Haški optuženik, penzionisani general i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije
Osnovni podaci: Rođen je 22. maja 1944. godine u selu Koštunići kod Gornjeg Milanovca. Otac Srećko, radnik, i majka Danica domaćica.
Prva četiri razreda završio je u rodnom selu, druga četiri u Pranjanima. Srednju ekonomsku školu u Čačku. Na Vojnoj akademiji Kopnene vojske – artiljerijski rod diplomirao 1966. godine. Završio je i Komandno-štabnu akademiju i Školu nacionalne odbrane. Vanredno je diplomirao i psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu – „kako bi korigovao sopstvenu ličnost“.
Srbin, pravoslavac, slavi Đurđevdan.
Oženjen, ima dva sina.
Karijera: 1991. pukovnik, 1993. general-pukovnik. Vojnu službu započeo je u Karlovcu, a zatim premeštaji (ukupno petnaest puta); u Zadru ga je zatekao i rat 1991. na mestu načelnika Školskog artiljerijskog centra. Bio je u blokadi hrvatskog Zbora narodne garde i policije. Kako je u zaleđu grada bila artiljerija Kninskog korpusa, a pripadnici 63. padobranske brigade čvrsto su držali obližnji aerodrom Zemunik, Perišić je oktobra 1991, posle pregovora, napustio kasarnu sa celokupnim ljudstvom i tehnikom. U Hrvatskoj je Perišić zbog granatiranja Zadra osuđen na dvadeset godina zatvora u odsustvu; zanimljivo je, međutim, da se Zadar ne pominje u optužnici Haškog tribunala.
Nakon toga počeo je uspon u karijeri: dobija čin general-majora, a potom postavljenje za komandanta Bilećkog korpusa. Perišić je u Mostaru stekao dva nadimka: „Vitez“ u Miloševićevim medijima i „Midnight calling“ u samom gradu. Naime, imao je običaj da se javlja u noćni program lokalnog radija i zahteva povlačenje ili prekid paljbe protivnika, pod pretnjom otvaranja artiljerijske vatre. Učestvuje u borbama za dolinu Neretve, ali i odbija ponudu Radovana Karadžića da bude glavni u „njegovoj“ vojsci i odlazi u Niš, gde postaje načelnik štaba Treće armije u jesen 1992, a njen komandant u aprilu 1993. Za načelnika Generalštaba VJ imenovan je 29. avgusta 1993. godine. Sa 49 godina bio je najmlađi načelnik Generalštaba VJ.
Na toj dužnosti bio je do 24. novembra 1998. godine kada je ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića smenjen i postavljen za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, što je odbio: „Aktuelnoj vlasti ne odgovaraju rukovodioci visokog integriteta koji misle svojom glavom. Smenjen sam bez konsultacija, na neprimeren i nezakonit način. Ostajem na raspolaganju Vojsci, narodu i državi“, rekao je tada. Aktivira se u politici i osniva, u leto 1999. Pokret za demokratsku Srbiju.
Komunista: „Bio sam član SK, jer niko nije mogao biti oficir bez ove članske karte“, objasnio je general.
Optužnica: Marta 2005. godine, nakon što je Haški tribunal podigao optužnicu kojom ga tereti za pomaganje i podržavanje zločina u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993–95. Perišić se dobrovoljno predao. Suđenje je počelo oktobra 2008. godine, a septembra 2011. u prvostepenom postupku Perišić je osuđen na 27 godina robije.
Veštak: „Kako mogu da budem veštak kada sam mesec dana nosio bombu u tašni da je bacim na tog izdajnika ako ga sretnem“, odgovorio je na poziv da veštači pred Vojnim sudom u slučaju optužbe protiv generala Vladimira Trifunovića.
Političar i špijun: Perišić je kao kandidat DOS-a na parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. godine izabran za poslanika Veća republika Skupštine SRJ. U vladi Zorana Đinđića bio je potpredsednik zadužen za bezbednost, a 19. marta 2002. podneo je ostavku, jer su ga četiri dana ranije vojne vlasti uhapsile u jednom motelu na Ibarskoj magistrali zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD. Istovremeno sa Perišićem, uhapšeni su i diplomata SAD Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.
Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića zbog špijunaže i suđenje je počelo 24. decembra iste godine. Posle Perišićevog odlaska u Hag Krivično vanraspravno veće Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu novembra 2005. donelo je odluku da se prekine ovaj postupak do okončanja postupka u Hagu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
