Čiča Dražina brigada

Na fotografijama koje su se pojavile na društvenim mrežama (proklete bile društvene mreže) neki ljudi obučeni u uniforme pripadnika Vojske Srbije stoje ispred Spomenika Dragoljubu Mihailoviću, generalu „Jugoslovenske vojske u otadžbini“ za vreme Drugog svetskog rata, i – salutiraju.

Fotografija je objavljena na Tviter nalogu internet portala „Nacionalist“ u pola tri po podne 7. maja 2018. uz objašnjenje: „Delegacija Vojske Srbije juče odala počast generalu Mihailoviću na Ravnoj gori.“

Istoga dana na Fejsbuk nalogu Nemanje Todorovića iz Kragujevca pojavila se ista ta fotografija u boljoj rezoluciji sa komentarom: „Zvanična delegacija Vojske Srbije odala počast generalu Mihailoviću na Ravnoj gori. Ovim je konačno priznat antifašizam i antinacizam Ravnogorske vojske tokom Drugog svetskog rata.“

Sa ova dva izvora narednih će dana poteći salva komentara koji se mogu podeliti u dve velike grupe: za jedne je ovo događaj koji se dugo čekao, a za druge velika sramota koja zahteva i istragu i pokretanje sudskog postupka koji su na ovaj način em osramotili zvaničnu instituciju države Srbije, em uradili nešto protivzakonito.

Institucije su ostale neme: ni Ministarstvo odbrane ni Vojska Srbije nisu odmah reagovali kada se salutiranje dogodilo, nego je tek kada su novinari par dana docnije počeli da se raspituju krenulo neko vajkanje: te Ministarstvo sa tim nema veze, te Vojska, odnosno Generalštab, nemaju veze uz obrazloženje da je to bila samostalna akcija grupe pripadnika VS.

Za to vreme, ćuti Vlada, ćuti predsednik koji se tih dana pripremao da iz Ankare poleti za Moskvu i da u šetnji Besmrtnog puka, zajedno sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, prošeta Crvenim trgom u najvećoj svetskoj antifašističkoj paradi posvećenoj Danu pobede, 9. maju.

Dakle, dok je Aleksandar Vučić, koga ministar vojni i Generalštab nazivaju vrhovnim komandantom (titulom i funkcijom koje nema u zakonskom okviru Republike Srbije), šetao sa ruskim predsednikom obeležavajući pobedu nad fašizmom, njegovi „podređeni“ iz VS odaju počast čoveku za koga – ako ništa drugo – nije utvrđeno da se 9. maja 1945. godine veselio pobedi nad nacističkom Nemačkom i silama Osovine.

KAD SU BILI I KO JE IŠAO

Prema „izvorima“ sa interneta, predstavnici VS bili su na Ravnoj gori 6. maja, na Đurđevdan, sa četiri autobusa, njih dvestotinjak, uparađeni i doterani. Na nalozima koje smo pomenuli, tamo gde se fotografija pojavila nema detaljnijih opisa sa Ravne gore a zajedničko im je da su to stranice koje neguju patriotski odnos prema Srbiji.

To je bila nedelja, za većinu neradni dan i dan kada je cela Srbija, ona koja se zanima za vesti, sedela da gleda šta će Vojislav Šešelj da uradi u Hrtkovcima.

Time se bavio i predsednik Vučić, pa je moguće zamisliti da im je ovo promaklo, ova memorijalna invazija Ravne gore i to nekoliko dana pre nego što se tamo tradicionalno okupljaju „četnici“ obeležavajući 8. maja Dan kada se Dragoljub Mihailović odmetnuo u šumu ne želeći da se preda novim nacističkim vlastima u Srbiji.

Taj dan, Markovdan po crkvenom kalendaru, četnici predstavljaju kao trenutak u kome je Mihailović krenuo u borbu protiv dva zla: fašizma i komunizma. Poetika i morfologija tih skupova na Ravnoj gori detaljno su opisane u prikazima reportera „Vremena“ Dragana Todorovića, koji je sa njih izveštavao više od jedne decenije.

Za jednu Srbiju, ti skupovi idolopoklonika lika i dela Dragoljuba Mihailovića bili su neka vrsta cirkusa i festivala pijanih ljudi koji su o četnicima saznavali iz filmova Veljka Bulajića, ali je, u isto vreme, taj događaj bio važan za one koji su tražili da se bar izjednače prava četnika i partizana pred zakonom i da se onima koji su se borili pod vođstvom Mihailovića prizna status boraca rata, baš kao i onima iz partizanskih jedinica.

Pored toga, u Srbiji jeste došlo do neke vrste rehabilitacije četničkog pokreta, a presuda u korist Dragoljuba Mihailovića po kojoj je odlučeno da on nije imao pravi sudski postupak u kome je osuđen i docnije streljan na nepoznatoj lokaciji, predstavljena je kao potpuna i institucionalna pobeda te vrste istorijske istine.

Zato su i komentari onih istoričara koji su pokušali da objasne ono što se desilo nedavno na Ravnoj gori – salutiranje oficira i vojnika VS kontroverznom vođi četnika – išli u tom pravcu: Čiča je rehabilitovan, on jeste bio antifašista i jeste deo tradicije srpske vojske, pa, u tom smislu, predstavnici vojske koji polažu cveće na njegov spomenik rade pravu stvar.

Iako nema potvrde da je ekskurzija bila organizovana i aminovana od strane Ministarstva i Generalštaba, teško je poverovati da se dvesta vojnika samoorganizuje i da u „radnoj uniformi“ uradi ono što su uradili, što je van svakog postojećeg protokola.

Bivši pripadnici VS sa kojima je ovaj novinar razgovarao, slažu se da je odgovornost na načelniku Generalštaba Ljubiši Dikoviću, koji vešto izbegava medije i ne govori o tome javno. Naime, ako je on odobrio, on treba i da objasni zašto je to uradio, a ako nije znao, onda je stvar još gora, jer prvi u hijerarhiji ne zna šta mu rade oni koji su na nižim stepenicama od njega, kažu za „Vreme“ sagovornici iz VS.

„Nije važno ko je pojedinačno bio, nego ko je odobrio“, kaže u izjavi za „Vreme“ Nikola Lunić, kapetan bojnog broda u penziji.

On podseća da godinama unazad postoji organizovani odlazak u Pranjane sa predstavnicima vojske SAD jer se tamo nalazi obeležje akcije spasavanja velike grupe američkih pilota – što jeste delo jedinica pod vođstvom Dragoljuba Mihailovića.

NIJE PRVI PUT

Duhove je uznemirio kontekst jer se na ravnogorski slet reagovalo zbog činjenice da se na čelu MO nalazi Aleksandar Vulin, deklarativni komunista, antifašista i veliki borac protiv svake vrste izrabljivanja, dok je Vučić nosio sliku dede nastradalog u ustaškim pogromima za vreme Drugog svetskog rata, pa se postavlja pitanje da li je neko iz vojske ovo uradio na svoju ruku ili opet prisustvujemo doslednoj kontradiktornoj politici koja se trudi da „namiri“ različite interese?

Vulin je nekoliko meseci ranije prisustvovao obeležavanju Dana kopnene vojske i slušao govor i pevanje načelnika tog roda vojske Milosava Simovića, jednog od najhvaljenijih i najnagrađivanijih generala VS. General je posle nadahnutog govora, što bi trebalo da je odlika dobrih generala, pustio glas i otpevao stari četnički standard „Planino moja“. Na snimku koji je postavljen na Jutjub u trenutku kada general Simović krene da peva salom se razlegne gromki aplauz, kamera krene i usnimi Ljubišu Dikovića i Nikolu Selakovića kako radosno aplaudiraju.

Međutim, Vulin, koji sedi između njih dvojice, drži hladno ruke na kolenima i karakteristično koluta očima, iz čega bi moglo da se zaključi da on možda ne deli oduševljenje i nadahnuće koje ostalima donosi stara četnička pesma. General Simović se tada referirao na Toplički ustanak iz Prvog svetskog rata i tadašnje četničko-komitske odrede koji su pokušavali da promene situaciju na terenu u danima kada je srpska vojska vidala rane u Grčkoj i spremala se na povratak u otadžbinu.

Pored toga, treba reći da se Vojska Srbije pojavljuje ponovo na „istorijskoj sceni“ tek 2007. godine, po stvaranju nezavisne i samostalne Republike Srbije, i da jeste logično da se oni koji je predvode oslanjaju na tradiciju od pre Jugoslavije, odnosno zajedničke države, jer su nam simboli i zvanična politika takođe oslonjeni na period pre 1918. godine.

VOJNA SLAVA

Komentarišući događaj na Ravnoj gori, o kome nema ni traga ni glasa na zvaničnim internet stranicama VS i MO, predstavnik Saveza ravnogorskih pokreta Predrag Bogičević kaže za portal iz Čačka „Glas zapadne Srbije“ da je zadovoljan promenama koje su se desile u vojsci u poslednjih mesec dana i posebno hvali činjenicu da su predstavnici vojske odali poštu Mihailoviću:

„Odata je počast streljanim ravnogorcima i ispaljen je počasni plotun. General-potpukovnik Simović je spevao četničku pesmu i sve najbolje rekao na Akademiji, povodom dana kopnene vojske. Pre dva dana, na Ravnoj gori, vod gardijske vojske sa oficirima došao je da položi cveće na spomenik i oda vojnu počast Đeneralu Mihailoviću“, kaže Bogičević, dodajući u svom govoru da na nacionalizmu i svetosavlju Vojska Srbije i država mogu biti jake, bez toga ne.

O promenama u vojsci možda govori i to da se ove godine, baš u danu kada je delegacija za koju se tvrdi da je otišla samostalno i obrela se na visovima Ravne gore, Generalštab odlučio na jednu „novinu“ a to je uspostavljanje krsne slave Generalštaba, o čemu se detaljno izveštava na stranicama internet portala VS.

Saznajemo da je Đurđevdan obeležen u bogoslužbenom prostoru Generalštaba i da je liturgiju služio patrijarh srpski Irinej, čime se uspostavila nova tradicija.

Posle činodejstvovanja, domaćin slave general Diković rekao je da je „obeležavanje slave Generalštaba moglo mnogo ranije da se desi, ali je bilo potrebno vreme da ljudi sazru“.