Omnibus istraživanje javnog mnjenja realizovano je u oktobru 2016. godine na reprezentativnom uzorku od 1500 ispitanika, putem neposrednog ličnog intervjua ("licem u lice"). Istraživanje je osmislio, realizovao i interpretirao istraživački tim Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, kojim je rukovodio Srećko Mihailović, sociolog
Generalno gledano, nalazi ovog istraživanja više su za brigu nego za radovanje. Bliži uvid u percepcije, osećanja, vrednovanja i mišljenja građana Srbije, omogućavaju da svako u njima vidi i nešto dobro i nešto loše, a prema svom viđenju društva i politike. Shodno ovoj tvrdnji, izabrao sam sedam, po mom mišljenju, veoma zabrinjavajućih nalaza. To što većina ovih fenomena o kojima nalazi govore, nije nova, ne smanjuje potrebu za njihovom analizom, za analizom posledica i za sagledavanjem mogućnosti da se stvari promene nabolje.
1. Veoma je veliki broj autoritarno orijentisanih građana Srbije
Autoritarno je tri petine (61%), nije autoritarno tek 11%, a tu je i 28% koji ne znaju baš najbolje o čemu je reč. To su oni građani koji mešaju autoritarno i ono što nije autoritarno; oni to ne razlikuju, pa istovremeno prihvataju i smatraju dobrim tvrdnje koje indiciraju i autoritarnu i neautoritarnu orijentaciju. Odnos između broja autoritarnih i broja neautoritarnih ispitanika je 6:1.
2. Znatna je etnička distanca prema narodima u okruženju,
a najverovatnije i prema etničkim manjinama u Srbiji. Na pitanje koliko su narodu kojem vi pripadate bliski narodi u okruženju, sumarno gledano, 43% je odgovorilo da su ti narodi udaljeni, a 10% da su bliski. Gotovo polovina ispitanika (47%) ima pomešana viđenja odnosa svog prema drugim narodima u okruženju. Odnos između broja ispitanika koji procenjuju udaljenost između naroda kojem pripadaju i naroda u okruženju, naspram onih koji primećuju odnose bliskosti, iznosi 4:1.
3. Dominacija zbrkanog odnosa prema demokratiji kao vrednosti.
Petina ispitanika ima pozitivan odnos prema demokratiji kao vrednosti, četvrtina negativan, a čak 56% ispitanika nije u stanju da razluči demokratsko od nedemokratskog.
4. U distribuciji društvene moći percipiran je veoma nizak rang institucija društva i države
(pretposlednje mesto među deset nosilaca moći), a ovom treba dodati i gotovo zastrašujuće nizak rang Skupštine Srbije, ona je tek na petom mestu među deset nosilaca političke moći. Doduše, možda to što polovina ispitanika u ovom organu zakonodavne vlasti vidi koncentraciju moći i uticaja, i nije tako loš rezultat, pogotovo kada se ovaj nalaz uporedi sa standardno niskim poverenjem građana u Skupštinu Srbije.
5. Percipiran je visok rang „stranog faktora“ u distribuciji društvene moći
(MMF i Svetska banka su na drugom mestu – odmah iz Vučića, institucije EU su na četvrtom, strane ambasade na sedmom, a strane kompanije u Srbiji na osmom mestu).
6. Izražena je distanca prema politici i prilično je raširen antipartizam
Tri petine ispitanika (62%) je apolitično ili antipolitično, nepuna trećina (31%) je zainteresovana i nastoji da bude u toku političkih zbivanja, a samo 7% je osrednje ili nešto više aktivno. Čak 85% ispitanika izjavljuje da je njihov uticaj na politiku nikakav ili mali, a 7% da je osrednji ili veliki. Antipartizam je prilično raširen i verovatno je da takav odnos prema partijama produkuje antipolitičke stavove i ponašanja (na primer, gotovo petina ispitanika tvrdi da ne podnosi političke partije). Negativan odnos prema političkim partijama pokazuje 56% ispitanika, a pozitivan tek 5%, dok su kod preostalih 39% ispitanika pomešani pozitivni i negativni stavovi prema partijama. Odnos između broja ispitanika koji imaju negativan i ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema političkim partijama iznosi 11:1.
7. Raširenost su strahovi – građani se pre svega plaše bolesti i neizvesne budućnosti
– četiri petine građana ima neke strahove, naspram petine „neustrašivih“.
* * *
Nasuprot istraživačkim nalazima koji pobuđuju brigu, ohrabruju nekoliki nalazi koji ukazuju na pozitivne trendove. Čak i da su ovi znaci pozitivnih kretanja dobri samo zato što je stanje doskora bilo gore nego što je sada, dobro je!
1. Većina građana Srbije kaže da živi osrednje ili dobro
– takvih je tri četvrtine naspram jedne četvrtine koja kaže da živi loše. Međutim, isti je postotak građana koji kažu da žive dobro (27%) i onih koji kažu da žive loše (26%). Dobro je, ipak, što gotovo polovina građana kaže da živi (barem) osrednje!
2. Gotovo polovina građana je zadovoljna životom
(48% je zadovoljno naspram 20% onih koji su nezadovoljni). U ocenama od jedan do pet, prosečno zadovoljstvo iznosi 3,30, gotovo isti nivo zadovoljstva građana utvrđen je proletos i u Hrvatskoj (Pilarov barometar, proleće 2016). U istraživanju Quality of Life – Fact and Views iz 2013. godine, u ocenama od 1 do 10, Srbija je među 32 evropske zemlje bila na začelju sa 4,9 jedino je bila ispred Bugarske (4,8).
3. Većina građana ima nadu i druga osećanja pozitivne energije
– ta osećanja karakterišu nešto više od polovine građana (54%), naspram dve petine (40%) onih koje karakterišu osećanja negativne energije (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost). Nada se javlja kao jedina mogućnost da se razbije determinizam borbe za egzistenciju; ona je breša za izlaz iz borbe za opstanak, pa makar trenutačan, virtuelan i manje ili više utopijski. Otuda je nada pogodna za manipulaciju, za svojevrsnu političku trgovinu; njena zavodljivost košta, i oni kojima je samo ona preostala, moraju da plate punu cenu. I pored svega, dobro je što od petoro nas, dvoje imaju nadu i veruju da će biti bolje!
4. Osećaj potentnosti je relativno raširen
Trećina ispitanika sebe vidi kao moćne pojedince, suprotni osećaj, osećaj bespomoćnosti obeležava četvrtinu ispitanika, dok pomešani osećaji potentnosti i bespomoćnosti karakteriše nešto više od dve petine ispitanika.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
