Danas se postavlja pitanje da li će G17 predstavljati treći politički faktor moći koji će odlučivati u odmeravanju dveju najvećih stranaka vladajućeg bloka. Analitičari tvrde da je ova organizacija pred izborom između mogućnosti da postane jasno profilisana politička snaga ili da se vrati na pozicije tipične nevladine organizacije
Ekspertska mreža G17 plus, koja okuplja stručnjake iz svih oblasti društvenog života u različitim gradovima Srbije, osnovana je 14. oktobra 1999. godine u Beogradu. Njeni osnovni ciljevi su, kako se navodi u povelji, stvaranje mreže eksperata u svim gradovima Srbije za pomoć građanima u rešavanju njihovih životnih problema, obezbeđivanje humanitarne pomoći i ubrzavanje demokratizacije u zemlji. Završne reči povelje su proročke i pozicioniraju ovu nestranačku organizaciju kao avangardu. „Razum i stručnost više ne smeju da se povlače – vreme je da predvode Srbiju.“
Misionarsko osećanje članova G17 plus i uverenje da imaju poziv i da pripadaju elitnom klubu izabranih u praksi dovodi do toga da se ponašaju samouvereno, pa i arogantno, ne libe se da dele prekore i jednom i drugom bloku DOS-a.
Na Osnivačkoj skupštini, kojoj je prisustvovalo 47 osnivača, za predsednika Skupštine izabran je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar, a za članove Upravnog odbora Mijat Damjanović, Mlađan Dinkić, Miroljub Labus (bio je prvi izvršni direktor), Dušan Kovačević, Predrag Marković, Jelica Minić, Slobodan Vučetić i Ivan Vujačić.
Danas G17 plus ima 56 kancelarija u Srbiji. Hijerarhijski su organizovane i njihovim radom koordinira Savet poverenika na čijem je čelu Verica Barać, lider Građanskog parlamenta iz Čačka. Prema podacima sa zvaničnog sajta, u okviru G17 plus na nivou Srbije trenutno funkcioniše 11 ekspertskih timova, a cela organizacija ima 1260 članova. U nju se ulazi nakon što kandidat pošalje biografiju, prođe intervju i položi testove znanja i psihologije (profil ličnosti).
DOSOVSKI POLITBIRO: Kohabitacija vladajuće opozicije (DOS) i vladajuće nevladine organizacije (G17 plus) podseća na melodramsku seriju bogatu strastima i opterećenu prefinjenim intrigama i kuloarskim nadmetanjem. Dosovci u poverenju pričaju kako se G17 ponaša kao dosovski JUL i tvrde da su mu slava i moć udarile u glavu i da stalno ucenjuje.
Napetost unutar DOS-a, kao i surevnjivosti na relaciji DOS–G17 plus dovela je do toga da se danas postavlja pitanje da li će grupacija G17 predstavljati treći politički faktor moći koji će odlučivati u odmeravanju dveju najvećih stranaka vladajućeg bloka. Analitičari tvrde da je ova organizacija pred izborom između mogućnosti da postane jasno profilisana politička snaga ili da se vrati na pozicije tipične nevladine organizacije, koja bi pravila ekonomske projekte ili pomagala stranim investitorima da nađu partnere u Srbiji.
Niko iz G17 plus ne govori javno da se grupa sprema za izbore, ali ne propuštaju da dodaju kako su za njih spremni ako odluče da pretoče svoju popularnost u glasove birača. Njihovo taktiziranje može se objasniti i položajem čelnih ljudi G17 plus, koji se trenutno nalaze na nekim od ključnih pozicija u republičkoj i saveznoj vlasti. „Mi nikakve izbore ne priželjkujemo jer je ova zemlja iscrpljena i osiromašena od čestog glasanja“, ali dodaje Predrag Marković, „ako bude potrebe, spremni smo i da pobedimo na izborima, ma šta to značilo.“
U međuvremenu, narod se raspituje: „Samo mi reci gde je ta partija G17 da se tamo upišem. To su izgleda mnogo dobri ljudi“, kaže jedna Šapčanka. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se G17 plus po poverenju građana rangira iza Srpske pravoslavne crkve i Vojske Jugoslavije, a njeni čelni ljudi Labus i Dinkić prate Vojislava Koštunicu. Položaj G17 plus u javnom mnjenju je katalizator netrpeljivosti prema ovoj vlasti i njegov rejting pokazuje koliko su stranke DOS-a, a pre svega DS i DSS, „pale“, to jest, šta su uradile da su toliko izgubile na javnom ugledu.
Na pitanje kakva je budućnost G17 plus, Ljubomir Madžar, jedan od njegovih osnivača, nakon što se povukao iz ove organizacije onda kada je dobio profesorsko mesto na BK univerzitetu, kaže: „Jedan od mogućih pravaca delovanja G17 plus može da bude i samoraspuštanje. Međutim, poznato je da se, kad nastane, jedna organizacija teško raspušta. Budućnost G17 plus zavisi od toga kako će organizacija uspeti da definiše svoju misiju u novim uslovima, jer nema sumnje da se ona mora promeniti. U svakom slučaju, budućnost organizacije pre svega zavisi od toga da li će ona naći dobar i primeren sadržaj svoga rada. Ako to uspe, onda će moći da deluje na politiku, što je po mom mišljenju bio i trebalo bi da ostane glavni cilj organizacije.“
Istraživanje agencije Medijum pokazuje da bi G17 plus u slučaju izlaska na izbore dobio poverenje čak deset odsto glasača. Prema rečima istraživača, za ovu organizaciju najviše bi glasali birači koji su u DOS-u okupljeni oko Demokratske stranke, a prema rečima Srbobrana Brankovića, direktora Medijuma, pojava G17 plus kao samostalne grupacija povećala bi procenat dobijenih snaga okupljenih oko dosadašnjeg DOS-a jer bi privukla i deo trenutno neopredeljenih birača. Tako da bi u slučaju da na izbore izađu podeljeni u tri kolone, u zbiru dobili više glasova nego što bi osvojili u slučaju da na izbore izađu podeljeni u dva bloka.
Istraživanja pokazuju da je DOS i dalje najpopularniji iako mu je zbog unutrašnjih raskola i svađa popularnost danas nešto manja. „Kada građanima, prilikom izjašnjavanja, ponudimo i G17 plus i Otpor, dobijamo potpuno nove, ozbiljne političke aktere. Po oceni ispitanika, G17 plus, ako izađe na izbore, postaje treća snaga u zemlji i staje rame uz rame sa DSS-om i DS-om. Time se stvara velika mogućnost da odigra ključnu ulogu u formiranju nove vlasti, odnosno, postizbornih koalicija. Zbog sukoba u DOS-u, raste i broj neopredeljenih građana i, što je zanimljivo, ako im ponudimo kao alternativu G17 plus, svaki peti se izjašnjava za njega, a svaki treći za njega ili za Otpor“, zaključuje Srđan Bogosavljević iz Instituta za strateški marketing. „U svim našim istraživanjima, od prošlogodišnjih oktobarskih promena do danas, G17 plus dobija izuzetno visoke ocene koje se tiču njegove ekspertske i nepartijske uloge u demokratskim promenama u Srbiji, kao i u ostvarivanju reformi. Narod ovu organizaciju shvata kao tim stručnjaka koji se ne bore za vlast, već za boljitak celokupne zajednice. Onog momenta kada su realno postali deo vlasti, popularnost im je još više porasla. To se posebno odnosi na Labusa, Dinkića i Đelića. Sukobi unutar DOS-a negativno utiču na sve članice i njihove lidere, što dovodi i do pada njihove popularnosti. Zanimljivo je, svakako, da ova trojka najmanje gubi u tim previranjima i da, zajedno s predsednikom Koštunicom, beleži najveći stepen poverenja“, kaže Bogosavljević.
IZBORI: Najave da bi G17 plus mogao samostalno da učestvuje na sledećim izborima, u DOS-u su izazvale oštru i paničnu reakciju pojednih, pre svega, marginalnih stranaka. Vladajuća koalicija svesna je da bi u slučaju da se na sledećim izborima stranke iz DOS pojave odvojeno, malo njih uspelo da pređe cenzus i da se kvalifikuje za novi sastav parlamenta, te da bi upravo G17 plus najviše profitirao od njihovog razbijenog nastupa.
S druge strane, u poslednje vreme G17 plus sebe prikazuje kao pomiriteljsku organizaciju koja bi mogla da doprinese premošćavanju akutelnog jaza između Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića. Ukoliko u tome ne bi uspeo, G17 plus bi postao novi favorit predstojećih izbora – procenjuju domaći i strani analitičari. U prilog tome govori i nezvanična informacija koju je nedavno plasirao nedeljnik NIN: da je Bela kuća namenila četiri miliona dolara za pomoć G17 plus. Milan Pajević tvrdi da to nije tačno. „Nema ništa ni u najavi, niti ima šanse. I ono malo strane pomoći što smo dobijali do 5. oktobra dolazilo je od Evropljana. Stara američka administracija nije nas mirisala zbog našeg eksplicitnog protivljenja i sankcijama i bombardovanju. Tu priču neko počinje blago da ‘pumpa’, kao onda kada su za vreme Miloševića govorili kako mi imamo milione i milijarde, dok smo mi krpili kraj s krajem“, dodaje Pajević.
Predsednik Političkog saveta G17 plus Predrag Marković ocenio je da istraživanja po kojima je ta grupacija treća politička snaga u Srbiji „neće uticati“ na to da G17 plus izađe na sledeće izbore, ali da „može izazvati strah političkih stranaka“. On nije precizirao koje to stranke mogu da strahuju od G17 plus, ali je dodao da su to „sve koje imaju nerealne ambicije da mogu imati neku korist od naše grupacije“. Prema Markovićevim rečima, ukoliko budu raspisani prevremeni izbori, ta organizacija „neće se priklanjati nijednoj novoformiranoj grupaciji“. „Mi nismo neko ko se opredeljuje, već neko prema kome se drugi opredeljuju. Bićemo i dalje snaga koja objedinjuje.“
VLAST ILI NVO: Nakon perioda pomaganja u uspostavljanju vlasti (pozajmljivanjem kadra za državni aparat), G17 plus se okrenuo izgradnji i promenama sopstvene organizacije. Izvršena je reorganizacija tako da je danas G17 plus istovremeno i ekspertska mreža i politička organizacija koja ima jasne političke ciljeve. Pri tome, kako kažu, više od 20 odsto njegovih članova ujedno je učlanjeno u neke druge stranke.
Pred G17 odavno stoji dilema koju je svojevremeno Ljubomir Madžar izrekao u ispovednom tonu: „Uvek sam ovakve organizacije doživljavao kao poligon za političko angažovanje. U mojoj viziji, stručni deo organizacija samo je instrument za povećavanje političke efikasnosti akcija. Politička akcija G17 plus je imala za cilj da dovede do promene režima i taj najvažniji posao je završen. G17, kao i druge nevladine organizacije koje su imale isti osnovni cilj, našle su se nakon obavljanja glavnog posla pred pitanjem šta je razlog njihovog daljeg opstanka.“ Drže se pravila da ne učestvuju u dnevnopolitičkim sporovima i stava da članovi G17 plus koji prihvate da uđu u izvršnu vlast moraju da se pridržavaju Ugovora sa Srbijom koji je za DOS uradila ova organizacija. Pokazuju visoku kooperativnost i trude se da sarađuju sa svima bez razlike u uspostavljanju pravne države. Priznaju da je njihova organizacija ustrojena hijerarhijski (kao i partije), i da ima veoma jasna pravila rada, „koja možda nekima liče na partijsku disciplinu“.
Da li je G17 plus nevladina organizacija ili partija? Da li je u pitanju mimikrija kada sebe prikazuje kao nevladinu organizaciju, a njegovi čelni ljudi su ministri i učestvuju u vlasti. Predrag Marković odgovara da su pronašli recept i pomirili politički angažman i ekspertsko znanje. „Naši ljudi su, čim su izabrani na mesta u vlasti, podneli ostavke na izvršne funkcije u G17 plus. Svi naši ljudi koji su na vlasti ne voze nova kola, nemaju skupe stanove. Tamo su gde su bili. Ostali u našoj organizaciji unekoliko su dodatno osiromašili. Treba reći da su mnogi od nas i bili dobrostojeći. Mnogi hoće na vlast da bi uskočili u odela, stavili kravate i vozili crna kola. Ja sve to imam i jedino mogu da promenim boju kola ili da uskočim u farmerke.“
Tvrde da ova organizacija nikada neće prerasti u političku stranku iz osnovnog razloga što njeni članovi nisu okupljeni oko potencijalne stranačke pripadnosti, već oko potrebe da pomognu građanima Srbije svojom strukom i znanjem. Ali, i ne propuštaju priliku da dodaju: „Međutim, politički angažman i korišćenje političkog uticaja G17 plus na eventualnim izborima je realno i mi od toga ne bežimo nijednog trenutka. Mi smo još posle izbora rekli da nas najviše interesuje promena sistema i spremni smo da u jednom periodu u tome pomognemo. U slučaju da reforme budu ugrožene, moraćemo da obezbedimo i zakonodavnu podršku.“
Predsednik: Milan Pajević, politikolog; članovi: Goran Paunović, zamenik predsednika, istoričar, Saša Vitošević, inženjer agronomije, Mlađan Dinkić, ekonomista, Božidar Đelić, ekonomista, Dušan Kovačević, pisac, Miroljub Labus, ekonomista, Suzana Mrgić, politikolog, Predrag Marković, predsednik Političkog saveta, izdavač, Mijat Damjanović, predsednik Projektnog saveta, politikolog, Verica Barać, predsednik Saveta poverenika, pravnik.
Predrag Marković, izdavač iz Beograda (predsednik), Goran Paunović, istoričar iz Gornjeg Milanovca, Milan Pajević, politikolog iz Beograda, Ljubodrag Dimić, istoričar iz Zemuna, Vladimir Goati, sociolog iz Beograda, Mlađan Dinkić, ekonomista iz Beograda i guverner NBJ, Mijat Damjanović, politikolog iz Beograda, Svetlana Velmar-Janković, pisac iz Beograda, Desimir Dragojlović, advokat iz Užica, Verica Kalanović, inženjer mašinstva iz Trstenika, Miroljub Labus, ekonomista iz Beograda i potpredsednik savezne vlade, Vladimir Milankov, inženjer građevinarstva iz Zrenjanina, Ivan Vejvoda, sociolog iz Beograda, Suzana Mrgić, politikolog iz Beograda, Božo Prelević, pravnik iz Beograda i savetnik srpskog ministra policije, Miloš Kojić, doktor mašinstva iz Kragujevca, Višeslav Simić, politikolog iz Trstenika, Nebojša Medojević, ekonomista iz Podgorice, Savo Urošević, privatni preduzetnik iz Jagodine, Slobodan Vučetić, pravnik iz Beograda i Mirjana Aleksić, politikolog iz Čačka.
Čelni ljudi G17 plus imaju značajne funkcije u državi:
– Mlađan Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije
– Miroljub Labus, potpredsednik Vlade SRJ
– Božo Prelević, savetnik srpskog ministra policije i bivši koministar policije u prelaznoj republičkoj vladi
– Slobodan Vučetić, v.d. predsednika Ustavnog suda Jugoslavije
– Jelica Minić, u ministarstvu inostranih poslova pomoćnik ministra
– Radoslav Petković, direktor Zavoda za izdavanje udžbenika Srbije
– Saša Vitošević, bivši savezni ministar poljoporivrde
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
