Niko protiv i niko uzdržan od 3800 delegata pri izboru Aleksandra Vučića za predsednika Srpske napredne stranke, rezultat je izborne skupštine, održane u subotu 26. januara.
SNS je na stranačkoj izbornoj skupštini u Centru Sava izabrao novo rukovodstvo, a pre toga lider SNS-a Aleksandar Vučić obratio se delegatima rekavši da je vreme da SNS proveri poverenje naroda: „Moj predlog na sutrašnjoj sednici predsedništva biće da proverimo volju naroda“, rekao je Vučić prisutnima na šta su svi u sali ustali i njegove reči pozdravili aplauzom.
Sednica predsedništva stranke, pre izborne skupštine, počela je u ranim jutarnjim satima, a na njoj se razgovaralo o stavu stranke prema održavanju vanrednih republičkih izbora, kao i o timu SNS-a za beogradske izbore 16. marta. Jedini kandidat za predsednika stranke bio je Aleksandar Vučić, tako da je neizvesnost oko rezultatom postojala samo u vezi sa ranije najavljenim promenama u Glavnom odboru i Predsedništvu.
Nekoliko časova pre nego što će otpočeti drugi mandat na čelu trenutno najmoćnije stranke, Vučić se obratio delegatima izborne skupštine. „Vreme je da proverimo poverenje, naša obaveza je da rizikujemo. Moj predlog sutra će biti da proverimo volju naroda“, rekao je Vučić, na šta su svi u sali ustali i njegove reči pozdravili aplauzom. „Došlo je vreme da opozicija kaže da je bolje radila od nas i naša obaveza kao odgovornih ljudi je da rizikujemo i ako treba odemo sa vlasti“, nastavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije uz opasku da će uslediti „najteža i najprljavija izborna kampanja“ i pozvao članove stranke da ne uzvraćaju istom merom, već da odgovore konkretnim planovima, programom i idejama. „Svi će se ujediniti protiv nas, tražiće saradnike u našoj stranci i sav novac koji su ukrali od građana Srbije uložiće da SNS propadne na izborima, a naš odgovor mora da bude skroman i pristojan“, ocenio je Vučić.
Vučić je poručio delegatima da ga u narednom periodu više zanima Srbija, tako da stranka može da ima i niži rezultat na izborima. Zahvalio se svima i ujedno izvinio što je u prethodnom periodu imao manje vremena za stranku. U govoru koji je trajao oko 45 minuta, Vučić je napravio rezime postignuća SNS-a za godinu i po dana, koliko je ova stranka najjača u Vladi Srbije. „Uradili smo stvari u Srbiji koje nisu male, ali moglo je i više. Prvi put smo pokazali da možemo da se bavimo pitanjima kojima niko nije smeo da se bavi“, dodao je on. „Uhvatili smo se Kosova iako su nam svi pričali da ćemo pasti zbog te priče, ali nije tako. Uradili smo najbolje za našu zemlju. Razorno smo udarili na kriminal i nećemo praviti kompromise“, rekao je Vučić pred 3800 delegata koji su u mrtvoj tišini slušali njegovo izlaganje, povremeno ga ipak prekidajući snažnim aplauzima.
Najfrenetičniji aplauz, međutim, Vučić je dobio kada je rekao: „Konačno smo završili spisak za smene u lokalnim samoupravama, za to ćemo morati da nađemo neke posvećenije… Tapšu ljudi, a svi misle na onog drugog.“ Na ove njegove reči, čitava sala prasnula je u smeh. Lider SNS-a je zahvalio članovima i građanima jer je „SNS uradila više nego iko, a poverenje se ne dobija lako“. „Moramo odlučno da izvršimo reforme i Srbiju da postavimo na stabilne noge. Tražim od vas da se borite za Srbiju vatreno i da ne dobijam poruke o tome kako vaš komšija nije dobar. Da, smemo da izgubimo vlast, ali i da se opet vratimo“, rekao je Vučić.
IZVINITE NA KRITICI: Nakon njegovog obraćanja, usvojeni su izveštaj o radu stranke i izmene statuta: SNS će ubuduće imati šest potpredsednika. Izmenama statuta je predviđeno da članovi Glavnog odbora, ubuduće, budu svi poslanici Skupštine Srbije i Autonomne Pokrajine izabrani sa liste SNS-a. Takođe, izmenama je predviđeno uvođenje novog stranačkog, odnosno internacionalnog organa čiji će zadatak biti da se stara o odnosima SNS-a sa međunarodnim organizacijama i institucijama.
Iza vrata zatvorenih za javnost počela je 4. tačka dnevnog reda – izbor predsednika i rukovodstva stranke. Aleksandar Vučić jednoglasno je ponovo izabran za lidera stranke. Dok se sednica odvijala iza zatvorenih vrata, za govornicu u Centru Sava stalo je čak 28 govornika. Na kraju, izabrano je 28 članova predsedništva, a među njima: Zorana Mihajlović, Maja Gojković, Zoran Babić, Nebojša Stefanović, Igor Mirović, Goran Cvetanović, Radomir Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Vladanka Malović, Nikola Selaković, Marko Đurić, Bratislav Gašić, Jadranka Joksimović, Zlatibor Lončar…
Vučić, za kog je glasalo svih 3800 delegata, izašao je za govornicu uz aplauz, uzvike podrške, pozdravljajući se sa članovima predsedništva, vidno uzbuđen i nasmejan. „Hvala svima na podršci koja za mene znači dodatnu obavezu i još više rada i odgovornosti, koju ćemo zajedno morati da uložimo da bi svi u Srbiji bili zadovoljni. Danas kažemo: ljudi će živeti bolje i videće budućnost za svoju decu. Molim vas da se za našu stranku i Srbiju borite i pobede skromno prihvatate. Izvinite što vas uvek kritikujem, ali bez vaše snage i posvećenosti ni ja ni stranka ne bismo ništa mogli da uradimo“, rekao je predsednik SNS-a. „Važno je da imamo i unutrašnje izbore jer nikada neću želeti da budem na funkciji, a da nemam vaše i poverenje građana. Niko ne želi da bude premijer bez izbora. Najčasnije je kandidovati se i ponuditi viziju da građani odluče… Ako se svi budu ujedinili – tajkuni i oni koji će primati pare od njih, nije strašno. Ustaćemo. Borićemo se. Na nas će udariti sila kao ni na koga dosad“, dodao je stari-novi predsednik SNS-a.
Osvrnuvši se na svoj govor sa početka izborne skupštine, on je dodao: „Kada sam vam pričao o padanju i podizanju, pripremio sam vas u slučaju da izgubimo. A vaš zadatak je da pobedimo. Ako budemo poraženi, to ćemo primiti časno, bez kukumavčenja da su nam drugi krivi.“
JORGOVANKIN POVRATAK: Vučić je takođe rekao da je njegov predlog da ministar pravde Nikola Selaković bude predložen za potpredsednika stranke, a Jadranka Joksimović za internacionalnog sekretara. „Hvala Jorgovanki Tabaković koja je uvek bila uz nas“, rekao je Vučić, predlažući je za zamenika predsednika. Ona je i u prethodnom sazivu vrha SNS-a bila izabrana na ovu funkciju, ali ju je zamrzla kada je postavljena na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Pominjanje imena Jorgovanke Tabaković delegati su pozdravili aplauzom podjednako burnim kao kada je saopšteno da je Vučić ponovo predsednik stranke.
Jorgovanka Tabaković je jednoglasno uz aplauz izabrana za zamenicu predsednika SNS-a posle čega je na Vučićev poziv odmah sela do njega. On je za Tabakovićevu rekao da je pokazala odgovornost i da je za godinu i po dana kurs dinara ostao nepromenjen. Vučić je predložio da se za izbor članova glavnog odbora odredi rok od 90 dana jer ima puno kandidata, „a reč je o mestu koje nosi posebnu odgovornost“. Za članove glavnog odbora prijavilo se više od 1000 članova stranke.
Za govornicu je potom izašla aktuelna ministarka energetike Zorana Mihajlović. „Možemo reći da smo osveženi. Ponosni smo na sve što je SNS uradila u proteklom periodu. Ništa loše nećemo reći o koalicionim partnerima, ali smo se danas pre svega bavili svojom strankom“, rekla je Mihajlovićeva navodeći da će predsedništvo odlučiti na koji će način izbori biti raspisani.
KRATKA ISTORIJA USPONA: Lider naprednjaka ranije je poručio da je sednica zakazana kako bi se proverio i njegov, ali i legitimitet drugih funkcionera. Vučić je prvi put izabran za predsednika SNS-a 29. septembra 2012. godine, na vanrednoj skupštini stranke, kada je za njegovog zamenika izabrana Jorgovanka Tabaković, koja je zamrzla funkciju u stranci nakon što je izabrana za guvernera NBS.
Vučić je bio jedini kandidat za tu funkciju – tada su ga predložila 153 opštinska i gradska odbora, a izabran je jednoglasno, odnosno sa 3724 glasa. Na mestu lidera stranke zamenio je Tomislava Nikolića – osnivača SNS-a, koji je podneo ostavku na lidersku poziciju u stranci pošto je na izborima u maju 2012. godine izabran za predsednika Srbije. Za potpredsednike stranke u septembru 2012. godine izabrani su Nebojša Stefanović, Zorana Mihajlović, Goran Knežević, Igor Mirović i Bratislav Gašić. Za predsednika Izvršnog odbora izabran je sin Tomislava Nikolića, Radomir, a izabrano je i predsedništvo od 30 članova.
Srpska napredna stranka zvanično je osnovana 10. oktobra 2008, a 21. oktobra iste godine održana je i osnivačka skupština, kada je Nikolić izabran za predsednika, a Vučić za njegovog zamenika.
Na parlamentarnim izborima u maju 2012. godine, koalicija „Pokrenimo Srbiju“, sa Srpskom naprednom strankom na čelu, osvojila je 73 skupštinska mandata, a u drugom krugu predsedničkih izbora Nikolić je pobedio kandidata DS-a i dotadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
SNS je 21. oktobra prošle godine u beogradskoj Kombank areni obeležio pet godina od osnivanja, a Vučić je predstavio program stranke za naredni period. Tada je rekao da rejting stranke govori o tome da su građani u SNS-u prepoznali vredne, poštene ljude, kojima je dobrobit Srbije na prvom mestu, a ne lični interesi.
KUDA DALJE NAKON VRHA: Za samo pet godina, Srpska napredna stranka prešla je put od otcepljenog krila najjače opozicione stranke do najmoćnije stranke u vlasti, sa Tomislavom Nikolićem na mestu predsednika Srbije i Aleksandrom Vučićem koji samo formalno nije prvi čovek Vlade Srbije. Njih dvojica osmelili su se 2008. da izađu ispod šinjela lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Istina, za takvu odluku im nije trebalo mnogo argumenata, budući da je ta stranka najbolje rezultate ostvarila tek kad je Šešelj otišao u Hag, a kormilo preuzeli Nikolić i Vučić.
Danas možemo slobodno reći da je najveći, a možda i jedini gubitnik izborne skupštine Srpske napredne stranke – Ivica Dačić, a da je ta skupština bila „dan D“ za sve ostale, osim za SNS. U ovom trenutku, prevremeni parlamentarni izbori njemu najmanje trebaju. Kakav god da bude rezultat, on više neće biti predsednik Vlade, a teško da će ikada više moći da trguje svojim poslaničkim mandatima kao što je mogao u kasno proleće 2012. godine.
Aleksandar Vučić ne samo da je izašao iz senke Vojislava Šešelja, već i iz senke Tomislava Nikolića, što za jednog političara može da bude samo dobro i korisno. Ono što je, međutim, nezgodno, mada ne i neobično za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju. Kroz javna eksponiranja Zorane Mihajlović, Nikole Selakovića, Nebojše Stefanovića, Jadranke Joksimović i, donekle, Jorgovanke Tabaković, jasno je da u SNS-u postoji namera da se napravi utisak da takav tim postoji. Međutim, iz njihovih javnih nastupa jasno je da govore ono što Vučić od njih očekuje, a ni sami se ne libe da se pozivaju na njega i njegov autoritet. Svoj politički autoritet gotovo da nemaju. Takva situacija Aleksandru Vučiću može da bude od koristi samo kratkoročno. Na duge staze, to bi moglo da se odrazi loše ne samo na Srpsku naprednu stranku nego i na njega, kao trenutno apsolutno dominantnu figuru srpske političke scene.
Treba imati u vidu i da je ta dominacija krhkija nego što se na prvi pogled čini. Trenutni raspored snaga takav je da Vučiću izbori uopšte nisu neophodni, gledano iz perspektive političke moći. Međutim, pregovori sa Evropskom unijom su počeli, došlo je do određenih pomeranja napred u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije, EU kao najurgentnije pitanje stalno potencira borbu protiv korupcije. U takvim okolnostima, Vučić, pred svojim inostranim političkim partnerima, a i pred svojim biračima, verovatno želi da se oslobodi balasta Socijalističke partije Srbije, kao stranke koja je stajala na čelu zemlje u onim najgorim vremenima za koja se država u očima i strane i domaće javnosti, tek sada iskupljuje. Vučiću je zapalo da to iskupljenje „odradi“ i zato mu treba jak tim. Sam neće moći, jer toliki posao sam da odradi ne može niko.
Vladavina čvrstom rukom mogla bi da ga košta i podrške unutar stranke. Ako izuzmemo Radomira Nikolića, koji u izvesnoj meri predstavlja „korektivni faktor“, budući da je na Vučićevoj političkoj liniji, a ipak sin Tomislava Nikolića (značajne razlike u političkim uverenjima Vučića i Nikolića ne treba naglašavati), novi izbori oslobodiće buduću Vučićevu vladu i tereta u vidu ministra rudarstva Milana Bačevića. No, ako nastavi da kao glavnu metodu timskog rada koristi pritisak, u narednom periodu bi moglo da se desi da vidimo nekoliko burnih „pucanja filma“, poput onog koji je imao Vadimir Cvijan ili donedavni ministar privrede Saša Radulović. Istina, Radulović nikad nije ni bio kadar SNS-a, ali nema razloga za verovanje da Vučić drugačije upravlja Vladom nego što upravlja strankom. Baš zbog takvih pucanja pod svakojakim pritiscima, Vučiću ne samo da treba jači tim, nego bi taj tim morao da bude samostalniji. Ovako, čini se kao da predsednik naprednjaka i prvi potpredsednik Vlade Srbije pati od viška političke nesigurnosti udružene sa viškom političke ambicije.