Novi jadi doktora Stefanovića

Čini se da je uhvaćen u dramatičnoj laži: pošto nije mogao da završi školu koje zapravo i nema u inostranstvu, nije mogao ni da je nostrifikuje to jest prevede na nivo koji prepoznaje obrazovni sistem Srbije i da na osnovu toga nastavi svoju akademsku karijeru. Stefanoviću ne ide u prilog ni činjenica da se nije pojavio niko ko bi rekao da je sa njim delio školsku klupu ili da ga poznaje sa studija.

Čini se da su se svi izređali sa komentarima o tome šta znači prijava Saveza za Srbiju od 9. jula 2019. godine u kojoj se tvrdi da će krivično goniti ministra unutrašnjih dela dr Nebojšu Stefanovića jer su otkrili da on zapravo nije ni fakultet završio.

Od trenutka kada je ovaj deo opozicije obelodanio da ima podatke o tome koji je fakultet Stefanović naveo u svojoj biografiji ne prestaje debata o tome šta da se radi sa ministrom i kako je uopšte moguće da mu u Srbiji bude nostrifikovan dokument nečega što ne postoji, odnosno nečega što on nije ni pohađao. To što je pohađao jeste nekakav ogranak problematičnog Univerziteta Megatrend, obrazovne farme jednog od najčudnijih likova srpske javne scene Miće Jovanovića, koji, razume se, ima titulu profesora doktora. Ispostavilo se i da fakultet, virtuelno registrovan u Engleskoj, zapravo ne postoji i da nije nikakva obrazovna institucija.

foto: tanjug / sava radovanović

KAKO JE OVO MOGUĆE

Međutim, ključna stvar nije razjašnjena. Ako je pokazano da ministar laže ili da je slagao, posebno u vezi sa ovako važnom stvari iz svoje biografije, ne postoji nijedna mogućnost da on i dalje bude deo Vlade. Srbija je dokaz, nažalost, da te dve stvari, kredibilitet i vlast, ne idu ruku podruku.

Optužba je strašna: Stefanović je dobio dokument da je završio osnovne fakultetske studije početkom dvehiljaditih, to mu je overio Fakultet za poslovne studije Univerziteta Megatrend, a on je na osnovu toga docnije stekao prvo zvanje magistra, 2011. godine, a zatim i zvanje doktora nauka 2013.

Ako on nikada nije završio osnovne studije, kako tvrde u Savezu za Srbiju, ako iz dokumentacije može da se zaključi kakva je to Megatrend obrazovna institucija koju je Mića Jovanović bio registrovao u Londonu devedesetih godina prošlog veka, kako je moguće da mu bude omogućeno dalje školovanje? I to baš ono školovanje koje je, kao što javnost zna, dovelo do toga da mu grupa srpskih naučnika koji rade u Engleskoj ospori doktorsku disertaciju zbog plagiranja većeg dela teksta koji je objavio pod svojim imenom.

Takođe, ako su tvrdnje SZS-a netačne, zbog čega Stefanović nije pokazao dokumentaciju kojom bi nesporno pokazao da su tvrdnje opozicije zlonamerne, pogrešne i da samo služe da bi oslabile njegovu poziciju, a samim tim i poziciju vladajućeg režima?

Pored toga, za sada nije moguće dobiti odgovore od osoba (profesora i profesorki) koje su potpisivale dokumenta koje je SZS objavio: Rešenje o nostrifikaciji i, potom, Odluku komisije kojom mu se omogućava da prijavi magistarski rad. SZS je najavio krivične prijave i protiv tih nastavnika.

foto: đorđe tomić / fotonimages

ODBRANA I POSLEDNJI DANI

U odbranu Nebojše Stefanovića, posle njegovog dodatnog zaplitanja u kučine izjavom da on nije išao u London da studira jer, valjda, potiče iz siromašne porodice koja nije nikada to mogla da plati, nego je išao na časove u Sava centar, stao je predsednik Aleksandar Vučić u sada već „klasičnom“ tekstu „Elita i plebs“, koji je objavila beogradska „Politika“.

On je tu rekao da je znanje mnogo važnije od diplome, a to je pojačao nastupom na TV Pinku u nedelju 14. jula kada je rekao da ni novinarske gromade i giganti poput Bogdana Tirnanića i Aleksandra Tijanića nisu imali fakultetske diplome, kao ni najveći Srbin Dobrica Ćosić, pa to ne umanjuje njihovu veličinu i značaj.

U želji da odbrani Stefanovića spinom koji treba da miluje uši radikalskog birača (pa šta ako nema diplomu, jaka stvar), Vučić je zapravo priznao da je Stefanović lagao, jer kakve veze ima gde je i kada diplomirao, kakve veze ima što je falsifikovao ili učestvovao u falsifikovanju dokumenata, kakve veze ima što mu je doktorat plagijat – Stefanović radi vredno i marljivo za dobrobit Srbije i to je najveća diploma.

Ali, teško da će se sve na tome završiti jer na ovakvo tumačenje ili pomeranje pažnje teško da bilo ko može da pristane, odnosno nasedne.

Za razliku od dana kada mu je osporena doktorska disertacija, kojom se ponosi i koja mu kao titula ide gde god se pojavi, za koju je mogao da tvrdi da je nije on sebi dodelio, da tu postoje mentori, komisije i slično, ovde je stvar teža. Čini se da je uhvaćen u dramatičnoj laži: pošto nije mogao da završi školu koje zapravo i nema u inostranstvu, nije mogao ni da je nostrifikuje to jest prevede na nivo koji prepoznaje obrazovni sistem Srbije i da na osnovu toga nastavi svoju akademsku karijeru.

Stefanoviću ne ide u prilog ni činjenica da se nije pojavio niko ko bi rekao da je sa njim delio školsku klupu ili da ga poznaje sa studija. Za njega govore da je probao i propao na Medicinskom fakultetu, da je probao i propao na Pravnom, i onda se pred kraj treće decenije života ukazala šansa na Megatrendu koju je iskoristio „u punom akademskom kapacitetu“.

UBRZANI KURS I POVEZANA LICA

Stefanović ove godine puni 43 godine, a diploma mu je nostrifikovana u februaru 2005. Zahtev za nostrifikaciju podneo je krajem 2004. što bi moglo da nam ukaže da je studirao na tom nepostojećem internacionalnom fakultetu (stekao diplomu na studijama u inostranstvu) od 1999. godine, na primer taman posle propasti na Univerzitetu u Beogradu.

Politički angažman se poklopio sa tim trenutkom pa se i njegova akademska karijera, prema onome što on navodi u svojoj biografiji, poklapa sa napredovanjem u politici: kao da je svoje iskustvo gradskog odbornika u periodu 2004–2008. iskoristio za razmišljanje o magistarskoj tezi koju je prijavio početkom 2011. godine, u vreme kada je već važan šraf u Vučićevom krilu SNS-a.

Troje nastavnika sa Megatrenda, sa Fakulteta za poslovne studije, bili su Ana Milićević, Tatjana Cvetkovski i Neđo Danilović. Njih troje povezuje činjenica da su se našli na spisku „1000+ Zato što volimo Beograd“ u kampanji u zimu 2018. godine. Reč je o listi potpisnika podrške odborničkoj listi SNS-a.

Pored toga, Ana Langović Milićević danas je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete kod ministra Mladena Šarčevića, a što je još slađe, Tatjana Cvetkovski je članica Komisije za akreditacije i proveru kvaliteta u oblasti društveno-humanističkih nauka Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije.

Dakle, osoba koja je odobrila akademsku karijeru dr Stefanovića, jedna od tri, danas upravlja kvalitetom visokog obrazovanja u Srbiji, odlučuje o tome koje su ustanove i nastavni programi kredibilni. U srcu sistema, tamo gde se prave uslovi za ono čemu će deca Srbije biti izložena, sedi i odlučuje (sa drugima, razume se) osoba upletena u ovakvu kontroverzu.

Da bi nedoumice bile otklonjene, bilo bi dobro i da se Ana Langović Milićević izjasni zbog čega je napustila akademski život zarad rmbačenja na mestu državnog sekretara.

I to nije sve. Od ljudi koji su formalno poturili svoja pleća i bili neka vrsta podrške ministru Stefanoviću u njegovoj akademskoj karijeri, kojoj se posvetio najintenzivnije u periodu dolaska na vlast, posebno mesto ima profesor Mirko Kulić, u ono vreme dekan Fakulteta za poslovne studije kod Miće Megatrenda, a danas rektor nečega što se zove Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu.

O njemu dovoljno govori njegova biografija:

„Prof. dr Mirko Kulić rođen je 30. marta 1957. godine u Vrapcu, opština Medveđa. Osnovnu školu završio je u Sijarinskoj Banji, a gimnaziju u Velikoj Plani. Na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1. jula 1980. godine. Magistarsku tezu pod nazivom ‘Krivično delo zloupotrebe službenog položaja’ odbranio je 3. jula 1995. godine na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Doktorsku disertaciju pod nazivom ‘Krivičnopravna zaštita javnih prihoda’ odbranio je sa odlikom 23. marta 1999. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Obavljao je odgovorne funkcije u državnim organima, privredi i na univerzitetu. Radio je kao pripravnik u Upravi prihoda u Velikoj Plani, a zatim je u Sokobanji bio glavni inspektor prihoda, načelnik Sekretarijata unutrašnjih poslova i predsednik Izvršnog saveta. Potom je bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pomoćnik ministra finansija, direktor Republičke uprave javnih prihoda, pomoćnik ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju i generalni direktor Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića.

Predavao je na Višoj poslovnoj školi u Beogradu. Izvodio je nastavu na poslediplomskim specijalističkim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu. Držao je predavanja po pozivu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na redovnim i poslediplomskim studijama, zatim na Višoj školi unutrašnjih poslova u Beogradu, kao i na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Radio je kao profesor na Megatrend univerzitetu u Beogradu, na kome je bio biran za dekana Fakulteta za poslovne studije. Vršio je i dužnost dekana Fakulteta za državnu upravu i administraciju na istom univerzitetu. Bio je i prorektor Megatrend univerziteta. Od 1. oktobra 2012. godine u radnom je odnosu na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, na kome ima izbor u zvanje redovnog profesora za Javnopravnu i Krivičnopravnu užu naučnu oblast. Od 1. oktobra 2016. godine nalazi se na dužnosti rektora Univerziteta Privredna akademija.“

Šta je onda zapravo sporno u celoj priči i da li je sve ovo zaista samo pokušaj da Dragan Đilas, kao lider SZS-a, skrene pažnju sa sebe, kao što tvrde Nebojša Stefanović i Ana Brnabić, e da se ne govori o njegovom basnoslovnom bogatstvu, ili se otvara Pandorina kutija već načeta pričama o lažnim doktoratima Siniše Malog, Nebojše Stefanovića i Jorgovanke Tabaković, o čemu je iscrpno izveštavano ranijih godina?

NIŠTA NIJE U REDU

Ko su ti ljudi koji daju nekom Mići Megatrendu da otvara škole, ko su ljudi koji zapošljavaju ljude koji su završavali te opskurne škole, šta privlači ljude sa bilo kakvom naučnom biografijom da rade na takvim opskurnim školama, i na kraju, kako je moguće da ovaj slučaj pokušava da se zabašuri umesto da se pokaže ili Stefanovićeva čestitost ili da mu se Vlada zahvali na saradnji?

Ako pogledamo biografije ljudi koji odlučuju o tome šta će da bude nostrifikovano a šta ne, ako vidimo da su ljudi koji su pomagali Stefanoviću zapravo važan deo ovog sistema danas u oblasti obrazovanja, ko je onda zaista merodavan da tvrdi da pripada bilo kakvoj akademskoj ili naučnoj eliti, pa samim tim i eliti ovog društva, onom delu na koji se Vučić obrušio radikalskim gnevom?

Formalno je sve u redu, svi ispunjavaju nekakve norme i uslove, ali po tome se razlikuju svet i ovo ovde, kada treba da se zaposlite, ako niste jedinstven primerak na tržištu rada, ipak je nešto i do škola koje ste završili.

Da nije tako, ne bi se ovde ubijali da postanu doktori preko noći, ne bi Srbija u deset poslednjih godina imala više doktora nauka nego u pedeset pre toga. Ne bi, na kraju, Mića Megatrend na svom portalu pored slike svog oca, koji ima titulu Otac Miće Megatrenda, stavio i slike Novaka Đokovića, Tijane Mandić, Saše Antića, Nebojše Stefanovića, Zorana Đorđevića, ali i „naše koleginice“ sa RTS-a Dragane Kosjerine i Ivice Kojića, desne ruke Aleksandra Vučića, kao najpoznatijih studenata Megatrenda.

„Učenje se uvek isplati“, poručuje nama i vama i poručuje deci u Srbiji Mića Megatrend Jovanović, čovek za koga je verovatno jedino tačno da mu je otac Božin Jovanović.