"Beograd ima odlične potencijale da postane ‘pametniji’ grad u budućnosti, jer je jedan od prvih gradova koji su primenili plaćanje parkinga mobilnim telefonom, uveo je gradski saobraćaj povezan na internet, kao i pilot-projekat ‘pametnog’ parkiranja"
Razvoj brzog interneta postaje važan faktor pozicioniranja država u svetu. Srbija je jedna od zemalja koje su znatno poboljšale uslove za poslovanje poslednjih nekoliko godina, tako da je danas rangirana kao 43. zemlja na najnovijoj Duing biznis listi Svetske banke. O izazovima i razvoju modernih tehnologija razgovaramo sa Milenom Matić, savetnicom u oblasti telekomunikacija i odgovornom za odnose sa klijentima u konsultantskoj kući „Arthur D. Little“.
„VREME„: U svetu su danas inovacioni ciklusi sve brži – industrije se veoma brzo menjaju. Koji su danas najveći izazovi u industriji telekomunikacija?
Milena Matić: Sektor telekomunikacija prolazi kroz period pun izazova jer prihodi uglavnom stagniraju. U raznim sektorima ove industrije kompanije traže nove biznis modele. Nove tehnologije koje se pojavljuju u ovoj oblasti nude mnoge mogućnosti, ali takođe unose i nove izazove. Za mnoge krupne trendove koji se danas razvijaju, u primeni će biti neophodne veoma brze ili pouzdane internet konekcije. Nove tehnologije i aplikacije, od interneta stvari (IoT), koji će promeniti način rada u mnogim industrijama i u proizvodnji, do automobila povezanih na internet, baziraće se na novom tipu konektivnosti. Za telekomunikacione operatere biće važno da se pozicioniraju kao pružaoci servisa u tom novom ekosistemu, da ne nude samo konektivnost. Glavna nova tema u ovoj industriji je 5G, odnosno nova generacija mobilnih mreža, u koju će biti potrebno dodatno ulagati. Postoje različiti modeli razvoja i biznis modela kada je u pitanju ova nova generacija mobilnih mreža. U periodu pred nama, u novom Gigasvetu u koji ulazimo, biće sve više potreba za takvim mrežama sa velikim protokom, da bi se omogućili servisi kao što su virtuelna realnost, proširena stvarnost (Augmentit reality) i veštačka inteligencija (AI).
Internet stvari (IoT) već se primenjuje u mnogim sektorima. Koji je trenutno status i koji potencijal u ovome vidi „Arthur D. Little„?
Internet stvari (IoT) i posebno Industrija 4.0 su veoma aktuelne teme u nekoliko poslednjih godina. I za to vreme smo videli priličan napredak u ovoj oblasti u Americi, Evropi, Kini. Danas su mnoge proizvodne hale i procesi povezani na internet i to ne samo u velikim firmama, već i u malim i srednjim preduzećima. Razvijaju se proizvodni sistemi koji imaju veću efikasnost, i povezanost mašina i procesa. Posebno je primena ovih novih tehnologija započela u mašinskom sektoru i u oblasti vozila i auto-industrije, dok su neke druge oblasti, kao građevinski sektor ili poljoprivreda, u početnoj fazi. U narednih nekoliko godina sigurno ćemo videti veliki rast u oblasti ekonomične primene interneta stvari (IoT) – očekujemo da rast bude oko 20 odsto. U svakom slučaju, malo je onih koji ova IoT rešenja mogu da ponude kao celinu, s kraja na kraj. Ko god bude uspeo da to postigne, igraće važnu ulogu u ovom ekosistemu u razvoju.
Ko bi mogao to da ponudi?
Ima danas mnogo onih koji žele da se pozicioniraju kao pružaoci rešenja i usluga u ovoj oblasti. Svakako su telekomunikacioni pružaoci servisa oni koji žele da u ovoj oblasti igraju važnu ulogu u narednom periodu. Oni imaju i tehnološke resurse i mogućnosti da obrađuju prikupljene podatke, koji su veoma važni u ovim procesima. Ali će sigurno biti mnogo igrača iz IT sektora ili drugih tehnoloških oblasti. Velike kompanije, kao na primer Gugl, imaju cilj da osvoje ovaj sektor u razvoju, na primer pružanjem rešenja za razne zabavne i komunikacione servise u kolima, ili koncept pametne kuće. Samo jedan od primera su personalni asistenti koje je moguće kontrolisati glasovnim komandama, a koji postaju sve popularniji.
Internet stvari ne donosi samo promene u oblasti inženjeringa ili proizvodnje. Pametni gradovi i pametne kuće su takođe sve popularniji.
To je tačno. U oblasti pametnih kuća očekujemo i veći rast nego u industriji. Oko 25 odsto rasta se očekuje u sledećih pet godina. Trebalo je malo vremena da se razviju ova rešenja za privatne korisnike, ali su veoma primenjiva i korisna. Na primer: rešenje za upravljanje potrošnjom energije biće jedno od glavnih razvojnih pravaca na tržištu pametnih kuća. Što se tiče projekata pametnih gradova, očekuje se da će predstavljati jednu od glavnih oblasti rasta u svetu. Danas su u gradovima urbanizacija i planiranje postali sve zahtevniji i komplikovaniji. U oblasti gradskog transporta već su se pojavila i primenjena su mnoga pametna rešenja. Digitalizacija servisa u gradovima doneće u narednih par godina mnoge promene za građane, na primer u oblasti gradskih službi i servisa ili korišćenje tele-medicine. Beograd ima odlične potencijale da postane „pametniji“ grad u budućnosti, jer je jedan od prvih gradova koji su primenili plaćanje parkinga mobilnim telefonom, uveo je gradski saobraćaj povezan na internet i pilot-projekat „pametnog“ parkiranja. Da bi se ovaj potencijal za razvoj pametnog grada u potpunosti iskoristio, neophodno je najpre uraditi studiju koja će analizirati najbolji i najefikasniji način razvoja pametnih servisa u Beogradu, koji će koristiti i onima koji planiraju i upravljaju gradom, naravno i građanima. Važno je istaći da je za uspešan razvoj projekta pametnog grada bitno ulagati u razvoj širokopojasnih komunikacija i brzog interneta, kao osnove za sve buduće servise.
A to je ono što mnogim zemljama nedostaje.
Da, i zato se mnogo priča o novom standardu 5G u mobilnim mrežama, za koji se očekuje da će biti „game changer“. U današnjem svetu brzih promena i digitalizacije u svim industrijama i oblastima, veoma je važno obezbediti kvalitetnu konekciju, brz i pouzdan internet u celoj zemlji, jer je to važno onima koji ulažu u nove poslove i nova efikasna tehnološka rešenja u postojećim delatnostima. Zato je u današnjem digitalnom svetu to postao kompetitivni faktor koji nijedna zemlja, posebno u Evropi, ne sme da zanemari. Digitalizacija, pojednostavljenje procedura za počinjanje biznisa i dobre i pouzdane internet konekcije su veoma važni i za domaće i za strane investitore.
Gde vidite mogućnost za inovacije u srpskoj ekonomiji?
Srbija ima odličan potencijal zahvaljujući vrlo razvijenom i uspešnom IT sektoru, i sve je više malih inovativnih kompanija koje traže svoje mesto u Srbiji, regionu i Evropi. Da bi se to podržalo na pravi način, potrebno je prilagoditi zakonsku regulativu novim biznis modelima, podržati inovativne kompanije i dalje nastaviti sa digitalizacijom biznis okruženja, od e-uprave do brzog interneta u zemlji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
