1965-2001
Ne znam kad sam prvi put čula da biti Neko znači biti čovek sa Imenom i Prezimenom. U to sam poverovala.
Maja Tasić je žena koja je imala Ime i Prezime. Ko god, kad god i zbog čega god da je govorio o Maji, izgovarao je – Maja Tasić.
Ličila je na svoje ime. Na prvu Maju koju sam srela u životu, a koja je živela u seriji slikovnica o Maji. Dodatkom Prezimena, Života i Kraja izašla je iz slikovnice.
Maja Tasić je živela onako kako su mnogi verovali da bi i oni živeli i radili samo da im je bilo te energije, te pameti i tih nerava. Samo je to falilo.
Njenu energiju nije bilo lako, ali je bilo lepo podnositi.
Njoj je Sloboda bila konkretan pojam. Dok smo mi o Njoj pevali, ona je za Slobodu radila.
Kad niko nije imao više nikakve ambicije, Maja Tasić je imala. Ona je postavila znak jednakosti između reči Ambicija i Energija. Ko se ljutio na Nju ljutio se na sebe, zato što nije imao Veru koju je Ona imala.
Maja je postavljala ciljeve svojim prijateljima, i onim drugim.
Oni koji nikad nisu preduzeli ništa osim što su pevali počeli su da rade. Za Maju, za inat Maji, svejedno.
Maja Tasić je počela predizbornu kampanju za udruženu opoziciju Srbije baš na stranicama ovog lista, pre nego što se opozicija udružila. I sve dalje kampanje vođene su prema najvišim standardima civilizovane komunikacije, koje je Maja Tasić uspostavila.
Pored Maje niko nije spavao.
Šta će biti sad kad je Maja zaspala? Ko će nas buditi?
Ona je svojim životom dokazivala da nije tačno da je dovoljno nešto strašno želeti, već da je neophodno mnogo raditi.
Najteža primedba koju sam čula na njen račun, bila je „ona ostvaruje sve što zamisli“. Ne plašim se da tvrdim da nema ničeg što je Ona zamislila a da nije na radost svih nas.
Gledam oko sebe i plašim se da je otišla mnogo pre nego što je ostvarila sve što je zamislila. Ovo još nije Naša zemlja za kakvu se ona borila.
Ako ima onih koji na Onaj svet odlaže sa spokojem, usuđujem se da pomislim da Maja Tasić nije od tih. Ona nije svoj posao završila.
I nisam sigurna da je u tom poslu bilo ko može zameniti.
U tom smislu joj ništa ne možemo obećati. Osim da je nećemo zaboraviti.
U potrazi za Božijom pravdom, sve što mi pada na malu pamet jeste da je Maja Tasić otišla tamo gde je uspostavljen onakav red za kakvim je Ona na ovom svetu čeznula.
Zbogom, lepa devojko.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
