Balkanske veze u Kolumbiji

Sedamdeset jedan dan nakon što je pronađen krvav i ranjen pored puta u kolumbijskom gradu Gvamalu, Dejan Stanimirović je sahranjen na oronulom, zapuštenom Centralnom groblju u gradu Viljavisensiju, saznaje BIRN.

Stanimirović nije nastradao igrajući ruski rulet, kako su mediji prvobitno izveštavali. Pijana svađa u noći 31. marta pokrenula je niz događaja u kolumbijskoj pokrajini Meta, kada su, osim Stanimirovića, ubijeni i navodni lokalni šef mafije i dva policajca.

Inspektori koji vode istragu tvrde da na nekoliko ključnih pitanja još nemaju odgovore, ali detalji do kojih je BIRN došao ukazuju na aktivnosti organizovanih balkanskih kriminalnih grupa u Kolumbiji, koje vlasti ove južnoameričke zemlje ne razumeju u potpunosti.

„S obzirom na to gde se sve odigralo i na uzrok njegove smrti, ne mislim da je on (Stanimirović) bio turista“, izjavio je za BIRN visokorangirani pripadnik Kolumbijske nacionalne policije, koji je tražio da ostane anoniman. „Nije bio ovde zbog eko-turzima.“

foto: č. parkinson

TIHI MARKOS

Stanimirović, rođeni Beograđanin koji je vodio karate klub u Španiji, u Kolumbiju je ušao iz Ekvadora preko mosta Rumićaka sredinom marta ove godine. Inspektori koji rade na istrazi rekli su za BIRN da je Stanimirović, tj. „Markos“, kako su ga tamo zvali, dolazio u Kolumbiju i ranije, najverovatnije u januaru.

Pukovnik Gustavo Berdugo Garavito iz Kolumbijske nacionalne policije u pokrajini Meta objašnjava da je Stanimirović po ulasku u državu prešao oko 1000 kilometara do grada Gvamala u Meti, do kuće Hozea Visentea Rivere Mendose. Prema raznim navodima, Rivera ili „Soldado“, tj. vojnik, trgovao je drogom u Meti, kolumbijskoj pokrajini gde se Andi spajaju sa najzapadnijim delovima tropske savane Los Ljanos. Budući da je smeštena između zona za proizvodnju koke u planinama i džunglama na jugu i istoku Kolumbije i mesta za izvoz preko Venecuele, oblast Los Ljanos je zahvalna za transport narkotika, ali i za razne druge kriminalne aktivnosti.

Osim toga, već dugo je poznata i po ilegalnim naoružanim grupama. Neke od njih vode poreklo od paravojnih organizacija koje su podržavali zemljoposednici, a koje su osnovane tokom 1980-ih kako bi se borile protiv levičarskih gerilaca čija je moć narasla zahvaljujući trgovini drogom. Ove paravojne organizacije su s vremenom i same prerasle u kriminalne grupe za trgovinu drogom, a mnogi od njihovih današnjih ključnih igrača bili su članovi paravojnih organizacija.

I sam Rivera je bio visokopozicioniran član jedne paravojne organizacije koja je delovala u Meti i susednim pokrajinama, Centaurs Bloc, i odbio je da učestvuje u procesu demobilizacije koji se u Kolumbiji odvijao između 2003. i 2006. godine.

U vreme kada je Stanimirović došao u Kolumbiju, korona virus je postao globalna opasnost, pa je nekoliko dana po njegovom dolasku Kolumbija zatvorila svoje granice. Stanimirović više nije imao načina da ode iz zemlje. Retko je napuštao Riverin dom i jedva da je razgovarao sa bilo kime. Izvori iz istrage kažu da je danju uglavnom spavao, a noću gledao televiziju u svojoj sobi. „Pričao je samo sa Soldadom“, rekao je jedan od istražitelja.

Drugi ljudi u Riverinom domu rekli su policiji da je Stanimirović slabo govorio španski pa se komunikacija odvijala na lošem engleskom. „Svi su izjavili da je bio tih i uljudan sve do tog dana, 31. marta“, rekao je drugi istražitelj, koji je, kao i ostali, tražio da ostane anoniman.

OD SVAĐE DO UBISTVA

Prema izvorima iz istrage, taj dan, 31. mart, Rivera i Stanimirović su proveli u Riverinom domu sa njegovom porodicom, a nakon ručka su otišli u posetu obližnjoj farmi. Oni koji su ostali u kući u Gvamalu počeli su da piju aguardiente, što u bukvalnom prevodu znači „vatrena voda“, lokalno žestoko piće sa ukusom anisa koje se pije na eks. Kada su se Rivera i Stanimirović vratili oko osam sati uveče, pridružili su se pijanci.

Istražitelji kažu da je Stanimirović navod­no okupljenoj grupi rekao da obično ne pije alkohol zbog lekova koji su mu prepisani. I sam Rivera se klonio alkohola, jer su mu konkurentski trgovci drogom često radili o glavi. „Soldado je veoma pazio na svoju bezbednost, nije često napuštao kuću i bio je veoma oprezan“, rekao je jedan od istražitelja.

Te večeri, međutim, Rivera i Stanimirović su se opustili i pridružili se proslavi rođendana Riverinog sina. Grupa je navodno igrala igru u kojoj se vrti flaša kako bi se odredilo ko će sledeći da pije, pa je moguće da je ovo poslužilo kao osnova za netačne izveštaje da se Stanimirović ubio igrajući ruski rulet. Na videu snimljenom mobilnim telefonom te večeri vidi se da grupa naizgled pijanih ljudi zadirkuje Stanimirovića nazivajući ga Ruso, što znači Rus. Kasnije te večeri, nakon mnogo alkohola, Rivera i Stanimirović su se posvađali.

Istražitelji kažu da u svojoj izjavi policiji Riverin sin Anderson Rivera Beltran navodi da je, po povratku iz toaleta, zatekao oca i Stanimirovića kako se otimaju oko telefona. Iako nije sasvim jasno zbog čega je izbila svađa, neki veruju da je uzrok mogla da bude i sasvim trivijalna rasprava oko izbora muzike. Istražitelji kažu da je sin pokušao da razdvoji oca i Stanimirovića, ali da je Stanimirović potegao pištolj, odveo obojicu u spavaću sobu na drugom kraju kuće, pucao tri puta i ubio Riveru.

Iako istražitelji u izjavi za BIRN kažu da je došlo do okršaja između Stanimirovića i Riverinog sina, i dalje nema zvaničnog objašnjenja za to kako je Stanimirović završio sa metkom u glavi. „Srbin je zgrabio peškir i istrčao na ulicu“, navodi istražitelj. „Kada je policija pristigla, već je izgubio dosta krvi i nije mogao da priča.“

foto: nacionalna policija kolumbije

KRIMINALNE VEZE

Prema policijskom izveštaju koji je napisan u ranim satima 1. aprila, Stanimirovića su, i dalje živog, nekoliko minuta nakon ponoći pored puta pronašla dva policajca koja su stigla nakon dojave o pucnjavi. Pronašli su ga kako leži na levom boku, u tamnom šortsu, crvenoj dukserici i kroks sandalama, sa plavim peškirom „stavljenim na vrat“ u pokušaju da zaustavi krvarenje iz rane na gornjoj vilici. „Kada je pronađen, bio je pri svesti, ali nije bio u stanju da izgovori ni jednu jedinu reč“, navodi se u izveštaju. Policija je pratila krvav trag koji je vodio do Riverine kuće, gde su ubijena druga dva policajca.

Nekoliko sati kasnije u lokalnoj bolnici u Viljavisensiju Stanimirović je proglašen mrtvim.

O Stanimiroviću se naširoko izveštavalo da je visokorangirani član balkanske Kekine grupe, i da ga vlasti u Španiji, Nemačkoj i Portugalu traže zbog optužbi za trgovinu kokainom. Španske vlasti su, međutim, rekle za BIRN da nemaju podatke o njemu, dok nemačke i portugalske vlasti nisu odgovorile na naša pitanja. Stanimirović nije bio prethodno poznat ni vlastima u Kolumbiji, tako da njegov ponovni – i poslednji – ulazak u zemlju nikome nije bio sumnjiv.

Međutim, nakon događaja u Gvamalu, kolumbijska policija veruje da okolnosti pod kojima je ubijen ukazuju na to da je imao veze sa kriminalnim aktivnostima, najverovatnije sa trgovinom drogom. Prema rečima pukovnika Berduga, komandanta policije u Meti, istraga je otkrila vezu između Rivere i Zalivskog klana, verovatno jedne od najmoćnijih aktivnih kolumbijskih kriminalnih grupa. Vlasti nikada ranije nisu priznale postojanje ove veze. Riverina povezanost sa Stanimirovićem bi, stoga, mogla da potvrdi ono što se prethodno samo nagađalo – da su uspostavljene veze između balkanskih kartela i Zalivskog klana, što ukazuje na to da su balkanski trgovci drogom sve prisutniji i sve moćniji u Kolumbiji.

„Određene grupe sa Zapadnog Balkana su napredovale u lancu u prethodnih 20 godina, od sitnih lopova i kurira su postali veliki distributeri narkotika u mreži koja se proteže od Latinske Amerike do Zapadne Evrope i Južne Afrike“, izvestila je u julu Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Global Initiative against Transnational Organized Crime), GI-TOC.

Balkanske kriminalne grupe koje dolaze u Kolumbiju se kreću pažljivo, izveštava GI-TOC, putuju bez zabranjenih supstanci ili sumnjive količine gotovog novca, trude se da budu neprimetni i retko se zadržavaju duže od jednog meseca. Često putuju u multinacionalnim grupama kako bi izbegli sumnju, i ukoliko je potrebno koriste falsifikovane dokumente visokog kvaliteta.

Prema Felipeu Taskonu, stručnjaku za kokainsku privredu u Kolumbiji koji je radio sa kolumbijskim vlastima i Evropskom unijom na ovom problemu, manjak konkretnih dokaza o aktivnostima balkanskih kriminalaca u zemlji verovatno potvrđuje činjenicu da su efikasni i disciplinovani u nastojanjima da ostanu neprimećeni. „Čujemo mnogo toga o ‘invaziji’ trgovaca drogom iz Meksika koji su aktivni ovde u Kolumbiji, navodno znatno više od bilo koje evropske grupe, a opet, tokom mog rada na terenu na lokacijama poput Tumaka nikada nisam upoznao nijednog Meksikanca“, rekao je Taskon. „Tako da nije nerazumno pretpostaviti da bi državljani drugih zemalja mogli biti ovde u znatno manjim brojevima i da ostaju neprimećeni.“

KOLUMBIJSKI KOKAIN NA BALKANU

Pre Stanimirovića, nekoliko ljudi sa Balkana dovođeno je u vezu sa visokorangiranim trgovcima drogom u Kolumbiji. Jedan od njih je i nemački državljanin poreklom iz Bosne, Miro Nimajer Rizvanović, koga su zvali „El Ruso“. Rizvanović je 2016. uhapšen zbog optužbi za trgovinu drogom, ali se, kažu izveštaji, dogovorio sa zvaničnicima da dobije kućni pritvor. To mu je navodno omogućilo da nastavi sa aktivnostima vezanim za trgovinu drogom, uključujući i putovanja u inostranstvo sa lažnim ekvadorskim dokumentima i učvršćivanje veza u Španiji i Italiji. Iako je navodno i dalje bio u kućnom pritvoru, Rizvanović je 2017. godine uhapšen u Italiji i poslat natrag u Kolumbiju.

Godinu dana nakon toga, Rizvanović je ubijen u svom automobilu nakon što je napustio žurku u centralnoj kolumbijskoj provinciji u kojoj se uzgaja kafa. I dalje nema objašnjenja za to zašto se u tom trenutku Rizvanović nalazio van kućnog pritvora. Lokalni mediji su spekulisali da je ubijen jer je italijanskim vlastima ponudio informacije o Zalivskom kartelu.

Nekoliko hapšenja i zaplena droge tokom prethodnih godina ukazuje na to da se znatno više poslova odigrava između Kolumbije i Balkana.

U Crnoj Gori su 2014. godine uhapšena tri međunarodna trgovca oružjem osumnjičena za pokušaj prodaje krupnog naoružanja FARC pobunjenicima u Kolumbiji, koji su prethodno označeni od strane SAD i Evropske unije kao „teroristi“.

Albanska policija je 2018. objavila rekordnu zaplenu od 613 kilograma čistog kolumbijskog kokaina, koji je pronađen u kontejneru sa bananama koji je stigao iz Latinske Amerike. Iste godine je uhapšeno pet ljudi – jedan u Kolumbiji i četvorica u Španiji – nakon što je u privatnom avionu koji je saobraćao između ove dve države pronađeno više od tone kokaina. Među uhapšenima su bila i dva putnika iz Albanije, kao i vođa cele operacije Julijan Deblini i njegov albanski kolega pod imenom Dritan Gradica. U međuvremenu, Lelio Nevardo Avila Santana je uhvaćen u Kolumbiji zbog povezanosti sa ovom grupom. Mediji su naveli da je Santana radio kao član Deblinijeve grupe, a ne za neki kolumbijski kartel.

Nakon toga, u februaru ove godine, u okviru međunarodne policijske operacije, policija Severne Makedonije je zaplenila kilogram kolumbijskog kokaina u selu blizu Skoplja, navodeći da zaplena predstavlja „samo deo“ pošiljke koja je pristigla iz susedne Albanije.