Osnovni podaci: Boris Tadić je rođen 15. januara 1958. u Sarajevu, po nacionalnosti Srbin, a po verskoj opredeljenosti pravoslavac. Oženjen, otac dve ćerke. Diplomirao je kliničku psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Direktor je Centra za razvoj demokratije i političke veštine. Od prošle godine je predavač politike i advertajzinga na FDU-u u Beogradu. Govori engleski i francuski jezik. Član je Demokratske stranke od njenog osnivanja 1990. godine. Sekretar Glavnog odbora i potpredsednik Izvršnog odbora DS-a postao je 1992. godine, ali je do 1996. dao samo jedan intervju. Bavio se tihim, organizacionim poslom, da bi u februaru 2000. godine bio izabran za potpredsednika DS-a. Ponovo je izabran za potpredsednika 5. oktobra 2001. godine. Bio je poslanik u Skupštini Srbije i član njenog Veća za nauku i tehnologiju. Sedeo je i u dve ministarske fotelje: najpre na funkciji saveznog ministra telekomunikacija, a u martu 2003. godine postao je ministar odbrane SCG. Šef je poslaničkog kluba DS-a u Skupštini Srbije.
Bio je nosilac liste DS-a na decembarskim parlamentarnim izborima 2003, kada je DS osvojio 481.249 glasova. Borisu Tadiću je ovo prva kandidatura za šefa države. U prvom krugu izbora u junu 2004. osvojio je 27,37 odsto, odnosno 853.584 glasova.
Podrška: Dobio je podršku dva najznačajnija protivkandidata iz prvog kruga: vladajuće koalicije (Dragan Maršićanin – DSS, G17 plus, SPO i Nova Srbija) i Bogoljuba Karića. Za tu podršku Tadić kaže: „Vrlina je okupljanje većine, a ne sabijanje manjine. Zato sam srećan što sam oko sebe okupio sve demokratske snage, i to za samo dva dana.“ (…) „Ne želim podršku onih političkih stranaka koje imaju demokratski predznak, a plaše se promena, a promene su ono što je Srbiji potrebno.“
Odnos prema Vladi: „Na ovim izborima ja ću da pobedim. Ali, sudbina Vlade neće zavisiti od mene, nego od većine u parlamentu. Predsednik Srbije mora biti čovek sa imenom i prezimenom. Ne može predsednik Srbije da bude čovek koji ima svog predsednika u stranci. Postavlja se pitanje da li će šef države biti njihov šef stranke ili će to biti oni. Kao predsednik neću rušiti Vladu, nego ću obezbediti suživot Vlade i predsednika koji je iz druge političke stranke. Ja ne vidim mogućnost da se uđe u ovakvu vladu.“
Prioriteti: „Mene ne zanima nijedan kompromis koji bi gurao stvari pod tepih. Zanima me racionalno razrešenje sporova koje je usmereno na izvlačenje zemlje iz krize, pokretanje privrede i poboljšanje životnog standarda.“ (…)
„Glavno će mi biti kontrola ustavnosti i zakonitosti rada vlade i parlamenta. Za mene će, da ponovim, biti izuzetno važna i integrativna funkcija jer hoću da budem predsednik i onih koji nisu glasali za mene.Treći prioritet biće mi spoljna politika i zastupanje zemlje u svetu. A četvrti vezan za članstvo u Vrhovnom savetu odbrane i nastavak reformi naših oružanih snaga.“
Terenski predsednik: „Ja nisam kancelarijski predsednik. Ja bih bio, da tako kažem, terenski predsednik. Ali, hoću da formiram kancelariju za građane. U toj kancelariji ukupno stotinak ljudi radiće svakog dana na problemima građana ove zemlje. Smatram da bi i za mene i za Srbiju bilo besmisleno da budem predsednik koji će tek primati i davati odlikovanja, priređivati balove i odlaziti na njih ili ići u kurtoazne posete…“
Obećanja: „Pažljivim slušanjem kandidata videli biste da ja ništa ne obećavam. Samo kandidujem planove, jasne projekte, svoje dosadašnje iskustvo i znanje i očekujem da mi građani daju poverenje. Ne govorim o kulama i gradovima i kako će se ljudi posle moje pobede odmah rađati dobri, već govorim o tome da u toj borbi ne smemo da pravimo kompromise.“
Motiv kandidovanja: „Kandidovao sam se da bih sprečio bilo kakvu promociju radikalizma i socijalista, koja bi snizila našu poziciju u međunarodnoj zajednici.“
Uveren u pobedu: „Znam da ću pobediti na ovim izborima. Verujem da će mi demokratska javnost dati svoje glasove. Pobediću glasovima te većine.“
Značaj predsedničkih izbora: „Suštinski. Moram da uputim pažnju javnosti na međunarodni aspekt izbora, jer kako budemo glasali danas tako će naša zemlja biti tretirana u međunarodnoj javnosti. Ako ponovo budemo imali uspeh Srpske radikalne stranke, to će biti veoma loš signal za međunarodnu javnost o potencijalima Srbije da bude integrisana u EU. Tu nema dileme. I naravno da će svet onda reagovati na svoj način, dodatnom izolacijom. To je i najavljeno od svih političkih autoriteta.“
Poruka biračima: „Na ovim izborima se radi samo o tome ko će izabrati predsednika, većina ili manjina Srbije. Da li većina koja bi trebalo da izađe, a ne da leškari toga dana, ili manjina koja uvek disciplinovano izlazi. Samo se o tome radi. Ako građani Srbije budu indiferentni prema budućnosti ove zemlje, predsednik Srbije će biti Nikolić. Ukoliko građani Srbije izađu na izbore i angažuju se u odlučivanju, predsednik Srbije ću biti ja.“
Spoljna politika Srbije: „Balans između SAD, EU-a i Rusije, to su tri tačke u svetu gde Beograd mora tražiti saveznike.“ (…) „Moja platforma je oštar korak u Evropu. To je bolno, ali ako se to ne učini sada, nova šansa se neće skoro pojaviti.“
Kaže da bi ispunio svoj politički san kada bismo za vreme njegovog mandata ušli u EU. „Tada bih rekao da mogu da se povučem u ribare.“
Manjine: „Poštujte različitosti, to posebno govorim u međunacionalno mešovitim sredinama. Poštujte manjinu, poštujte različitosti među ljudima, jer mi svi nismo isti. Zamislite život da su svi ljudi isti, ne bih živeo u takvoj zemlji.“
Kako će izgledati završnica kampanje: „Kao i do sada. Ali, očekujem da će se on (Nikolić) boriti neistinom. Posebno mi je simpatično da je, u toj nameri, spreman da bezgranično uveličava moju političku ulogu u prošlosti, nazivajući raniju vlast ‘režimom Borisa Tadića’. Nisam ni znao da sam bio toliko bitan u bivšoj vlasti. A o njegovoj ulozi u bivšoj vlasti, kada je Srbija bila na dnu života, ni pomena. A u vreme najvećeg egzodusa srpskog naroda, Tomislav Nikolić je rešavao svoje egzistencijalne probleme. Njegov politički san je granica Karlobag–Karlovac–Virovitica, a moj Evropska unija. On govori o novim seobama i deobama, a ja o stabilnoj Srbiji koja može da se bori za Srbe gde god da se oni nalaze.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
