foto: d. lukač
Ko čeka rezultate istrage tužilaštva sigurno će se načekati – tužilaštvo bi pre toga moralo da se izjasni o Vulinovim "stelt kamerama" na severu Kosova, za koje su građani Srbije dali milion evra iz svojih džepova, pa o još nekim stvarima dok je bio na čelu Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, pa onda o padu helikoptera Mi-17 u martu 2015. godine, rušenju u Savamali, raznim prijavama koje su protiv Vulina i njegovih kompanjona podnošene, sa dokazima
U sindikalnoj retorici zapaljivi govori su ne redovna, nego poželjna pojava, posebno kada su u pitanju prvomajske manifestacije ili protestni skupovi. U Srbiji je to posebno izraženo, naročito kada je u pitanju najava „vruće jeseni“, ali su svi na to oguglali jer već decenijama znaju da se posle toga ništa ne događa, bilo koji od sindikata da je u pitanju.
Stariji vodnik prve klase Dejan Pavlović, predsednik sindikata Sloga zaposlenih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, nikada nije davao zapaljive izjave, ali mu se desila „zapaljivost“ koju nije očekivao. Tokom noći između subote i nedelje ostao je bez igde ičega u požaru u drvenoj kući-bungalovu, koju već dve godine iznajmljuje od Vojne ustanove „Dedinje“, u naselju pompezno nazvanom „Sportsko-rekreativni centar Surčin“. Inače, kuću-bungalov je plaćao mesečno 17.000 dinara, plus režijske troškove.
ČEKANJE BEZ KRAJA
Pomenuto naselje je u zabiti do koje se dolazi kada se izađe iz Surčina i krene ka Bečmenu, okruženo gustom šumom, na mestu koje bi teško pronašli i okupatori Srbije u Drugom svetskom ratu. U takvom ambijentu, JNA je u drugoj polovini osamdesetih odlučila da napravi kompleks bungalova za odmor svojih kadrova (kompleks „Dobanovci“ je preko puta). Drugovi su se odmarali, onda je došao rat, i u „SRC Surčin“ uselili su vojni beskućnici, što traje do danas. Niko ne živi besplatno, pa tako ni vodnik Pavlović, koji je, poput većine ostalih, deo oko bungalova koji iznajmljuje oplemenio i kultivisao. Naselje, u koje čak vozi i jedna autobuska linija (602) iz bloka 44, potpuno je zapušteno. Bog je tamo davno rekao laku noć, sve zavisi od toga koliko će da ga održavaju oni koji tamo stanuju – VU „Dedinje“ se ne potrudi čak ni da pokosi travu.
I pored toga što nije davao zapaljive izjave, Pavloviću se iznenada zapalio iznajmljeni bungalov, i to praktično sam od sebe. Radi se o kući od balvana, a nije se desilo da u njima izbije požar ni tokom svih proteklih zima, kada stanari koriste grejna tela (TA peći, kvarcne i druge grejalice) – uvid u instalacione ormariće pokazuje da je JNA vodila računa o svemu, čak i predimenzionirala kapacitete.
Ali kod Pavlovića se desilo, i po prvi put u sličnim slučajevima Ministarstvo odbrane, nakon njegove izjave medijima i objašnjenja da je požar podmetnut, jer drugačije nije mogao da nastane, šalje medijima saopštenje u kojem upozorava da će „podneti tužbe protiv svih koji uznemiravaju javnost prejudicirajući razlog požara dok je istraga u toku“. „Kakvi će biti rezultati istrage o požaru, Ministarstvo odbrane ne može da zna, ali sa sigurnošću može da kaže da je saopštenje sindikata Sloga politički motivisano i da se ne zasniva na bilo kojoj proverljivoj činjenici“, poručio je državni organ na čijem čelu je Aleksandar Vulin. Isti čovek koji je nebrojeno puta, prejudicirajući rezultate istrage, pričao, na primer, o „pokušajima atentata“ na njegovog ličnog „generalnog komandanta“ Aleksandra Vučića.
Ko čeka rezultate istrage tužilaštva sigurno će se načekati – tužilaštvo bi pre toga moralo da se izjasni o Vulinovim „stelt kamerama“ na severu Kosova, za koje su građani Srbije dali milion evra iz svojih džepova, pa o još nekim stvarima dok je bio na čelu Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo, pa onda o padu helikoptera Mi-17 u martu 2015. godine, rušenju u Savamali, raznim prijavama koje su protiv Vulina i njegovih kompanjona podnošene, sa dokazima.
U vreme zaključenja ovog broja „Vremena“ (utorak uveče), autor teksta je saznao da je Pavlović prethodnog dana bio pozvan na poligrafsko ispitivanje u policiju. Pavlović je to potvrdio i rekao da je test bez problema prošao, jer nema šta da laže i izmišlja. „Navodno je neki komšija rekao da je moguće da sam ja sam zapalio, jer me neko nagovorio da za to optužim vlast. Išao sam, prošao čitavu tu proceduru, nijednog sekunda nisam se dvoumio, jer što bih bio takav ludak da zapalim kuću u kojoj živim i svu imovinu. Sad očekujem da na poligraf pošalju i ostale, od ministra odbrane, direktora VBA, načelnika Vojne policije, ljudi iz Vojne policije koji su uviđaj radili, a pogotovo onih iz MUP-a, kojima je sve bilo jasno.
Od svega ovoga najviše bih voleo da u sudskom procesu vidim izjave ljudi iz MUP a, da oni kažu o čemu se radi. To su ljudi koji su sve u početku shvatili, pogotovo njihov stručnjak koji je izašao na mesto događaja. Ako jednog dana dođe do sudskog procesa, trebalo bi videti šta su rekli ljudi iz beogradske policije. Oni su jedini nadležni, sve drugo je ‘postupi po naređenju’“, rekao je Pavlović za „Vreme“.
SLIKA DRŽAVE I MINISTARSTVA
Autor ovog teksta je starijeg vodnika Pavlovića video ranije jednom u životu, na nekom neformalnom skupu, koji nije bio sindikalni. U ponedeljak, kada je došao kod njega u SRC „Surčin“, Pavlović se taman vraćao sa prijateljem koji ga je vozio da kupi bojler. Zašto bojler? Istog jutra posle požara došla je u to naselje direktorka VU „Dedinje“ i ponudila mu novi smeštaj, nekih 50 metara dalje, manji bungalov sa manjom cenom zakupnine – 12.000 dinara mesečno. Unutrašnjost tog bungalova izgleda kao napuštena kuća u kojoj su živele skitnice, narkomani, lutalice ili alkoholičari. Ruina, sa dušekom na podu kome ne bi bilo preporučljivo prići ni da nije epidemija korona virusa, ostaci nekih stolica, kupatilo nema ni bojler ni lavabo, nesnosan smrad – to bi ukratko bila slika onoga u šta ulazi stariji vodnik Pavlović. Što je najgore, u tom bungalovu kuhinja ne postoji, jer se radilo o objektu za odmor, tako da nema gde ni da se instalira.
Na pitanje kako je tako nešto moguće, jedan bivši visoki oficir vojske, sada u penziji, objašnjava: „Stanje u ‘SRC Surčin’ je slika i prilika države i njenog rasula, od SFRJ do sada, a stanje u pojedinačnom bungalovu je odraz stanja u Ministarstvu odbrane. Kako je neko mogao predati objekat a da komisija nije utvrdila stanje i to zapisnički konstatovala? I ako idemo u detalje, kako je izgoreo restoran u ‘SRC Surčin’, šta je uzrok požara? Ako niko nije odgovarao za požar u ugostiteljskom objektu, ne budite naivni da će istraga utvrditi šta je bilo sa jednim bungalovom. Koga briga!“
Pavlović je u tih 15 minuta od saznanja da mu gori bungalov do dolaska vatrogasaca dva puta kofom jurio do jezera da donose vodu za gašenje. Dok je došao treći put, požar se proširio. Zašto, pa zato jer je celom naselju u subotu po podne isključena voda. Slučajno, naravno, desio se kvar na magistralnom cevovodu! Slična slučajnost desila se i u hotelu „Bristol“ kada je trebalo da isele vojne beskućnike, pa je u sobi iznad one u kojoj je bio glavni „bundžija“, penzionisani zastavnik Dragan Stojanović, slučajno procurila voda, a takođe slučajno bio je zapušen i sifon na podu, vrata su slučajno otvorena bez upotrebe sile i isto tako slučajno zaključana. Kada je Stojanović provalio da bi zaustavio poplavu, video je da ništa nije slučajno i da je to neko planski i smišljeno napravio.
TABLOIDNA HAJKA
A šta o „slučajnosti“ kaže Pavlović? „Komšije su mi rekle da je dan ranije naseljem (tu ne može neko da zaluta) kružio džip mercedes klase G (imaju ga vojska, policija i kriminalci, to im je omiljeno vozilo). Onda nam je nestalo vode, na šta se nisam obazirao, iako se to nije ranije dešavalo. Tu noć sam legao, dva psa (vučjaka) bila su u boksu iza kuće, treći je bio kod mene u sobi, koja inače gleda na zadnji deo kuće. Pre toga sam bio van Beograda. Kroz san sam čuo da dva psa laju, ali nisam obraćao pažnju, jer oni reaguju na pse lutalice. Kada je pas koji je bio u kući počeo da divlja, skočio sam i pogledao kroz prozor, video plamen, uzeo kofu i odjurio do jezera da počnem da gasim.“ U međuvremenu, vatra se razbuktala.
Posle Vulinovog saopštenja, režimski tabloidi su počeli hajku na Pavlovića, tvrdeći da je on vatrogascima rekao da je plamen krenuo od sijalice na tremu sa zadnje strane kuće. Pavlović, pokazujući ostatke tog rasvetnog mesta, kaže da su mu čak i eksperti rekli da je to nemoguće, pogotovo jer je sijalica bila ugašena, a i da nije, to je LED sijalica koja ne razvija veliku temperaturu. On pokazuje i na mesto odakle je plamen krenuo, iz podnožja kuće, gde nema nikakve električne instalacije. Neko je, očigledno, dao instrukciju tabloidima, u kojima se autori ne potpisuju imenom ili su tekstovi potpisani inicijalima, da u skladu sa uputstvom Vulinove kamarile objavi takve tekstove.
„Šteta na kući je procenjena na 5,2 miliona dinara, bez mojih stvari, pa su čak i nadležni zamerali da ona ne vredi toliko. Zašto? Što se mojih stvari tiče, opet sam beskućnik, a tek sam nabavio novi nameštaj, otplatio tek šest rata“, kaže Pavlović za „Vreme“, dok pokazuje kako je kultivisao prostor iza bivše kuće u kojoj je živeo, a ima nameru da to uradi i kod ove „nove“. On smatra da sve potiče od sindikalne aktivnosti, jer je ranije dobijao upozorenja, prvo dobronamerna, a onda i drugačija, da se „okane ćoravog posla“.
Slučaj je, međutim, hteo da posle aktiviranja u politici Novice Antića, predsednika Vojnog sindikata Srbije (u pokretu „Metla 2020“), u prvi plan sa svojih nekoliko objava i saopštenja u žižu javnosti ispliva sindikat Sloga. Pošto se to desilo u doba epidemije korona virusa, a Pavlović je ukazivao na nepridržavanje pravila i zaraženost ne samo pripadnika Vojske nego i starešina, morao je znati šta će ga sve čekati.
A očekivao je da mu, kad su mu već dali taj novi bungalov na korišćenje, daju bar jedan ili dva kreveta, ona razmontirana sa Beogradskog sajma, da ima gde da prespava. U kući za koju neko treba da odgovara – u kakvom je stanju primljena i zašto je takva kakva je.
Ono što ostaje nejasno, a tiče se ne samo ove vladajuće garniture Ministarstva odbrane nego i mnogih prethodnih, jeste šta je sa protivpožarnom (PP) zaštitom. Svi propisi u toj oblasti kažu da u svakom objektu mora da postoji određen broj PP aparata. U bungalovima u SRC „Surčin“ nema nijednog, a oni su vlasništvo Ministarstva odbrane. Da li će zbog kršenja propisa neko odgovarati? Ko je potpisao pravilnik o PP zaštiti u SRC „Surčin“ i kada je izvršena poslednja kontrola? Ko je uopšte dao dozvolu za korišćenje i kako se proveravalo stanje objekata?
Pavlović je pokazao i razvodni ormarić sa strujom, koji su vatrogasci silom morali da razvale da bi isključili napajanje, izbacili osigurače. Nijedan od stanara tih bungalova, tvrdi on a ostali potvrđuju, nema ključ od tog ormarića, tako da im preostaje da se uzdaju u „višu silu“, tj. dolazak vatrogasaca.
Naselje, pored ostalog, nema nijedan hidrant, tako da čak i da je bilo vode (a zašto nije bilo, valjda će utvrditi Vulinova istraga), požar ne bi mogao da se ugasi.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
