Nobelova nagrada za književnost - Dž. M. Kuci

09.oktobar 2003. Arijana Božović

Kuci, neprijatelj

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost je južnoafrički pisac Džon Maksvel Kuci. Arijana Božović, prevodilac Kucijevih knjiga na srpski jezik, za "Vreme" piše o iskustvu prevođenja njegovih romana i svojim susretima sa aktuelnim laureatom najznačajnije nagrade za književnost

Intervju - Miloš Radović, reditelj

09.oktobar 2003. Sonja Ćirić

Art film o susretanju

"Muka mi je više od ratnih i postratnih tema i tih lažno optimističnih tinejdžerskih filmova. Stalno sam sebi ponavljao da te dve stvari ne smeju da budu u Malom svetu. Naravno, i dalje će se proizvoditi filmovi čiji će stvaraoci misliti da će time što prikazuju egzotiku, tu morbidnu srpsku ezoteriju, osvojiti strana tržišta. Ja mislim da to više nikoga ne zanima, a s druge strane, više je nekulturno svoju zemlju predstavljati na taj način..."

Liga izuzetnih džentlmena - viktorijanski superheroji

09.oktobar 2003. Muharem Bazdulj

Junaci Pingvinove ulice

Za titulu junaka brojnih SFRJ detinjstava gotovo su se ravnopravno borili junaci Bonelijevih stripova: Zagor, Blek, Kapetan Miki i kompanija sa omiljenim literarnim herojima: detektivima, pustolovima, vragolastim deranima. Jedan film nastao po stripu čiji su junaci pozajmljeni iz književnosti podseća nas na književne likove što su obeležili jedno vreme

01.oktobar 2003. Redakcija Vremena

Scena

Koncert

01.oktobar 2003. Saša Radojević

The Residents

Beketovski vestern

Intervju - Elizabet Leonskaja, pijanistkinja

01.oktobar 2003. Vesna Vavić

Osluškivanje tišine

"Ako je u sali savršena tišina i ja uspem da čujem tu tišinu, publika ne diše, ljudi su zaboravili na sebe – znam da je koncert uspeo", kaže u razgovoru za "Vreme" jedna od najvećih pijanistkinja današnjice, koju ćemo moći i da čujemo na upravo započetom Bemusu

Arhitektura, politika, ideologija

01.oktobar 2003. Miloš Bobić

Arhitektura i diktatura

U beogradskom Muzeju savremene umetnosti u toku je izložba pod nazivom "Arhitektura u Rimu 1920–1940", posvećena periodu u kojem je tamošnji fašistički režim imao ambiciju da svojom voljom i sledeći sopstveni osećaj za estetsko preuredi i izgled gradova. Ova izložba je poslužila i kao povod za tekst o odnosu politike i arhitekture