Mišković i Beko nisu sastavljali vladu

Nešto duže od dva mjeseca nakon završetka parlamentarnih izbora, u ime partija okupljenih oko Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije, Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Mlađan Dinkić su u utorak, 10. jula, konačno potpisali koalicioni sporazum koji bi trebalo da bude osnova za sastav nove vlade Srbije. Nekoliko dana ranije, predsjednik Demokratske stranke Boris Tadić je, gostujući u emisiji Stav Srbije, na konstataciju novinara kako ta partija, posle dvanaest godina, prelazi u opoziciju, rekao:

„Sačekajte! Još uvek nije sve gotovo!“

Da li je?

„Ma šta govorio Boris Tadić – gotovo je! Srbija će 24. jula dobiti novu vladu!“ – uvjeren je vd predsjednika Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić. „Uostalom, šta znače svi ti očajnički pokušaji lidera Demokratske stranke – uzećemo dva poslanika onamo, tri ovamo, pet ovde… Vlada se ne pravi na krađi i otimanju.

Inače, mislim da bi za Borisa Tadića bilo dobro da se napokon suoči sa stvarnošću i prihvati rezultat izbora od 6. maja. Uprkos činjenici da su raspolagali ogromnim novcem, da su vodili najužasniju i najprljaviju kampanju u istoriji savremene Evrope, demokrate su izgubile i parlamentarne i predsedničke izbore, pa bi bio red da gospodin Tadić to sebi konačno prizna. On je pristojan čovek, ali, nažalost, plašim se da ne shvata realnost, da ne stoji na zemlji; negde je visoko, u oblacima. Pa, videli ste: kada kaže da je ne na Vladi, nego ne Predsedništvu njegove partije vođena rasprava o budžetu Vuka Jeremića, Tadić kao da ne shvata šta govori…“

„VREME„: Šta govori? Kako je moguće da partijski organi stranke odlučuju o nečemu što je nadležnost Vlade?

ALEKSANDAR VUČIĆ: Moguće je zbog toga što je, tokom svoje vladavine, Demokratska stranka – kao Staljinov Politbiro – suspendovala sve institucije, pa su, umesto u Vladi ili u Skupštini, odluke donošene na takozvanom predsedničkom dvoru. Andrićev venac je bilo mesto sa koga se upravljalo državom. O tome najbolje govori podatak da je, tokom četvorogodišnjeg mandata Mirka Cvetkovića, održano čak četiri stotine i pedeset telefonskih sednica Vlade. U normalnim zemljama, na godišnjem nivou, to se dogodi jednom ili dva puta. Dakle, jasno je da su Vlada, parlament i sve ostale institucije temeljno razorene i da je u rukama neformalnog centra bila koncentrisana sva ne samo politička, nego i finansijska, medijska i svaka druga vrsta moći. Pošto je sam stvorio takav sistem, Borisu Tadiću deluje potpuno logično da Predsedništvo DS-a odlučuje o načinu na koji će biti trošen novac iz budžeta Srbije.

I kako onda objašnjavate to da ste, uprkos svemu, danas došli u situaciju da formirate novu vladu?

Došli smo zahvaljujući građanima koji su želeli promene. Možete da govorite – ovi su najgori, nemojte glasati za njih – ali, kada izađu na ulicu, ljudi vrlo dobro vide i svoju i perspektivu svoje dece. Razumevajući u kakvoj se situaciji ova zemlja nalazi, šta smo dobili u nasleđe, građani i ne očekuju da će istog trenutka živeti bolje; oni samo žele da na vlasti konačno vide poštene i čestite ljude. Dosta je bilo ministara koji su na pašnjacima gradili velelepne vile i apartmane, ministara sa po deset telohranitelja i pet automobila…

Zaista mislite da će sa vašom vladom građani dobiti baš to – poštene i čestite ljude?

Borisa Tadića sam javno pozvao da kaže ne imena tajkuna koji su pokušali da utiču na formiranje nove vlade – oni to uvek pokušavaju – nego ime čoveka koji je uspeo da Srpskoj naprednoj stranci nametne svog ministra, direktora javnog preduzeća ili bilo šta slično.

To ste Borisa Tadića pitali i na prijemu povodom Dana nezavisnosti u Američkoj ambasadi?

Pitao sam ga najpre javno, a onda i na prijemu koji pominjete.

Šta vam je odgovorio?

Rekao je: „Nisam mislio na tebe.“

Na koga je mislio?

Nisam pitao. Samo sam ga zamolio da onda i javno kaže da se to ne odnosi ni na mene, a ni na Srpsku naprednu stranku.

Budući da je Boris Tadić rekao kako će Miroslav Mišković uticati na sastav nove vlade…

Mislim da bi za Borisa Tadića bilo bolje da ne pominje Miroslava Miškovića.

Zašto?

Zato što sam, za razliku od Borisa Tadića, Miroslava Miškovića poslednjih godina viđao slučajno, uglavnom na prijemima. Sa Miškovićem dugo nisam razgovarao – niti sam ga molio za pomoć, niti sam od njega tražio da sastavi vladu, što je, podsećam, pre četiri godine činio Boris Tadić.

Jeste li u kontaktu sa Milanom Bekom?

Iako ne mislim da je greh sa bilo kim razgovarati, reći ću vam: nekoliko poslednjih godina nisam imao kontakt sa biznismenima koje su mediji pod kontrolom demokrata dovodili u vezu sa našom partijom. Odgovorno tvrdim da ni Milan Beko ni Miroslav Mišković nisu dali ni dinar Srpskoj naprednoj stranci. I, da odgovorim direktno i na vaše pitanje: ne pamtim kada sam poslednji put video gospodina Beka…

Pamti li predsjednik Tomislav Nikolić, šta mislite?

Tomislav Nikolić je otvoren i pošten čovek iz naroda. Kada je, posle štrajka glađu, predsednik Nikolić završio u bolnici, u posetu mu je došao gospodin Milan Beko. Kao i Žarko Zečević, sa kim se, kao partizanovac, dugo poznaje. Šta je u toj situaciji trebalo da učini Tomislav Nikolić?! Da kaže – prijatelji smo, ali me nemojte posećivati; to bi moglo biti pogrešno protumačeno?! Ne! Čovek se ponaša normalno, viđa se sa svojim prijateljima, što sa finansiranjem ili bilo kakvom pomoći Srpskoj naprednoj stanci nema ama baš nikakve veze.

I, kada već o tome govorimo, moram da kažem da najveći tajkuni u ovoj zemlji nisu oni koje pominje Boris Tadić; to su potpredsednici njegove stranke: oni su najbogatiji, imaju više novca, više firmi, kontrolišu više medija… Ako u Srbiji postoji Zakon protiv koncentracije kapitala u medijima, kako je moguće da je isti čovek – osim ako nije reč o nekome iz Kabineta dojučerašnjeg predsednika – suvlasnik dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću? Kako je to isto moguće u štampanim medijima?

nastavak

Ali, niste mi odgovorili – ko su ti pošteni i čestiti ljudi u budućoj vladi? Na koga konkretno mislite? Pretpostavljam ne na one kojima ste svojevremeno spremali zatvorska odijela ili one o čijim ste aferama i koferima tako često govorili?

Uvek govorim o ljudima iz SNS-a; za njih bih mogao da garantujem.

Inače, nije tajna da ni Ivica Dačić ni Mlađan Dinkić nisu preterano oduševljeni činjenicom da će u novoj vladi sarađivati sa Aleksandrom Vučićem; naravno, važi i obrnuto. Ali, da vidimo šta je alternativa? Još četiri godine DS-ove vlasti?!

Mislite da su birači SNS–a glasali za vladu sa Dačićem i Dinkićem?

U odnosu na način na koji je, pre četiri godine, Demokratska stranka formirala vladu, tom poslu smo, verujem, pristupili neuporedivo poštenije…

Pa, vi se, kažete, razlikujete od DS–a?

I razlikujemo! Jer, za razliku od DS-a, nikada neću reći kako sam zaljubljen u Ivicu Dačića, kako je ta koalicija za nas idealno rešenje; neću se sa njima javno grliti i ljubiti, igrati basket, potpisivati razne istorijske deklaracije… Ne pada mi na pamet! Pred nama je zajednički posao, zajednički cilj…

I nemate problem da taj cilj realizujete sa nekim koga ste optuživali…

Jesam li nekada negirao sopstvene stavove po pitanju određenih afera? Nisam! Ali, ponavljam: šta je alternativa? Da li je trebalo ostaviti netaknut sistem zla koji je, za poslednjih deset, dvanaest godina ustanovila ta politička stranka?

DS je napravio sistem zla, a njihovi koalicioni partneri, zbog toga što danas sa vama prave vladu, šta su oni?

Ne, ne… Tog zla ima kod svih nas, ali je, kao vodeća snaga te koalicije, Demokratska stranka najodgovornija za stanje u ovoj državi. I, kada me već pitate da li ću sa onima koje sam kritikovao uspeti da promenim sistem, uputio bih vas na naš koalicioni sporazum: pogledajte šta su proverljivi rezultati, pa ćemo videti hoćemo li i koliko biti uspešni. Ako neko misli da sam željan fotelje, neka se seti kako sam pre četiri godine, prihvativši odgovornost za ostvareni izborni rezultat, odbio da kao poslanik uđem u Skupštinu.

Prošle nedelje je član GO SNS-a, Vladimir Đukanović, predložio da naša stranka u naredne četiri godine ostane u opoziciji, da ne bude deo buduće vlade.

„Stavićemo na glasanje“ – rekao sam – „ali se plašim da će, uprkos tapšanju i javnoj podršci, tvoj predlog dobiti jedva tri glasa. Među ta tri će, bez sumnje, biti i moj“.

Nećete valjda da kažete da SNS ulazi u Vladu protivno vašoj volji?

Neću. Samo kažem kako sam razmišljao o tome da bi za našu stranku – koja jeste najbolja na političkoj sceni – možda bilo bolje da je, kao mlada partija, još neko vreme ostala u opoziciji, pustila da se stvari kristališu, da joj priđu i neki novi ljudi…

Da, često se čuje kako u stranci nemate dovoljno kompetentnih ljudi…

Već sam sit napisa o tome kako Srpska napredna stranka nema dovoljno kadrova! Izvinite, pogledajte kadrove drugih stranaka! Pa, mi u SNS-u imamo barem pedest hiljada ljudi koji su bolji od potpredsednika Demokratske stranke Dušana Petrovića ili Dragana Šutanovca. Svi naši ljudi su bolji od njih. Ali, ako me pitate tražimo li bolje, da, tražimo. Ako me pitate zavidim li DS-u na Milici Delević, da, zavidim; voleo bih da je naša. Da li ima takvih ljudi i u drugim strankama? Ima. Ali, svi zajedno da se okupimo, svi najbolji iz svih stranaka, nećemo naći dovoljan broj dobrih ljudi. I, sada, kada razmišljam o Nikoli Selakoviću, docentu na Pravnom fakultetu, čoveku koji je završio sa skoro svim desetkama, koji se vozi se autobusom, koji je vredan, marljiv… Možete li o njemu reći nešto loše?

Ne mogu sigurno ni o, recimo, njegovom kolegi sa Pravnog, Oliveru Antiću, o kome se govorilo kao o budućem ministru pravde…

Sačekajte, molim vas, da najpre vidite ko će biti ministar pravde. Profesor Antić je veoma stručan čovek, ali je već u Predsedništvu.

Dakle, hoću da kažem da sam jedno vreme bio u dilemi da li da sačekamo ili da se odmah uhvatimo u koštac sa problemima. Presudilo je suočavanje sa stvarnošću, činjenica da nemate izbor. Dakle, pokušaćemo da promenimo sistem i, ne budemo li u tome uspeli…

Podnijećete ostavku?

Hoću. Ako vidim da nećemo biti u stanju da realizujemo ono što smo planirali, budite uvereni da ću tu vladu odmah napustiti. Pored toga, iako znam da ministrima pripadaju silni telohranitelji, obezbeđenja, automobili, obećavam da ništa od toga neću prihvatiti. Želim da živim kao običan čovek, kao svi normalni ljudi u Srbiji…

Vrlo dobro znate da, uđete li u Vladu, nećete moći da živite kao „običan čovek„.

Da li ću moći, to ćete da vidite. Zapamtite šta sam rekao. Veoma je važno da ljudi shvate da se na vlast ne dolazi kako biste nešto uradili za sebe, nego kako biste pomogli državi. Jer, šta da radim na vlasti? Da kupujem pašnjake, vile, jahte… Zašto? Ništa mi od svega toga nije potrebno. Moja deca nisu bogata, ali žive pristojno. Dakle, pokušaću nešto da promenim. Naravno, svestan sam da ima mnogo ljudi koji me ne vole zato što nisam u stanju da podnesem da nam se preduzeća uništavaju, da služe kao partijski plen…

Mislite da vas zato ne vole?

Dobro, ne samo zbog preduzeća; ima tu i drugih stvari… Ali, ne mislite valjda da su između mene i tih ljudi postoji lični sukob? Nema ličnog sukoba. Naprosto, nisam od onih koji umeju da igraju i da pevaju…

Za to imate Ivicu Dačića…

Samo hoću da kažem da niti sam onaj koji to ume, niti onaj koji to želi da radi. Pošto nemam širok osmeh i ne delujem naročito ljubazno, u javnosti ne uživam veliku popularnost. Ljudi me doživljavaju kao arogantnog…

Imaju li pravo?

Pretpostavljam da svaki čovek misli da je drugačiji od onoga kako ga ljudi doživljavaju. Ako me deo javnosti vidi kao arogantnog, znači da postoji neki problem. I to razumem. Ali, nikada ne bih mogao da dozvolim da kažu kako nisam pošten i da ne držim do obraza i časti. U onome što radim najvažniji mi je rezultat. Na posao uvek dođem prvi, odem poslednji. Tako će biti i u Vladi: trudićemo se da marljivo radimo, da napravimo odličan rezultat, da zemlju krenemo da izvlačimo iz teške ekonomske krize, da se borimo protiv lopovluka i pljačke…

Koji resor ste dobili u novoj vladi?

Predviđeno je da u novoj vladi Srpska napredna stranka dobije osam resora. I, videćete: biće tu velikih iznenađenja. Imaćete ljude koje do sada niste viđali.

Kada je reč o mom resoru, voleo bih da se bavim korupcijom, kriminalom, odbranom i bezbednošću. U skladu sa tim, razgovarao sam sa mandatarom Dačićem i predsednikom Republike. Mandataru sam otvoreno rekao da ću preuzeti resor samo ukoliko dobijem odrešene ruke da se pozabavim onim što sam naveo, a što uništava naše društvo…

To znači i da će uskoro biti stavljena tačka i na „slučaj Luka Bojović„?

Koliko znam, Luka Bojović se već nalazi iza rešetaka…

A znate i da vas to nisam pitala; pitam vas o prijavi u kojoj ste govorili da je neko iz bivše vlasti Luki Bojoviću dojavio da bježi iz zemlje.

Informacije koje sam o tom slučaju imao saopštio sam republičkom tužiocu, o čemu postoji i službena beleška.

Da li ste u tom iskazu pomenuli ime nekoga od ljudi sa kojima danas pravite Vladu?

O tome ne bih da govorim.

Zašto su tako dugo trajali razgovori o novoj vladi? U čemu je problem? U tome ko će kontrolisati službe bezbijednosti?

To ne želim da komentarišem…. Ljudi moraju biti svesni rezultata izbora: 24,2 je još uvek više od 12,2, više i od 5,3; najzad, to je više od zbira oba ta rezultata. Ipak, Srpska napredna stranka je u pregovorima bila korektna i mesto premijera je ustupila manjoj političkoj stranci.

Da li vam je bilo teško da donesete takvu odluku?

Naravno. Ali, to je bio jedini način da u Srbiji nešto promenimo.

I imate povjerenja da će mandatar Dačić uspjeti da realizuje ono o čemu ste govorili tokom predizborne kampanje?

Nadam se.

Dok su bili u toku pregovori o sastavu nove vlade, mogao se steći utisak da ste, iako u tome učestvujete, bili naklonjeniji tzv. velikoj koaliciji i da je jedan od razloga vaše prijateljstvo sa Miodragom Rakićem…

Iako su mi u stranci povremeno zamerali na tom prijateljstvu, znao sam da taj odnos ne može uticati na moje političko rasuđivanje. Za razliku od drugih, dok sam na vlasti a oni u opoziciji, svojih se prijatelja ne odričem…

Vidjećemo, još uvijek niste vlast!

Potpuno je svejedno; odnos je isti. Nikada nisam bežao od toga da kažem da nekoga poznajem ili da o nekome lično dobro mislim, bez obzira što taj pripada suprotnom političkom taboru.

Pomenuli ste zajedničke programske ciljeve buduće vlade…

U Sporazumu o programskim ciljevima buduće koalicione vlade piše da je naš zadatak ubrzavanje procesa evropskih integracija, uspostavljanje tržišne ekonomije koja će funkcionisati, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sprovođenje svega onoga što je postignuto u dosadašnjem tehničkom dijalogu sa Prištinom, nastavak dijaloga na političkom nivou, unapređenje saradnje u regionu i vođenje balansirane spoljne politike, departizacija javnih preduzeća, borba protiv cenzure i samocenzure u medijima, zaustavljanje propadanja srpske kulture… Sve su to preduslovi…

Ambiciozni?

Ambiciozni, naravno, ali koji će, nadamo se, omogućiti nastavak evropskih integracija Srbije i dobijanje datuma pregovora sa EU do sredine sledeće godine.

To znači da nova vlada neće biti – ruska?

Neće. Biće to srpska vlada.

Koliko je Moskva imala uticaja na njeno formiranje?

Onoliko koliko i tajkuni. Hoću da kažem da ni sa jednim ruskim zvaničnikom nisam razgovarao poslednjih meseci.

Ali jesu Ivica Dačić i predsjednik Tomislav Nikolić?

Srpska napredna stranka donosi odluku o tome ko će biti na mestu osam od petnaest ministara buduće vlade, a o tom pitanju, verujte, nikoga nisam konsultovao. Ni tajkune, ni Ruse!

Kada je reč o odlasku predsednika Nikolića u Moskvu, njegov susret sa najvišim ruskim zvaničnicima bio je javan. Jasno je da je Rusija bila protiv Demokratske stranke… Ako se setite „pozdrava“ predsednika Vladimira Putina, sve će vam biti jasno. Jer, kada predsednik Rusije kaže – pozdravite mi Borisa Tadića – svi znaju šta to znači.

Šta znači?

Zna se o kakvoj vrsti „pozdrava“ je reč. On pokazuje i moć i odnos ruskog predsednika i prema Borisu Tadiću i prema Demokratskoj stranci.

A ne prema Srbiji?

Ne.

Budući da će se nova vlada suočiti sa ozbiljnim ekonomskim problemima, da li će zaista njen osnovni program biti – hapšenja?

Neće, naravno. Ali, čudim se da se pozivate na „analize“ naših političkih eksperata, takozvanih nezavisnih analitičara. Tih genija Srbija ima najviše na svetu. Njihove prognoze su poznate: pogledajte šta su govorili 1. maja, a šta 15. i više ništa ne morate da ih pitate.

Pitam vas: da li će hapšenja biti osnovni program vlade?

Ne. Naravno, biće borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada ste rekli da će u novoj Vladi biti mnogo „iznenađenja„, na koga ste mislili? Da li ste Vuku Jeremiću ponudili mjesto ministra spoljnih poslova?

Vuku Jeremiću nikada ništa nisam ponudio. Naprotiv, imam drugačiju ideju o načinu na koji bi spoljna politika Srbije trebalo da bude vođena. Znate, Srbiji nije potrebna spoljna politika koja će biti usmerena ka pravljenju imidža „veličanstvenih“ stranačkih pojedinaca, u šta je Demokratska stranka u prethodnom periodu uložila mnogo novca. I, šta se dogodilo? Isto što i sa holandskom reprezentacijom na Evropskom fudbalskom prvenstvu: iako je u igrače uložen silan novac, svaku su utakmicu izgubili! E, to je radila Demokratska stranka: trošili su milione na promociju sopstvenih igrača, od njih napravili popularne ministre, da bi na kraju rezultat njihove stranke bio loš, a rezultat Srbije – katastrofalan! U tom smislu, ako realno analizirate stvari, videćete da su Jeremićevi rezultati u svakom pogledu veoma loši: i po pitanju investicija i po pitanju kosovske politike i po pitanju regiona… Pa, Srbija je, zahvaljujući politici Demokratske stranke i Vuka Jeremića, došla do toga da danas ima loše odnose i sa Crnom Gorom i sa Makedonijom. Zašto? Zato što smo se iživljavali nad ambasadorima te dve zemlje, a nismo smeli nad bilo kim drugim. Sve u svemu, ne razumem zašto bih mesto šefa diplomatije nudio ministru kakav je bio Vuk Jeremić. Ne želim takvoga; želim onoga ko je za timski rad, ko je u stanju da u svom resoru napravi ekipu kakvu je nekada u Zvezdi pravio Branko Stanković. Takva je Milica Delević. Gospođu Delević veoma cenim; sa njom sam razgovarao i voleo bih da ostane deo vlasti.

Ponudili ste joj mjesto šefa diplomatije?

Jesam.

Da li je tako nešto realno?

Još uvek ne znam. Čekam odgovor.

I, hoće li nova vlada odobriti planirani budžet Vuku Jeremiću za predsjedavanje Generalnom skupštinom UN–a?

Ako budu pitali Srpsku naprednu stranku, budite uvereni da toliko novca nećemo izdvojiti kako bi Vuk Jeremić sebi pravio promociju. Da je mislio na državu, ne bi Srbija danas imala takav status u regionu.

Kada smo već kod statusa Srbije, ko je odgovoran za to što, pored crnogorskog predsjednika Filipa Vujanovića, ni jedan šef države regiona nije prisustvovao inauguraciji predsjednika Tomislava Nikolića, šta mislite?

Dva dana posle inauguracije, u Beograd je, da vas podsetim, stigao predsednik Makedonije, Đođe Ivanov.

Kada je reč o politici prema regionu, ova vlada će se najiskrenije zalagati za mir i stabilnost. Sa Crnom Gorom ćemo svakako imati bolje odnose, na čemu će raditi najveća partija u Srbiji i više partija u Crnoj Gori: dakle, vlast u Beogradu i vlast u Podgorici. Drago mi je da sam istu nameru prepoznao i u prošlonedeljnom intervjuu gospodina Mila Đukanovića u „Vremenu“. Sa Makedonijom ćemo takođe imati bolje, čak i bliskije odnose. Ne zaboravite da je na našoj listi svoje mesto imala i Demokratska partija Makedonaca. Kao stranka, u regionu imamo dobre odnose sa Rumunima, Mađarima, Bugarima… Ako govorimo o Bosni i Hercegovini, predsednik Tomislav Nikolić bi uskoro trebalo da se sastane sa gospodinom Bakirom Izetbegovićem. Poštujemo teritorijalni integritet i suverenitet BIH, a imamo i Zakon o specijalnim vezama sa RS. Bez obzira na to što nas je Milorad Dodik, koji je podržavao Borisa Tadića i kao predsednika i kao premijera, na najbrutalniji način vređao…

Kako vas je vrijeđao?

Verujući naručenim istraživanjima koja su pokazivala da je prednost demokrata u odnosu na nas čak osamnaest procenata, Milorad Dodik nas je u jednom momentu nazvao – političkim pobačajem. Ipak, vodeći računa o interesima Srba u Srbiji, ali i u RS, uveren sam da će predsednik Nikolić sarađivati sa Miloradom Dodikom. Sa našom strankom će to ići malo teže. Na kraju, dozvolite da nešto kažem i o odnosima sa Hrvatskom. Dakle, teško su mi razumljivi pojedini potezi koje je u poslednje vreme napravila zvanična Hrvatska. U tom smislu, naročito je problematična odluka da se, umesto predsednika Republike, na Kroacija forum pozove šef opozicione stranke. Jer, kakva je to poruka? Neka dođe Tadić, on nam se sviđa, a ono što je izbor građana Srbije, to nam se ne sviđa! U pitanju je uvreda, neviđen skandal koji, nadam se, ipak neće poremetiti odnose dve države. U obostranom interesu, trudićemo se da se tako nešto ne dogodi.

Usput, da znate: Borisa Tadića u Dubrovnik nisu doveli Amerikanci…

Tadića je pozvao hrvatski premijer, Zoran Milanović.

Nije! U pitanju je aranžman Karla Bilta koji već dugo radi za Demokratsku stranku. Ideja DS-a je bila da, odlaskom u Dubrovnik, Boris Tadić strancima pokaže kako je spreman da im, po pitanju Kosova, ponudi više i od naprednjaka i od buduće vlade. Poruka je, dakle: vratite me u igru kako bih ponovo postao – neko. Nažalost, tako deca zamišljaju politiku.

Šta to znači? Nova vlada ne bi Borisu Tadiću ponudila mjesto pregovarača…

Nije stvar u tome. Vlada će, siguran sam, razgovarati sa opozicijom kako bi postigla konsenzus po pitanju Kosova i to nije sporno. Međutim, ideja o Borisu Tadiću kao pregovaraču, to mi se, izvinite, u ovom momentu ne čini preterano realnim.

foto: milovan milenković