolikih izdajnika i plaćenika koji svi uglas ponavljaju (zajedno sa omraženom Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom) da u Srbiji više nema besplatnog ručka. A onda po podne kad dođe kući, Vučić mora da spusti roletne da ga niko ne vidi i u mraku vrti telefon. Malo zove Beljinu (to je varoš u Bosni i Hercegovini), možda okrene neki broj u Osijeku (Republika Hrvatska), malo ćaska sa dijasporom u Čikagu (najveći srpski grad u Americi)… Reč po reč, ode 150.000 dinara, a poslanička plata, nikakva.
Aaaalo, bre!
U Pošti, odnosno u Telekomu Srbija, poverili su novinarima da su veoma retki ovakvi EKSTREMNI slučajevi „neodgovornog“ ponašanja poznatih građana. I da se, obično, ljudi koji nemaju novca da odmah plate telefonski račun uredno jave i zamole za „grejs period“, a država im, obično, izađe u susret. „Ali, ovaj Vučić nas je ignorisao pa smo bili prinuđeni da primenimo postupak“, izjavila je službenica Pošte nadležna za „ovakve“ slučajeve.
Aaaaalo, bre!
Iz svega dosad poznatog mogao bi da se izvuče zaključak da je gensek Vučić „pozajmljivao“ (iz doba komunizma eufemizam za krađu) od države telefonske impulse s predumišljajem. Nekako isto onako kako je izvesni Vuk Hamović navodno krao struju, u optužbama tog istog Vučića, ali kao predsednika parlamentarnog Anketnog odbora koji je istraživao trgovinu električnom energijom. Za genseka Vučića ne treba formirati anketni odbor, čovek je priznao da je krao od države. Sad će valjda da mu sudi narod, pošto se dotični kandidovao za gradonačelnika Beograda. I sad treba da odgovara, jer da je svestan i savestan patriota ne bi sebi dozvolio takvu nepodopštinu kao što je krađa telefonskih impulsa.
Aaaalo, bre!
A možda je radikalski gensek Aleksandar Vučić nevin. Možda je samo vlastitim primerom želeo da pokaže svoju nostalgiju i uverenje da vreme vulgarnog komunizma (u kome se troši prema potrebama, a radi prema mogućnostima) nije prošlo. I da telefoniranje može da bude besplatno, isto onako kao što kilogram hleba u radikalskim bajkama može da košta tri dinara.
Aaaaalo, bre!
Gde to ima? Naravno, nigde, ali radikali misle da lepo zvuči.
Da se ta vulgarna bolest ne bi u narodu proširila, država bi baš na primeru građanina Vučića morala da primeni odgovarajuću terapiju koja ne podrazumeva samo da se kradljivcu oduzime telefonski broj.
Građaninu, poslaniku i radikalskom genseku Vučiću treba pomoći na drugi način. Eto, na primer, ako mu je poslanička plata mala i ako mu je firma gde je zaposlen kao gensek bankrotirala, treba mu savetovati da, za početak, promeni radno mesto i nađe neki pošten posao od koga može pristojno da se živi i… telefonira.
Aaaaalo, bre!
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
