Estradni odmetnik

Ako postoji tačka na kojoj se presecaju politika, mediji i estrada, onda je ta tačka definitivno Saša Mirković, pravnik, estradni menadžer, muzički producent, političar, bivši predsednik Opštine Zaječar i odnedavno odmetnik iz vladajuće Srpske napredne stranke.

Nedavno je u žižu javnosti dospeo zbog napuštanja Srpske napredne stranke. Kao iskusan čovek sa estrade, strategiju napuštanja osmislio je kao pravi scenski spektakl. Prvo lagano zagrevanje, pa onda pojačana kampanja, i na kraju, kulminacija u vidu otvorenog pisma predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću. Potonji sukob sa ministarkom Zoranom Mihajlović je nešto poput izlaska na bis.

TANJUGOVANJE: Uoči sada već legendarnog „državnog udara“ koji je Srbija doživela i preživela 30. novembra ove godine, Mirković je izjavio da napušta poslaničku grupu SNS zato što je zajedno sa pevačem Acom Lukasom postao vlasnik medijske kuće „Sport“, a ujedno je i nakon najave gašenja Novinske agencije „Tanjug“ registrovao preduzeće „Tanjug info“: „Napustio sam poslaničku grupu SNS da niko ne bi sumnjao u bilo kakvu spregu koja bi štetila listu ‘Sport’ i firmi ‘Tanjug info’.“

Osnivanje preduzeća „Tanjug info“ unelo je dodatnu zabunu u vezi sa Novinskom agencijom Tanjug, za koju je teško rastumačiti da li još postoji ili ne (iako dobija novac poreskih obveznika), no, Mirković je naglasio da njegova firma, osim imena, nema ništa zajedničko sa „pravim“ Tanjugom.

Samo nekoliko dana kasnije, Mirković je napustio i stranku uz obrazloženje da je nezadovoljan tretmanom koji „njegovi ljudi“ imaju u stranci, te nedovoljnim brojem visokih funkcija koje zauzimaju. Dan nakon rijaliti programa „državni udar“ premijer Vučić se očitovao na Radio-televiziji Srbije i, govoreći o stanju u SNS-u, podsmešljivim tonom rekao da je odlazak Saše Mirkovića veliki gubitak za vladajuću partiju. Ne želeći da napusti politiku, Mirković je ekspresno osnovao pokret „Jaka Srbija“.

PIŠEM TI PISMO JER ZAJEDNO NISMO: Iako je u nastupu na javnom servisu premijer ostavio utisak da baš i ne haje mnogo zbog odlaska Saše Mirkovića, 17. decembra, zaječarski TV Best, čiji je Mirković vlasnik, saopštio je da su dvojica inspektora upala u prostorije te televizije, tražeći na uvid dokumentaciju u vezi sa poslovanjem, da nisu dozvolili da se ubeleže podaci sa njihovih legitimacija i da nisu imali nalog. MUP je demantovao ove tvrdnje, navodeći da je postojao nalog Tužilaštva za organizovani kriminal.

Istog dana, Saša Mirković poslao je otvoreno pismo Aleksandru Vučiću. U tom pismu pozvao je premijera Srbije i predsednika Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da „prestane sa pretnjama i zastrašivanjima“: „Pokušao sam džentlmenski da izađem iz SNS-a, ali mi ti to prosto ne dozvoljavaš, sveteći se, i privatno i politički“, napisao je Mirković. „Znam da si rešio da se obračunaš sa mnom“, kaže i dodaje da „zna i još mnogo toga“ i da bi „verovatno bio dobar saradnik protiv“ Vučića, ali da to neće. Ne kaže čiji tačno saradnik, ili možda svedok-saradnik, ali izgleda da imamo još jednog koji se kandiduje za vođu opozicije.

U pismu dalje kaže: „Znam da ovim reskiram sve, i budućnost svoje dece i živote članova porodice, o mom i da ne govorim“. Ukazujući da Vučić „udara ispod pojasa“, Mirković predviđa da će se „sutra probuditi još neko, vrlo brzo i cela Srbija iz kolektivnog sna u koji si nas uveo“.

„I da znaš, ja nisam protiv moje države koju neizmerno volim. Ja sam protiv tebe i tvog apsolutizma“, poručio je Mirković. Pozivajući Vučića da „ne maltretira i zastrašuje“ ljude koje poznaje, on je naglasio da nema problem da se pojavi sa njim „na RTS-u na javnom poligrafu“.

„Ostavi mi prijatelje i porodicu na miru“, napisao je Mirković i objasnio da se „pomerio“ sa mesta predsednika Skupštine grada Zaječara, jer nije želeo odbornike da stavlja u problem koji ima sa Vučićem.

Mehanizam ove vlasti takav je da svaki navod iz Mirkovićevog pisma zvuči moguće i potpuno je zamisliv. Međutim, kada dođe od nekoga ko je do juče bio u redovima vlasti, ostaju da vise pitanja: zašto tek sad, zašto ne odmah, zar Mirković nije znao s kim ima posla dok se lično nije našao na udaru i kako mu nisu smetali napadi na druge? Sasvim je u redu upozoriti na eventualnu opasnost od vladajućih struktura, ali nije u redu što Mirković poziva na „buđenje cele Srbije“ tek sad kad je „mečka zaigrala i pred njegovim vratima“.

SJAJ I BEDA ESTRADE: Ko je Saša Mirković? Javno je dostupno nekoliko njegovih zvaničnih biografija. Prema jednoj, nije poznato njegovo formalno obrazovanje. Prema drugoj, diplomirao je prava, a prema trećoj čak je i magistrirao pravne nauke. U zvaničnoj biografiji na sajtu Grada Zaječara, čiji je gradonačelnik postao u julu 2013, uz podršku Socijalističke partije Srbije, navodi da je diplomirani pravnik, ranije je isticao da je po zanimanju producent, napominje da je „jedan od naših najuspešnijih producenata i menadžera“ i da „poseduje osnovno muzičko obrazovanje“: „Malo ljudi zna da imam muzičko obrazovanje, šest godina učenja klavirne harmonike i klavira i jednu godinu solfeđa. Mislim da sam jedini muzički menadžer koji je i muzički obrazovan, ne samo u Srbiji već i na prostoru cele bivše Jugoslavije.“

Rođen je 1972. godine u Boru. Osnivač je produkcijske kuće „Beoton“. Na pitanje kako je ušao u svet estrade odgovara:

„Kao mladić sam voleo da slušam stranu muziku, a od narodnjaka jedino Miroslava Ilića. Slučaj je hteo da na slavi kod zajedničkog prijatelja upoznam pokojnog Velimira Nikšića Nikšu, tada vlasnika ‘Taš estrade’. Radio sam tada kao komercijalista u ‘Štampi’ i Nikša mi, reagujući menadžerski, ponudi da me upozna sa Miroslavom Ilićem, a da ja zauzvrat uradim 2000 plakata za njegov koncert. Da bih na slavi ispao mangup, pružim ruku i kažem da nema nikakvih problema. Odem sutradan u ‘Taš estradu’, tamo sedi Miroslav, Nikša me predstavi i kaže da ću ja da mu uradim plakate…“ Ostalo je istorija, i sav sjaj i beda domaće estrade.

Osnovao je najveći Dečji muzički festival „Čarolija“ sa Leontinom Vukomanović 2006. godine.

Među najveće estradne uspehe spada pobeda Marije Šerifović na Eurosongu 2007, sa pesmom „Molitva“, baš u vreme kad joj je Mirković bio menadžer. No, ubrzo potom, saradnja je „pukla“ uz mnogo ružnih reči, što je rezultiralo Mirkovićevom knjigom „Molitva za patriote“ o Mariji Šerifović, odnosno o „prljavom vešu“ iz života pevačice.

Sukobi sa zvezdama kojima je bio menadžer nisu mu strani. Godine 2010, „sručio“ je 50.000 evra u koncert Jelene Karleuše u Areni. Svestran, kakvim ga je bog dao, Mirković je navodno planirao da Karleuša bude zaštitno lice „Hitošejke“ proizvoda za mršavljenje koji je njegova kuća „Beoton“ izbacila na tržište. Interesovanje publike za koncert nije bilo dovoljno veliko da pokrije uložena sredstva, pa su i menadžer i pevačica rešili da se „konstruktivno“ obračunaju preko tabloida.

Ni sa svojim novim poslovnim partnerom Acom Lukasom Mirković nije baš uvek bio u idealnim odnosima, naprotiv. Folk pevač i estradni menadžer Saša Mirković godinama su uspešno sarađivali, međutim 2013. godine, Mirković je izjavio da je za koncert Ace Lukasa na Marakani prodato samo 13.000 karata i da mu pevač duguje preko 28 miliona dinara. Na ove optužbe Aca Lukas je odgovorio saopštenjem za medije u kom je Mirkovića nazvao „lažovom, psihopatom i hohštaplerom“. S obzirom na to da su nedavno zajednički ušli u vlasništvo „Sporta“ i „Tanjuga info“, izgleda da su izgladili sukob.

POLITIČKO DEJSTVO: Prema informacijama sa sajta „Istinomer“, u politiku se uključio vrlo rano pristupanjem lokalnom Savezu socijalističke omladine. Kada je 1991. godine Savez transformisan u Omladinski savet opštine Bor, Mirković je imenovan za njegovog sekretara. Bio je član SRS-a, podržavao Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima 2008, najavljivao da će biti poslanički kandidat na parlamentarnim izborima te godine, ali ga kasnije nije bilo na listi.

U isto vreme bio je koordinator opštine Bor za odnose sa Vladom Srbije i predsednik UO Javnog preduzeća „Štampa, radio i film“. Iste godine priključio se Pokretu „Živim za Krajinu“ Boška Ničića (bivšeg učesnika rijaliti programa „Farma“). U toj partiji imao je funkciju potpredsednika. U jesen 2008. postao je član opštinskog veća u Boru zadužen za informisanje i kulturu. U tom periodu opozicija ga je prozivala da je glavni krivac što u lokalnim javnim preduzećima kasne plate pošto je „iz opštinske kase isplaćeno 400.000 evra Beotonu na ime različitih kulturnih dešavanja“. Maja 2009. podneo je ostavku uz obrazloženje „da će se na taj način ispoštovati interesi građana i omogućiti efikasnije funkcionisanje lokalne samouprave“. U maju 2010. „Živim za Krajinu“ je pristupio Ujedinjenim regionima Srbije. Mirković je iz Ničićevog pokreta istupio marta 2011. pravdajući to poslovnim obavezama. Nekoliko meseci kasnije pridružio se novoosnovanom Pokretu radnika i seljaka i postao njegov potpredsednik.

Na lokalnim izborima 2012. kandidovao se za gradonačelnika Zaječara. Odmah po okončanju parlamentarnih izbora „preleteo“ je u tabor naprednjaka, pa je već na proglašenju uspeha Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima stajao uz pobednika. Kasnije je obelodanjeno da je i zvanično postao član SNS-a. U oktobru 2012, viđen je za direktora Direktorata za civilno vazduhoplovstvo. Nije ispunjavao osnovne uslove, između ostalog i pet godina radnog iskustva u vazduhoplovstvu.

U januaru 2013. utešen je mestom pomoćnika ministra saobraćaja u sektoru za puteve i bezbednost saobraćaja. Mesec dana kasnije, pod pritiskom javnosti, zbog nestručnosti je napustio ovu poziciju. U julu iste godine postaje predsednik Skupštine Grada Zaječara.

Januara 2012. na njegovu kuću u Beogradu bačena je bomba, ali napadači nisu otkriveni. Na parlamentarnim izborima 2014. sa liste SNS-a izabran je za narodnog poslanika.

Mediji su objavljivali da je isključen iz Srpske napredne stranke 21. oktobra 2014, jer nije uvažio odluku Glavnog odbora stranke da podnese ostavku na jednu od funkcija. Mirković je to demantovao, navodeći da je njegovo isključenje bilo suprotno Statutu stranke. Na kraju je sve nekako leglo.

Kandidovao se za generalnog direktora RTS-a, ali nije ispunio sve uslove za tu poziciju, a bio je zainteresovan i za kupovinu beogradske televizije „Studio B“.

Skupštini grada Zaječara predao je 15. decembra 2015. ostavku na mesto predsednika, dva dana pre zakazane sednice na kojoj je trebalo da se odluči da li će i ubuduće on predsedavati sednicama. Kako je naveo, podneo je ostavku zbog pritiska i ucena kojima su bili izloženi odbornici zaječarskog parlamenta.

KOCKA USPEHA: Na zvaničnom sajtu svestranog Mirkovića, sasamirkovic.com, stoji da je dobitnik brojnih priznanja u zemlji i inostranstvu, među kojima su „Beogradski pobednik“, priznanje „Principles of the QC 100 total quality management model“ koje mu je, 2007. dodelila španska organizacija BID Bussines Initiative Directors i regionalno priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za ličnost 2013. godine. Nosilac je i zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije.

Sajt je dodatno obogaćen navodnim citatom Pabla Pikasa: „Kažete da ste neshvaćeni mladi prijatelju. Strpite se. I dijamant je u osnovu ugljenik, ali je umeo da čeka.“ Možda je Mirković u nekom vremenu bio neshvaćen, ali je izvesno da je on sam odlično shvatao svako vreme i umeo dobro da se snađe. Dobru marketinšku priliku ne propušta nikad, pa je tako na talasu afere „Gašić“, podnoseći ostavku na mesto gradonačelnika Zaječara, izjavio kako bi voleo da ga na tom mestu nasledi žena.

Svoju životnu filozofiju na sajtu je prikazao kao „kocku uspeha“ sa, normalno, šest strana. Prve četiri su: dobra ideja, projekat, organizacija i upornost. Međutim: „Preostale dve stranice ‘kocke uspeha’ u mojoj karijeri sam ja – čovek spreman da rizikuje, pokaže i dokaže svoje vrednosti.“

On jedan, a dve strane. Zvuči nelogično samo onima koji nisu dobro upoznati sa likom i delom Saše Mirkovića.