Zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala
Osnovni podaci: Rođen je 1. januara 1947. godine u Beogradu. Posle osnovne škole upisao je srednju tehničku školu „Petar Drapšin“, a potom i Višu tehničku školu. U mladosti je bio aktivan sportista, bavio se sportskim ronjenjem i skijanjem na vodi. Ženio se dva puta. Iz prvog braka sa Divnom Karleušom ima ćerku Jelenu (23), estradnu pevačicu, iz drugog braka ima sinove Ivana (10) i Nikolu (10 meseci). Njegova sadašnja supruga je direktor i suvlasnik preduzeća Fito-centar, koje se bavi i poslovima obezbeđenja, pa može da računa na muževljevu stručnu pomoć.
Karijera policajca: Počeo je u Upravi za informatiku (1975). Kasnije je prešao u Kriminalističku operativnu službu gde je radio na imovinskim deliktima, teškim krađama i razbojništvima. Posle izvesnog vremena (od 1983) radi na poslovima suzbijanja šverca kulturnog blaga i krijumčarenja arheološkog blaga. Na tim poslovima bio je do februara 2001. godine, kada je na predlog ministra policija Dušana Mihajlovića postavljen za zamenika general-majora Radovana Kneževića, načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. Medijsku popularnost stekao je maja 2001. godine kada je postao šef Radne grupe MUP-a za ispitivanje slučaja „hladnjača“. Dobio je zaduženje da na konferencijama za štampu koje organizuje MUP Srbije govori o istrazi koja se vodi o leševima bačenim u Dunav i o ekshumaciji ljudi sahranjenih u kolektivnim grobnicama. Ima čin kapetana MUP-a.
Ko je skrivao leševe: Karleuša je optužio Miloševića da je lično naložio „preduzimanje mera kako bi se uklonili svi tragovi koji mogu da ukažu na postojanje dokaza o izvršenim zločinima“ na Kosovu i Metohiji i precizirao da je Milošević to uputstvo izdao bivšem ministru unutrašnjih poslova Srbije Vlajku Stojiljkoviću u martu 1999. godine. Prema njegovim rečima, Stojiljković je taj slučaj proglasio državnom tajnom i zaveo ga pod službenom šifrom „Dubina dva“.
Šta je rekao o slučaju Gavrilović: Na osnovu saznanja dobijenih u više od 150 informativnih razgovora, izjavio je 25. avgusta 2001. godine da je nekadašnji funkcioner Resora državne bezbednosti Momir Gavrilović „bio umešan u pojedine likvidacije u Beogradu“ i bio povezan sa „licima iz kriminogene sredine“. „Operativna saznanja ukazuju na učešće pokojnog Gavrilovića u pojedinim likvidacijama na teritoriji Beograda, kao i drugim prljavim poslovima, kao što su uterivanje dugova, otmice, ucene i slično. Provere ovih saznanja još uvek su u toku.“
Najveći uspeh u karijeri: „Mislim da je to ono što sam postigao na suzbijanju imovinskih delikata. Pronašao sam na desetine hiljada ukradenih umetničkih i kulturnih predmeta.“
Društveno–politička aktivnost: Ekologija i voda. Osnivač je i predsednik nautičkog kluba na Adi, gde i sam poseduje splav. Jedan je od osnivača Nautičkog saveza Jugoslavije. Na poslovima ekologije upoznao je mnoge ljudi, između ostalih i sadašnjeg ministra policije. „Bavio sam se zaštitom životne sredine. Radili smo na zaštiti kanjona Tare i drugih voda u Srbiji. Tu sam sreo Jordana Aleksića, bivšeg ministra za ekologiju, i Dušana Mihajlovića.“
Šta je dobar policajac: „On mora da radi, i da radi danonoćno, da zaboravi kućne probleme, da bude uporan i istrajan, da se ne plaši. Treba da bude pošten i otporan prema svim mogućim iskušenjima, mislim pri tom na mito i pokušaje potkupljivanja. To nije lako. Ima puno policajaca, ali nije svaki dobar policajac. To pogotovo danas nije jednostavno.“
Šta o tati kaže ćerka Jelena: „Tata je u poslednje vreme strašno medijski eksponiran, iako otkad znam za sebe radi u policiji. Radi težak i opasan posao, otkriva istinu i kažnjava zločince. Koja ćerka ne bi bila ponosna na oca koji joj obezbeđuje da se mirno šeta ulicom.“
Da li je Jelena zaista bezbedna: Zoran Davidović zvani Ćanda i Ivan Stojanović ubijeni su 23. marta 2000. kad su se vraćali sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Davidović je bio poznat kao biznismen i „žestok momak sa beogradskog asfalta“, ali i kao mladić folk-pevačice Jelene Karleuše. Nekoliko meseci kasnije, 27. maja 2000, povodom podmetanja eksplozivne naprave pod njen džip Jelena izjavljuje novinama: „Izgleda da se neko namerio na mene.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
