foto: dragan kujundžić / tanjug
Aktuelna vlast i njeni saradnici nemaju nikakvu predstavu o ulozi medija u društvu, odranije su spremni da protiv njih učine baš sve, a sada im maska borbe protiv bolesti daje zgodno opravdanje da to "sve" i praktično primene
Hronični i progresivni problemi u odnosima između vlasti i medija, koji traju već godinama, eskalirali su tokom vanrednog stanja – baš u trenutku kada bi i jedni i drugi trebalo da rade samo i isključivo u javnom interesu, za dobrobit i fizički opstanak građana i građanki. Umesto toga, inače poduboka provalija između države i prodržavnih medija s jedne, i medija kritički orijentisanih prema vlasti s druge strane, postala je nepremostiva.
Nije to ništa čudno i sasvim je jasno. Zna ova vlast da će posle vanrednog stanja biti mnogo pitanja na koja će neko morati da odgovori: od neustavnog uvođenja vanrednog stanja, preko masovnog kršenja ljudskih prava, važećih zakona i procedura, do netransparentne nabavke medicinske opreme, organizacije rada u medicinskim ustanovama, nezakonitog otpuštanja zaposlenih, selektivne pravde, funkcionerske izborne kampanje itd. Ukoliko bi uspeli da unište i sa zemljom sravne ono malo profesionalnih medija, ta pitanja jednostavno neće imati ko da postavi, a Srbija bi, naročito posle izbora, (p)ostala Eldorado za lov u mutnom u svim aspektima života.
KONFERENCIJE ZA – KOGA?
Za sada najvidljiviji simptom te situacije bila je prošlonedeljna zabrana izveštavanja s redovnih konferencija za novinare Stručnog tima za borbu protiv korone. Tek što je Aleksandar Vučić intenzivirao svoju predizbornu kampanju i sa kompletnom svitom obišao Novi Pazar i Niš, bilo je neizbežno da se postave pitanja da li za njega važe ista pravila kao i za druge građane i da li je on iz političkih razloga ugrozio živote drugih ljudi. Čim su novinari to uradili, postalo je jasno da će doći do ozbiljnih šumova na vezi između onih koji bi trebalo da izveštavaju i onih koji bi trebalo da odgovaraju.
I dr Predrag Kon i dr Darija Kisić Tepavčević pokušali su da izbegnu da daju konkretne odgovore, a Kon je u danima koji će slediti objasnio da su to „politička pitanja“ koja on odbija da komentariše. To u prevodu znači da je svako pitanje koje se tiče predsednika – makar se odnosilo direktno na epidemiju – u startu neprihvatljivo.
U svakom slučaju, 10. aprila obznanjeno je da će konferencije za medije ubuduće biti održavane bez medija, da će pitanja moći da se postavljaju mejlom, bez ikakve garancije da će biti postavljena. Zbog apsurdnosti čitave stvari i nemogućnosti da se izveštava po bazičnim profesionalnim standardima, Novinska agencija FoNet saopštila je da više neće slati pitanja mejlom, a sledili su je redakcija lista „Danas“, Insajder, „Vreme“ i agencija Beta. Doktor Kon je ovakav potez ocenio kao pokušaj politizacije, pa mu je FoNet odgovorio saopštenjem u kojem demantuje takvu tezu i poziva cenjenog epidemiologa da i sam pokuša da izbegne politizaciju.
U svakom slučaju, taj se cirkus za sada završio vraćanjem novinara na konferencije, jer su navodno stvoreni uslovi za tako nešto. Nezvanično, međutim, jasno je da s tim najviše veze ima pismo grupe evropskih parlamentaraca u kojem navode da vanredno stanje u Srbiji nije uvedeno zbog epidemije, već „radi sprečavanja slobode kretanja i govora“ i kako bi Aleksandar Vučić „obezbedio punu kontrolu nad medijima“.
ANA, IVAN, ZORAN
Još kraće od ove zabrane trajala je Uredba o centralizovanom informisanju – pokušaj Vlade da praktično zabrani sve informacije dobijene van Štaba za borbu protiv epidemije, tj. van zvaničnih, državnih izvora. Kao prva žrtva ove uredbe, novinarka portala Nova.rs Ana Lalić provela je noć u pritvoru, da bi nakon toga bila neprestano razvlačena po štampanim i televizijskim tabloidima.
Poraz ove uredbe, do kojeg je takođe došlo zahvaljujući pritisku međunarodnih organizacija i stručne domaće javnosti, očigledno je teško pao uredbodavcima, pa su se ipak zaustavili na već uobičajenom medijskom linču. Pribeglo se ovaj put plaćenim oglasima na Guglu, gde je uz fotografiju Ane Lalić navedeno da je ona „radi protiv interesa Srbije“.
Specifičnu vrstu linča trenutno prolaze i Ivan Ivanović i Zoran Kesić, koje je direktno prozvao ni manje ni više nego folk pevač Aca Lukas. Pevač je u izjavi za „Srpski telegraf“ voditelje optužio da u svojim emisijama pozivaju penzionere da izađu iz kuća (što je notorna laž), a potom objasnio da će ih baciti sa desetog sprata ako se njegovoj majci nešto desi. Nakon što su najavljene tužbe protiv njega, Lukas se dodatno osmelio, pa se na Instagramu novom pretnjom obratio televizijama Nova S i N1: „Ako je vlast prema vama bila blagonaklona, pa niste dirani zbog vašeg konstantnog kršenja zakona, ja nisam“.
Istovremeno, od samog početka vanrednog stanja tabloidi neprestano napadaju televiziju N1 koju optužuju da vodi kampanju protiv dr Predraga Kona i ugrožava zdravlje ljudi. Za razliku od drugih epidemiologa, koji su na pitanja o N1 odgovarali pomirljivim tonom, neutralno – sam doktor Kon vratio se na svoju „apolitičnu“ poziciju i, posle upornog insistiranja koleginice Nataše Miljković, uspeo da zaključi samo da „lični stav“ o navodnim napadima N1 „neće iznositi“. (?!)
OZONIZACIJA
Specifičnu ulogu u ovom državno-medijskom rijalitiju imaju tabloidi i TV Pink, koji su inače visoko postavljenu letvicu profesionalnog beščašća dodatno podigli. Tako je ovih dana vlasnik TV Pink na sav glas i sa sve snimcima objašnjavao da je našao lek protiv virusa korona i da zato sebi ubrizgava ozon u krv. Umesto da se po kratkom postupku nađe pred Savetom REM-a zbog širenja lažnih vesti, propagiranja nadrilekarstva i ugrožavanja zdravlja ljudi (koji bi mu eventualno poverovali), Mitrović se našao na stranicama „Informera“, koji je objavio da je „njegovo revolucionarno otkriće potvrdila i svetska stručna javnost“.
S druge strane, pošto im je uskraćena mogućnost da na konferencijama za novinare vređaju, degradiraju i targetiraju svoje kolege iz medija kritički orijentisanih prema vlasti, nadležni u tabloidima sada su na TV Pink i TV Hepi više nego ikad (mada ih ni do sada nije manjkalo). Pošto su živci istanjeni svima, pa verovatno i njima, jedina razlika u odnosu na blisku prošlost jeste to što više nikakvog pardona nema: tako je, recimo, Dragan J. Vučićević na TV Hepi po ko zna koji put napao urednika NIN-a Milana Ćulibrka, nazivajući ga najpogrdnijim nazivom za ženski polni organ dvadesetak puta uzastopce.
U ovom trenutku, teško da se može predviđati kako će se sve to završiti po medije. Aktuelna vlast i njeni saradnici nemaju nikakvu predstavu o ulozi medija u društvu, odranije su spremni da protiv njih učine baš sve, a sada im maska borbe protiv bolesti daje zgodno opravdanje da to „sve“ i praktično primene.
Sasvim slučajno, ovih je dana obeležena 21. godišnjica likvidacije Slavka Ćuruvije.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
