Kolaps zdravstvenog sistema

„Ako treba da radimo ratne trijaže, želimo pismenu naredbu Ministarstva zdravlja“, rečenica je dr Radeta Panića, anesteziologa i predsednika Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. U razgovoru za „Vreme“ dr Panić, koji se prošle nedelje našao na udaru predsednika Aleksandra Vučića zbog svog emotivnog nastupa na Televiziji N1, još jednom ponavlja da se zdravstveni sistem Srbije raspao.

Ovaj lekar, koji u kraljevačkoj Opštoj bolnici „Studenica“ radno vreme mahom provodi u crvenoj, kovid zoni, kaže da je svakodnevno prinuđen da radi surove trijaže pacijenata koji će biti primljeni na intenzivnu negu. Takođe dodaje i da je ono što od vlasti i Kriznog štaba slušamo u medijima čista propaganda koja nema veze sa realnošću u srpskim bolnicama.

A realnost je takva da ne može da se sakrije. Kako je zaista vide svi lekari, bilo da rade ili ne u kovid sistemu, vide medicinske sestre i tehničari koji kotrljaju po hodnicima boce sa kiseonikom od 50 kilograma, vide pacijenti koji svedoče o tome po izlasku iz bolnica, a vidi se i po redovima ispred kovid ambulanti. U gotovo svim gradovima u Srbiji bolnički kapaciteti gotovo su popunjeni. Sada već postoji razrađena propagandna šema. Dobar primer je baš Kraljevo. Kapaciteti se popune tokom jedne noći, pacijente je nemoguće primiti, a nema mesta ni u drugim bolnicama gde bi ih mogli poslati. Sutradan direktor ustanove donese odluku da se jedno ne-kovid odeljenje oslobodi za kovid pacijente, pa najednom ima mesta i to je informacija koja odlazi u medije. A to što samo nekoliko sati ranije mesta nije bilo ili se zaboravlja, ili onaj koji je alarmirao javnost i nadležne ispada – lažov. Takvu je sudbinu Panić doživeo jer je u programu uživo na ivici suza rekao da prethodne noći nije imao ni gde da smesti ni gde da transportuje pacijenta. Vučić je na to rekao da bi mu, da nije predsednik, odgovorio brutalno.

foto: zoran žestić / tanjug / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

LASTIŠ JE PUKAO

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da nema govora o pucanju zdravstvenog sistema koji je okarakterisao kao „elastičan“. Čini se, međutim, da je na tom elastičnom sistemu lastiš pukao.

„Kao što sam napisao u odgovoru Predragu Konu, ako neko misli da je pucanje sistema to da zdravstvo u potpunosti prestane da radi, to se neće nikada dogoditi niti može da se desi. Dokle god i poslednji od nas može da hoda, radiće“, kaže Rade Panić i objašnjava šta znači pucanje sistema: „Kada imate veliki broj pacijenata koje ne možete da obradite ili da ih adekvatno zbrinete, to morate smatrati kolapsom zdravstvenog sistema. Prvo, mi pričamo o kovid pacijentima koji stoje u redovima ispred ambulanti po šest, deset, pa čak i 12 sati, što je apsolutno nedopustivo, jer u tom periodu njihovo zdravstveno stanje može drastično da se pogorša. Oni imaju oboljenje za koje je ključno mirovanje i neizlaganje naporima i hladnoći. Drugo, čuli smo da pacijenti moraju da idu u domove zdravlja da rade analize, pa tek onda da se pojave u kovid ambulanti. To podrazumeva da se šetaju od nemila do nedraga.“

Kakvo je trenutno stanje u domaćem kovid sistemu Panić dalje opisuje ovako: „Ja sam juče (ponedeljak, prim.nov.) krenuo sa dežurstva tako što mi je kolega iz ambulante rekao: ‘Ja stvarno moram da primim pacijente.’ U tom trenutku sam pogrešno mislio da ima mesta jer su u Kraljevu otvoreni ti dodatni kapaciteti.“

Inače, nakon Panićevog nastupa na TV N1, Predrag Kon je rekao da je popunjenost bolničkih kapaciteta u Kraljevu 50 odsto. Panić kaže da je do toga došlo jer ga je direktor obmanuo rekavši da ono što je zapravo naknadno otvoreno radi od ranije.

„Mi smo u tom trenutku imali popunjenih 60 kreveta na infektivnom odeljenju i osam jedinica intenzivne nege. Kolega iz smene i ja smo se dogovorili da ako moramo da radimo ratnu trijažu, da odlučujemo ko će dobiti aparat a ko neće, to moraju da nam daju napismeno, na papiru. Mi ne možemo to da preuzimamo sami na sebe. Ja lično još nisam bio u takvoj situaciji, ali javljaju se kolege iz cele Srbije, naročito iz Beograda, koje jesu. Uostalom, poznat je slučaj Zemunske bolnice i Petra Đurića, „Ćale, ovo je za tebe“. Znate kako, mi još nismo u situaciji da ne možemo baš nikako da pomognemo pacijentu, ako nikako drugačije, a ono transportom u drugu ustanovu. U Kraljevu ima opreme, ali sada već dolazimo u situaciju da nema ko da radi.“

Na to se nadovezuje izjava gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića koji je u utorak prepodne izjavio gotovo identičnu stvar: u Kragujevcu je kritično, mesta ima, ali nema osoblja.

Panić nastavlja da opisuje situaciju u kojoj se našao u ponedeljak: „Od tih 60 pacijenata, imao sam 13 sa kojima sam radio konsultacije za intenzivnu negu. Od njih 13, za pet nije bilo sumnje da su za intenzivnu, o troje koji su u godinama i sa izraženim udruženim bolestima nisam ni razmišljao, ali imao sam dve pacijentkinje koje su medicinski mlade. Međutim, jedna od njih je dospela na intenzivnu tek sutradan, nakon što se pojavilo mesto jer smo prenamenili jednu običnu sobu u jedinicu intenzivne, kada joj je saturacija već bila 50 odsto. Kolega je tog jutra upozoravao načelnika da nam treba još mesta, ali nisu nas slušali. Sa saturacijom od 50 odsto izgledi pacijenta su jako mali. Da je odmah, kad je bila na 80, primljena na intenzivnu, sve bi bilo drugačije. Tek kad smo sami intervenisali dobili smo jedinicu sa tri mesta intenzivne nege.“

UJEDINJENI I OČAJNI

Za to vreme, lekari okupljeni u udruženju „Ujedinjeni protiv kovida“ pokušavaju da dopru do člana Kriznog štaba Predraga Kona, za kog, kako kažu, znaju da nije na čelu medicinskog dela štaba, ali ga smatraju najuticajnijim. Još 26. novembra, poslali su mu otvoreno pismo od 50 tačaka. Konstatujući da su u prvom talasu (mart–april) mnogi zdravstveni radnici bili kažnjavani zato što su tražili zaštitnu opremu ili se usuđivali da je sami uzmu iz bolničkih skladišta, upitali su Kona da li odobrava praksu proganjanja (premeštanja itd.) svojih kolega samo zato što su se zalagali za poštovanje principa lične zaštite, kao i da li su on ili Krizni štab ukazali da su odgovorni direktori koji nisu obezbedili potrebnu opremu (prevashodno maske i rukavice). Upitali su ga da li su razmatrali mere koje je udruženje lekara „Ujedinjeni protiv kovida“ uputilo zdravstvenim vlastima 14. oktobra. „Ne čini li vam se da su bar neke od tih mera bile primerene situaciji i da su mogle da vas podstaknu da ih na vreme predložite i primenite“, pitaju UPK.

Podsećajući da Kon ovih dana spominje da je još 6. novembra KŠ razmatrao mere sprečavanja trećeg talasa, upitali su ga zar mu se ne čini da su u tom momentu kasnili (skoro) dva meseca i koja je cena tog kašnjenja. „Da li smatrate da ste kao epidemiolog u KŠ bez greške vodili ovu epidemiju? Ako da, da li je greška to što mere kasne 20 dana, po vašim rečima? Da li ste svesni posledica kašnjenja mera 20 dana? Ako ne, da li smatrate da i dalje treba da budete deo KŠ i imate legitimitet da se obraćate građanima“, stoji, između ostalog, u pismu. Kona su upitali i koji epidemiološki parametar je pokazao da se vidi usporavanje širenja virusa, kako je izjavljivao ovih dana, i kako tumači svakodnevne sve veće brojeve pozitivnih osoba.

„Od ukidanja vanrednog stanja, 6. maja, do izbora, 21. juna, održavani su politički mitinzi, učesnici su dovoženi u prenatrpanim autobusima, igrane su utakmice pred 20-ak hiljada gledalaca (po tome smo se pročuli u svetu), mešali se bez ikakvih ograničenja navijači iz tri najveća grada u zemlji (Novi Sad, Niš, Beograd), a KŠ kao da je bio u hibernaciji. Da li ste se osećali nelagodno tokom tih dugih šest sedmica? Nije li vam došla na um ideja da kao stručnjak izrazite svoje neslaganje“, pitaju UPK.

„Mada celokupno svetsko iskustvo kazuje da se posle vanrednog stanja, odnosno restriktivnih mera, one moraju ukidati vrlo postupno, jedna po jedna, uz pažljivo praćenje efekta, mi smo to učinili skoro u jednom dahu (sa izuzetkom jedne ili dve mere). Da li za to odstupanje od očekivane prakse imate neko objašnjenje, osim političkih potreba“, pitaju Ujedinjeni.

Kako su ostali bez odgovora, na dan nastanka ovog teksta (utorak, 1. decembar), UPK su ponovo pisali Konu. Poručili su da će pokušati da izgrade „sistem u kome lekari, medicinske sestre, tehničari i sav ostali kadar mogu da rade ponosno, slobodno i posvećeno, i da za to budu adekvatno plaćeni“. „Poslednjih dana usled nemoći i nesposobnosti države da se nosi sa krizom, nastalom usled neadekvatne strategije u borbi protiv kovida, pokušava se spinovanje u javnosti i zamena teza uvlačenjem naše profesije u medijsko blato. Mi niti želimo niti ćemo biti deo toga. Od kolege Kona očekujemo odgovore na javno postavljena pitanja“, navodi se u saopštenju.

„Ujedinjeni protiv kovida“ ističu da će se truditi da i dalje javnost obaveštavaju o svim novim stručnim predlozima u vezi kovida 19 preko njihovog sajta, kao i da će biti „konstruktivni u do sada najtežoj situaciji u kojoj se našlo naše zdravstvo“. „Oni neka nastave da se bave atentatima, ambasadorima, kućama i uvredama naših kolega. Ako ništa drugo ostaće zabeleženo na koju se strategiju odlučila naša država u vreme kada je od ovog virusa umirao dnevno najveći broj građana“, dodaje se u saopštenju.

Politizacije epidemije boji se i Rade Panić: „Imam utisak da se ove dve privremene bolnice ne otvaraju da bi se proširili kapaciteti, nego da bi oslobodili druge bolnice i sve kovid pacijente stavili tu.“ On smatra da će to vlasti omogućiti da uspostavi potpunu kontrolu nad informacijama i da centralizuje podatke, jer ni Predrag Kon nije znao prave brojeve za Beograd, „a mislim da ih nema ni ostatak medicinskog dela Kriznog štaba“. Panić dodaje i kako država sve radi da ima kontrolu nad tim šta će otići u javnost a šta ne. Po onome što ja znam, samo prošlog vikenda oko 500 pacijenata iz Beograda prebačeno je u druge bolnice širom Srbije. Ti pacijenti, onog momenta kad proradi ova bolnica u Batajnici, biće prebačeni tamo. Moja pretpostavka je da će onda početi da zatvaraju kovid jedinice po Srbiji da bi mogli da povuku osoblje u Batajnicu.“

Da je prošlog vikenda ogroman broj ljudi iz Beograda prebačen u druga mesta na hospitalizaciju, „Vremenu“ je potvrđeno iz više nezvaničnih izvora. Možda najstrašniji jeste slučaj čoveka koji je trebalo da bude hospitalizovan u Banji Koviljači. On se javio redakciji „Vremena“ i ispričao kako nije bilo slobodnog transporta za njega, pa je sa obostranom pneumonijom seo u auto i sam se odvezao u Banju Koviljaču.

ISCRPLJENI I OSTAVLJENI

Što se tiče osoblja, uzrok manjku je zaražavanje i činjenica da nema dovoljno obučenih ljudi za ovu situaciju. Srbija je pre epidemije imala manjak od 12 do 15 odsto zdravstvenih radnika. Između 2300 i 2600 lekara sa NSZ je, u teoriji, trebalo odmah da bude zaposleno samo da bi se popunio broj koji je zakonom određen. Sve što postoji od lekara do sad je moralo da bude zaposleno. A onda se dolazi do strukture tih lekara – da li imaju ili nemaju specijalizaciju i kakvu, ko sada može i šta može da radi.

Rade Panić kaže da su on i kolege u prethodnih devet meseci, neke specijalizacije samo mogli da doobuče. Ali, veliki problem jeste što, trenutno, prema zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 10 odsto zaraženih zdravstvenih radnika, a Panić misli da realnu brojku dobijamo ako to pomnožimo sa dva, pa možda čak i sa tri. Za to vreme, specijalisti fizikalne medicine, oftalmolozi i otorinolaringolozi rade u Areni.

„Nama je sinoć na dežurstvo došao – psihijatar. Dobrovoljno se javio i došao. Sada je situacija takva da će morati da se angažuju svi. Ima situacija koje psihijatar ne zna ili ne može da zbrine pacijenta, pa je neko od nas sa njim u smeni, ali bar može da prepozna kovid i uradi administraciju. Nama je administracija ozbiljno opterećenje, posebno zato što je još vodimo i rukom i elektronski. Dovoljno je da tu imamo nekoga ko može da ispiše terapiju, protokol se zna.“

Rade Panić kaže da su on i kolege već u situaciji kada razmatraju mogućnost da zaraženi zdravstveni radnici koji nemaju izraženu kliničku sliku ostanu da rade: „Nama je Batut pre sedam dana poslao preporuku za testiranje zdravstvenih radnika u kojoj stoji da se testiraju kada se pojave simptomi. Lekari se testiraju tek kada se razbole. Znači, ne testiraju se rizični kontakti, oni kod kojih postoji sumnja da su inficirani. Problem jeste što nema većeg testiranja i praćenja šta se dešava posle rizičnih kontakta. Pojedini zdravstveni radnici zbog toga idu privatno da se testiraju, jer maltene ne možemo da dođemo na red. U našem kovidu u Kraljevu se poslednjih dana najmanje četvoro ili petoro razbolelo, a niko od ostalih nije testiran. Svi smo ostali da radimo, čak i koleginica čiji je muž bolestan, a imaju dvoje male dece.“

Kakav nam se scenario bliži, jasno je iz ovih Panićevih reči: „Uskoro ćemo doći u situaciju da spavamo u bolnici, jer nećemo imati vremena da dođemo od kuće kad smo potrebni. Brže je da nas probude dok smo u bolnici, nego da dolećemo od kuće.“