Saosećanjem se prevazilaze sukobi

Karla Herši (Hershey) završava krajem de­cem­bra svoj mandat kao stalna koordinatorka UN u Srbiji. Razgovor sa Karlom Herši vodili smo 3. decembra, na dan kada je počela Nedelja ljudskih prava koja će trajati do 10. decembra i obuhvata obeležavanje 70. godišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Na pitanje kako sumira svoje iskustvo u Srbiji i šta smatra najvećim dostignućima tokom svog rada ovde, Herši ističe vraćanje Agende 2030 na listu prioriteta Vlade Srbije: „Podjednako važno je slanje poruke da članstvo u EU nije odvojeno od Agende 2030, već njihova uzajamna primena obezbeđuje kontinualan razvoj u zemlji nakon učlanjenja u EU. Moto Agende 2030 „Da niko ne bude izostavljen“ nije deo jedne ili druge agende, već princip koji garantuje fer i jednaku podršku svim grupama u zemlji. Reforme na svim nivoima zahtevaju nacionalnu strategiju razvoja koja će unaprediti život u celoj Srbiji“, kaže na početku razgovora za „Vreme“.

„VREME„: Kada je reč o ljudskim pravima, koji su trenutno najveći globalni izazovi?

KARLA HERŠI: Na globalnom nivou, najveći izazov je kako sprečiti glavne faktore rizika, kao što su siromaštvo, konflikti ili politička nestabilnost da utiču ili pogoršaju ljudska prava najosetljivijih grupa. Zato ljudska prava uvek treba da budu u središtu svih odgovora ili kreiranja politike. Na taj način će prilikom odlučivanja ljudi uvek biti na prvom mestu i niko neće biti izostavljen u sprovođenju razvojne agende.

Kada se govori o izazovima u oblasti ljudskih prava, uvek na umu treba imati složen niz specifičnosti. Dok vodimo računa o onima koji su najugroženiji, nikada iz vida ne treba da gubimo širu sliku. Treba da pazimo na vezu između svih oblasti ljudskih prava, od prava na pijaću vodu, do obrazovanja i slobode medija, na primer. Sve je teže razgovarati o ljudskim pravima u nekim delovima sveta, ali moramo da nastavimo da pružamo bezbedne platforme za debatu među nosiocima prava tamo gde se javljaju neslaganja, što je definisano Poveljom UN.

Kakva su vam nadanja i očekivanja od Ciljeva održivog razvoja UN, naročito onih koje je Srbija odredila kao prioritete?

Srbija je i dalje u procesu određivanja prioriteta Ciljeva održivog razvoja kojima planira da se bavi do 2030. godine. Nadamo se da će od 2019. godine vlada imati sveobuhvatnu razvojnu strategiju, koja će jasno definisati kako će u narednim godinama ostvarivati Ciljeve održivog razvoju po prioritetima. S tim u vezi, Vlada predstavlja svoj prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj pred Političkim forumom na visokom nivou u Njujorku sledećeg jula u kom će glavna tema biti nejednakosti. Ovaj izveštaj će jasno pokazati napredak koji je Srbija ostvarila na dosadašnjem putu ka ukidanju nejednakosti i način na koji će nastaviti sa reformama u cilju smanjenja nejednakosti u narednim godinama.

Uopšteno govoreći o ciljevima održivog razvoja, kakva su vaša očekivanja u smislu uvođenja permanentnih promena?

Permanentne promene ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja dešavaju se svakog dana, zahvaljujući kreiranju politika koje ne zanemaruju nikoga i pisanja zakona koji štite građane. Ako se pristup „brige o svima“ i „održivosti“ primeni u donošenju odluka, izradi strategija, zakonu i praksi, smanjuje se rizik da određeni standardi neće biti dugotrajni. Sveobuhvatna strategija za osobe sa invaliditetom, na primer, ako se zasniva na principima ljudskih prava i inkluzije koji su u potpunom skladu sa realnom situacijom, ima veliku šansu da dovede do trajnih i konkretnih promena za osobe sa invaliditetom. Ista poruka se može naći u planiranju politike stanovanja u skladu sa standardima ljudskih prava i društvene inkluzije. Kroz sistemsko i sveobuhvatno ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje, nosioci ovih prava se osnažuju da ostvare druga prava i tako poboljšaju svoj život u drugim socijalnim aspektima.

Do sada ste radili u četiri zemlje članice UN obuhvaćene Programom zajedničkog delovanja UN (Delivering as One). Koji su najvažniji rezultati i iskustva iz tog perioda?

Koncept zajedničkog delovanja Ujedinjenih nacija podrazumeva saradnju UN agencija, fondova i programa na uspostavljanju sveobuhvatnog programa. Na osnovu toga i UN timovi po zemljama rade na izgradnji konsenzusa i deluju u onim oblastima koje je država označila kao prioritetne i gde UN ima komparativnu prednost. Na ovaj način UN uspešno usklađuje svoju podršku zemljama kojima je to potrebno i ulaže značajna sredstva u programe koji se bave pitanjima socijalne inkluzije i brige o svima.

Pošto ovaj razgovor vodimo u sklopu projekta „Vreme solidarnosti„, popričajmo malo i o tome. Solidarnost je i filozofski koncept i nešto što donosi dobro ljudima. Primetili smo da svako ima svoju definiciju solidarnosti. Šta ta reč znači za vas?

Smatram da solidarnost predstavlja jedinstvo ili ujedinjenost koja proističe iz zajedničkih odgovornosti i interesa između članova neke grupe ili klase, naroda i drugih grupa. Solidarnost ljudi oko raznih pitanja često je neophodna da bi se sprovele promene. Solidarnost potiče ne samo od saosećanja ili uviđanja da svako od nas može da se nađe u određenoj nezavidnoj situaciji u nekom trenutku u životu. Takođe je vezana za svest da su određene vrednosti univerzalno važne za sve, kao što su ljudsko dostojanstvo, sloboda, različitost ili učestvovanje. Ovo je jedna od lekcija koju ponovo učimo na 70 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Solidarnost takođe čini suštinu Agende 2030. Sa težnjom da živimo u svetu gde se o svima vodi računa, ciljevi održivog razvoja takođe moraju biti i ciljevi razvoja solidarnosti. Ovi ciljevi se mogu ostvariti samo kroz ponovno uspostavljanje osnovnih vrednosti koje podstiču harmoniju, jedinstvo i opštu bezbednost – kroz solidarnost među prioritetima razvoja nacija. Ovde u Srbiji postoje odlični primeri solidarnosti. Jedan takav primer je ponovo otkrivena solidarnost tokom neviđenih poplava u regionu 2014. godine. Tokom tih 45 dana, snažno ljudsko jedinstvo i nesebičnost prevazišli su bolne uspomene i podsećanja na sukobe tokom devedesetih. Prirodna katastrofa je iznedrila solidarnost i empatiju među ljudima u celom regionu bez obzira na teret iz prošlosti. Isto se dogodilo tokom situacije sa izbeglicama, koja je ujedinila region u zajedničke akcije solidarnosti tako što su mobilisani ljudi širom regiona da se ujedine i usmere pomoć ka mestima gde je najpotrebnija. Opet je pobedila humanost običnih ljudi, koja je prevazišla nacionalne i etničke granice.

Koji su trenutno najveći izazovi kad je reč o solidarnosti, s obzirom na to da živimo u eri globalnog ekonomskog rasta nekadašnjih siromašnih zemalja, eri digitalne revolucije, ali i eri užasne krize gladi kao što je ona u Jemenu?

Pred svetom su brojni izazovi kao što su klimatske promene i masovna migracija. Da bi se rešili ti ogromni problemi, potrebna je solidarnost među narodima i ljudima kako bi se sprovele promene koje će zaustaviti masovne migracije i usporiti klimatske promene. Digitalna revolucija zajedno sa društvenim mrežama omogućava nam da se ujedinimo oko ključnih problema od globalne važnosti. O ovim problemima često se razgovara u manjim grupama, na regionalnom, podregionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. Unutrašnji sukobi i ratovi često ometaju dijalog koji je neophodan da se razvije solidarnost oko različitih pitanja i poboljša razvoj za građane jedne zemlje. Nažalost, to često dovodi do izbijanja humanitarnih kriza tamo gde je došlo do potpunog raspada sistema koji društvu omogućavaju da vodi računa samo o sebi. UN je uvek na raspolaganju svojim članicama u ublažavanju kriza i obnovi kada se ta zemlja stabilizuje.

Sada kad odlazite iz Srbije, koja je vaša poruka ovoj zemlji?

Mislim da je Srbija posebno mesto u odnosu na druge zemlje jer ima pretpristupne fondove EU koji joj pomažu da ispuni mnoge od svojih razvojnih prioriteta. To znači da treba pažljivo obezbediti državni budžet kao dopunu fondovima EU da bi se Srbija pripremila da podrži potrebe budućih generacija obezbeđivanjem obnovljive energije i zaštitom životne sredine i kulturnog nasleđa, kao i obrazovnim sistemom koji daje ljude sa odgovarajućim zanimanjima za tržište rada, čime se podržava zdrava ekonomija, što su samo neke oblasti na koje bi vlada mogla da se fokusira.

Takođe verujem i stalo mi je do svih građana. Srbi su bili moje kolege, prijatelji i porodica u protekle dve godine tako da znam kakav ogroman potencijal ovo društvo u celini ima da bi pretvorilo Srbiju u zemlju kakvu želi. Prema drugima treba da se odnosimo onako kako bismo voleli da se drugi odnose prema nama. Čovek mora da vodi računa o tome da njegovo okruženje primenjuje one standarde koji će nam omogućiti da budemo bolji u onome što radimo, kako se odnosimo prema drugima i kako vrednujemo sebe. Poštovanje prema vladavini prava i ljudskim pravima je odgovornost svih nas, na globalnom i nacionalnom nivou, kao članica Ujedinjenih nacija. To uzajamno poštovanje će omogućiti Srbiji da nastavi sa procesom reformi i napreduje u godinama koje dolaze.

Članak je objavljen u okviru projekta „Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo“ koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.