Na sve ili ništa

Ako republikanac Mit Romni ne zasedne u Obaminu fotelju nakon novembarskih izbora u SAD, njegovog potpredsedničkog kandidata Pola Rajana ništa neće spasiti od zaborava. Rajanovi radikalni predlozi budžetskih rezova, smanjenja poraza za bogate, kresanja pomoći za socijalno ugrožene i stare, bili bi ponovo tek daleki eho nečega što se dešava s one strane Atlantika, gde se glasovi birača pridobijaju životnim pitanjima, a ne ispraznim pričama o tome ko je krao, ratovao i izdao.

Njegovo ime ne bi bilo ništa prepoznatljivije od tamo nekog Marka Rubija, Roba Portmena, Mekdonela ili Polentija koji su važili za potpredsedničke favorite sve dok Romni nije na palubi ratnog broda USS Viskonsin otkrio svoje afinitete. No, dok građani SAD ne presude između aktuelnih predsedničkih kandidata, ovaj „mladi lav“, kako ga doživljavaju simpatizeri, ili „tvrdokorni jastreb“, čime ga časte protivnici, u slobodno vreme pasionirani lovac, planinar i skijaš, koji sa iPoda ne skida Rage Against the Machine i Led Zeppelin, ostaće jedna od ličnosti koje su i do nas prenele žar američke predsedničke kampanje.

HEVI METAL: Pol Rajan rođen je 29. januara 1970. godine u malenom gradiću Džejnsvilu u državi Viskonsin kao najmlađe od četvoro dece u porodici koja nije skrivala simpatije prema demokratskom prebegu, nekadašnjoj zvezdi B filmova, koja je sticajem okolnosti uspela da se dokopa Bele kuće, Ronaldu Reganu. Rajanovi su bili poznati u čitavom kraju kao ugledna porodica koja je zaradila hrpu novca na zemljanim radovima koje je počeo Polov pradeda Patrik 1884. sa svega nekoliko mazgi, da bi Rajan inkorporejted central danas bila jedna od vodećih kompanija u tom regionu, koja se bavi poslovima gradnje, bilo da je reč o zgradama, infrastrukturi ili luksuznim terenima za golf. Pol je tu završio osnovnu i srednju školu, igrao basket u lokalnim timovima, trenirao skijanje i maštao da se jednog dana profesionalno posveti tom sportu. Verao se po Stenovitim planinama udaljenog Kolorada i zarađivao džeparac, kao i većina njegovih vršnjaka, u lokalnom Mekdonaldsu.

Drugovi ga i danas pamte kao otvorenog i srdačnog dečaka, mada je mlađahni Pol već tada pokazivao neke liderske crte, tako da se izborio da bude đački predstavnik u školskoj upravi. No, sve to je bilo delić kolotične odrastanja u gradu od jedva šezdesetak hiljada stanovnika negde na dalekom severu centralne Amerike, dok njegov život nije prodrman iz temelja kada je kao tinejdžer pronašao beživotno telo oca koga je pokosio srčani udar. Taj tragični događaj je uzdrmao Rajanove, majka Elizabeta odlučila je da se vrati na fakultet, braća i sestra su se razbežali svako na svoju stranu, a u porodičnu kuću se doselila baka oprhvana Alchajmerovom bolešću, o kojoj se brinuo jedino Pol. Bio je to trenutak njegovog naglog ulaska u svet odraslih, čas koji je presudno uticao na formiranje mladog Rajana koji je nakon višednevnog premišljanja odlučio da državnu pomoć koju je dobio nakon očeve smrti sačuva i od toga plati školovanje na koledžu.

To je prva mera štednje koju je sproveo Pol, i to na sebi, in vivo. Neki njegovi bliski prijatelji nisu propustili da primete da je obično vedri i nasmejani tinejdžer počeo da se pretvara u rigidnog momka, krutih, često iznimno strogih i ekstremističkih stavova koji su već tada jasno nagovestili njegov konzervativizam od koga zazire nemali broj Amerikanaca. Sledeći dosledno svoj karakter on je upisao i diplomirao ekonomiju i političke nauke na Majami univerzitetu u Ohaju. Mada je kratko vreme radio i u odeljenju za marketing porodične firme, shvatio je da to nije njegova cup of tea i da je jedina stvar koja ga zanima upravo spoj onoga što je gotovo danonoćno izučavao po senovitim parkovima gradića Oksforda gde se nalazio fakultet – politička ekonomija, naravno uz fitnes programe i hevi metal, kada za to ima vremena.

ŠIROKIM DRUMOVIMA: Na preporuku jednog od svojih profesora Rajan već ranih devedesetih počinje da stažira u kancelariji republikanskog senatora Boba Kastena u Vašingtonu. Ne tako izdašnu pripravničku platu on dopunjuje radeći kao konobar i trener u fintes klubovima, ali je ubrzo nakon toga postao profesionalni pisac političkih govora za grupaciju Impauer Amerika gde upoznaje Džeka Kempa, „konzervativca mekog srca“, potpredsedničkog kandidata na izborima 1996, inače nekadašnjeg profesionalnog fudbalera koji je, idejama i sportskim duhom, postao neka vrsta Rajanovog gurua. Sam Pol je više puta govorio da je Kemp presudno uticao na njegov razvoj, tako da su stupanje u politiku, kandidatura i ulazak u Kongres 1999. sa svega 28 godina, bili nešto što se gotovo nije moglo izbeći.

Negde u to vreme Rajan je već uveliko čitao Ajn Rend, kontroverznu američku spisateljicu ruskog porekla, filmsku scenaristkinju i pozorišnu producentkinju, koja je romanima Veličanstveni izvor (The Fountainhead) i Ravnodušni Atlas (Atlas Shrugged) izričito izdvajala prava pojedinca na uštrb svake vrste zajedništva, bez obzira na to da li su u pitanju totalitarne ideologije poput fašizma i staljinizma, ili različiti pokušaji uspostavljanja socijalne pravde na račun pojedinca, čime je nemalo uticala na formiranje teoretičara kapitalizma. „Nisam zagovornica kapitalizma, već egoizma; ipak, ne zagovaram ni egoizam, već zdrav razum. Ako neko prepozna moć zdravog razuma i prihvati ga i sledi, sve ostalo dolazi samo po sebi“, upijao je svaku reč Rendove Pol Rajan, razmišljajući o tome kako svako mora da uzme konce života u vlastite ruke, preuzme odgovornost za svoje poteze, ne očekujući da će mu bilo koja vrsta zajedništva, bilo da je reč o porodici ili državi, doneti ono što sam nije bio u stanju da postigne. Mladog Rajana duboko su se dojmile njene zamisli o second–handersima, korisnicima i eksploatatorima ideja koji se opiru i rugaju svemu što nosi neku vrstu novog, probitačnog i inventivnog. Čitajući Rendovu Pol Rajan je, gotovo usput, pobeđivao protivkandidate, tako da trenutno već sedmi mandat sedi u Kongresu.

Asketizam koji je izgradio u tim ranim životnim godinama, pokušavajući da po svaku cenu predupredi sudbinu oca, dede i pradeda koji su umrli u ranim šezdesetim, brižljivo je negovao u gimnastičkim salama gde je, kako kažu, svojim kolegama, držao lekcije o tome kako je neophodno smanjiti državne izdatke, jer će inače Amerika propasti. „Propašćemo“, ponavljao je, „ako ne eliminišemo deficit.“ Oni su samo klimali glavom pitajući se odakle Rajanu toliko snage da govori čak i u tim situacijama o smanjenju potrošnje, tako da niko nije bio previše iznenađen kada je Pol tokom boravaka u Vašingtonu počeo da spava u kancelariji, putuje kolima da bi neprekidno telefonirao saradnicima ili da, sada već u vremenu skorašnjem, prekorači kućni prag i svečano obznani ženi i deci da od dugo planiranog odmora neće biti ništa, jer se valja priključiti predsedničkoj kampanji, te da se spreme za višemesečno krstarenje minibusom širokim drumovima.

DESNIČARSKI IDEOLOG: No, to što je u Pol ko-zna-koja generacija Rajanovih koja živi u Viskonsinu i što se od samog ulaska u politiku temeljno posvetio problemima svojih Džejnsvilaca, sigurno nije razlog zbog koga ga je Mit Romni izabrao za potpredsedničkog kandidata. Pol Rajan je u predsedničku kampanju uleteo pre svega kao mlad, energičan, dopadljiv i posve elokventan političar britke inteligencije. To sigurno ne bi bilo dovoljno da on poslednjih godina nije dospeo u žižu pažnje svojim Putem do prosperiteta, koji je predstavljao аmbicioznu alternativu državnog proračuna predsednika Baraka Obame, a koju je zagovarao sa mesta predsednika Odbora za finansije Predstavničkog doma.

On nije stao na tome pa je u martu ove godine napisao Put do prosperiteta: Nacrt za američku obnovu, kao alternativu Obaminom proračunu za 2013, što je samo potvrdilo Rajanovu reputaciju zagovornika jednog od najkonzervativnijih budžeta koji je posebno usmeren protiv socijalnih beneficija. Slavodobitnički i teatralno, Rajan je u televizijskim duelima ponavljao kako je nužno da se sprovede njegov ekonomski program prema kome bi se američki budžetski deficit do 2050. godine smanjio sa 90 na svega deset odsto bruto domaćeg proizvoda. Kada su mu govorili da tu brojku nije moguće dostići bez radikalnih budžetskih rezova, on se samo zagonetno smeškao. Vrlo dobro je znao kome treba uzeti: onima koji dobijaju pomoć države, starijima, siromašnima, korisnicima bonova za hranu i studentima koji primaju stipendije.

Rajan je u hodu postao vatreni zagovornik reorganizacije državnog programa zdravstvenog osiguranja namenjenog pre svega starijim osobama Medikera, ali se ništa bolje u njegovim planovima ne bi proveo ni Medikejd, koji je predviđen kao pomoć siromašnima, trudnicama ili invalidima. Pritom bi se smanjio porez za bogate, povećala budžetska izdvajanja za vojsku, tako da je iz Rajanovih usta progovorila Ejn Rend o tome kako polovina poštenih i radnih Amerikanaca vuče na grbači gomilu inertnih, nesposobnih ili onih koji jednostavno neće da rade. Koliko god je tim stavovima dobijao podršku konzervativnog dela Amerike, koja je konačno prepoznala svog ideologa, Rajan je navukao gnev liberalne javnosti, koja ga kritikuje da stvara atmosferu straha, a onda nudi jednostavna rešenja, optužujući ga da favorizuje bogate na štetu siromašnih, i da njegovi planovi štednje iziskuju pravu diktaturu.

POTISKIVANJE TRUDNOĆE: Pol Rajan je takav kakav je oduvek bio, ali je pitanje zašto je Mit Romni izabrao takvog potpredsedničkog kandidata, kada je više nego jasno da će time rasterati pripadnike niže klase, starije ljude, Latinoamerikance i čitavu liberalnu javnost koja skače kao oparena na najmanji prizvuk ekstremnog konzervativizma. Tim pre što su republikanci poslednjih dana navukli stigmu zbog kongresmena Toda Akina, koji je zaprepastio čak i svoje stranačke saborce tvrdnjama da žensko telo može samo da potisne trudnoću i „ugasi celu stvar“ u slučaju silovanja, tako da je jedan od čelnika Republikanskog nacionalnog komiteta, pritisnut pitanjima novinara CNN-a, morao da prizna da su takvi stavovi „bizarni“ i „glupi“. Mada se Romnijev izborni štab ogradio od Akinovih tvrdnji, mnogima je ostao gorak ukus pošto je Republikanska stranka usvojila programsko saopštenje o zabrani abortusa, tim pre što je sam Rajan na neki način zagovarao ograničavanje prava na abortus i izazvao zgražavanje tvrdnjama kako je potrebno klasifikovati slučajeve silovanja s aluzijama da postoje oni kada je žensko biće prećutni saučesnik u tom nasilničkom činu. Neki analitičari tvrde da je Rajan postao važan za republikance kao most između stranačkog establišmenta i desničarskog pokreta Čajanka (Tea Partyja), ultrakonzervativnog krila Republikanske stranke, koje nije bilo dovoljno uvereno u Romnijeve „dobre“ namere.

P90X: No, da su predizborna istraživanja bila drugačija i da su se davale veće šanse Romniju, Pol Rajan bi umesto truckanja u minibusu sprovodio na obalama jezera Viskonsina svoj fitnes program P90X, za koji se tvrdi da donosi potpunu telesnu transformaciju za svega devedeset dana. Teško je reći šta je nakon višegodišnjeg upražnjavanja ovog programa ostalo od Rajana, ali su se rešili da protiv Obame zaigraju na sve ili ništa, podstičući tvrdokorne da budu tvrdokorniji, radikalne radikalniji, a one koji se dvoume da li da se odvuku do biračkih mesta, da skoče i zaokruže ime onog koji im leži na srcu.

Ostalima neće biti baš lako da nakon svega ponovo puste Killing In The Name Lyrics od Rage Against the Machine ili pogledaju onu omiljenu epizodu Letećeg cirkusa Montija Pajtona o svešteniku koji, pomalo zajapuren, uvek stiže na lice mesta u suton događaja, na koju se, ako mu je verovati, previja od smeha i sam Pol Rajan.

foto: reuters