Vrata zgrade Pupin Telekoma su početkom juna poslednji put zatvorena za poslednjih 12 zaposlenih. U očima prodavaca, kupaca i raznoraznih pregovarača, zaposleni nisu spadali u poverioce ili, još tačnije, bili su poslednji u tom predugačkom lancu ishrane. Dobili su rešenja da su tehnološki višak i papir na kome je pisalo kolike im otpremnine sleduju. Mogu, tako zakon kaže, da tuže ako ne dobiju otpremnine
Izjavom da zna ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja predsednika Srbije, ministar unutrašnjih poslova implicira da je postojao unutar MUP-a sistem koji je omogućavao slušanje Vučićevih telefonskih razgovora. Tako nešto, ako je zaista moguće, nije moglo da se radi bez znanja, dozvole ili naredbe doskora čelnog čoveka MUP-a
I pored zabrane inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine od 10. marta 2021, ponovnih protesta meštana iz sela na planini Babe, sve do zaključenja ovog broja, drobilice i bageri AD "Kruševac put", u vlasništvu Branka Miljkovića, nisu prestali da rade
Nikola Jokić je uveo promenu u načinu košarkaške igre, koja je postavljena još pri osnivanju NBA lige – do sada smo videli da visoki igrači mogu da menjaju pozicije u ekipi, ali niko nije uspeo da bez atletskih sposobnosti iz korena izmeni shvatanje uloge centra u timu. Kada centar preuzme ulogu plejmejkera, postaje toliko različit od drugih da to, u nekom trenutku, postane neka nova vrsta košarke. Nagrada za najboljeg igrača regularnog dela NBA lige je potvrda da je Jokić iz korena promenio NBA, a samim tim i svetsku košarku
Ko je najbolji teniser današnjice u prvih dvadeset i nešto godina trećeg milenijuma (uvek je nezahvalno govoriti u sportu o "najboljem svih vremena" jer vremena se menjaju, kao i vrste i broj takmičenja)? Nesporna su samo tri kandidata: Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković
"Dvojica vrhunskih asova mogu biti uzor da ‘ništa nije nemoguće’ i da svako od nas, ukoliko uloži u sebe, može dostići možda ne baš Đokovića i Jokića, ali neki nivo koji podrazumeva prepoznavanje i zasluge, bez obzira na to što potiče iz društva koje je na evropskoj periferiji i koje, što je posebno važno, sebe često kolektivno doživljava kao žrtvu svega i svačega", kaže za "Vreme" antropolog Ivan Đorđević. "Ne moramo biti ni neki zagriženi ljubitelji nekog sporta ili sportiste posebno, pa ćemo slično da reagujemo", nastavlja vanredna profesorka psihologije sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu Ana Orlić. "Ta njegova pobeda biće i naša"
Zahtev za rodno osetljivim jezikom poziva se na tačan uvid da značajan deo govornica i govornika srpskog ne praktikuje upotrebu rodno osetljivog jezika, zbog čega bi dosledna primena Zakona, u njihovom slučaju, značila da država ima moć da im nametne način na koji će koristiti jezik u službenoj komunikaciji. To je, dakle, korak bliže autoritarnosti, a ne demokratičnosti
Pandemija je iznudila zatvaranje škola, uvođenje nastave na daljinu, podstakla upotrebu novih tehnologija u obrazovanju. Istovremeno je otkrila slabosti školskih sistema širom sveta, dalekosežno povećala razlike između bogatih i siromašnih, usporila proces sticanja znanja i zamaglila budućnost čitavih generacija. Sve pogubne posledice će izaći na videlo
Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše
Prema podacima UNHCR-a, milioni ljudi širom sveta nalaze se u prisilnoj migraciji, a dobar deo njih je bez regulisanog pravnog statusa. Prepreke stvorene restriktivnim merama uvedenim radi suzbijanja virusa korona pogodovale su vladama mnogih država sveta u cilju sprečavanja ulaska izbeglica u njihove zemlje
Nijedna zelena partija nema toliku snagu i toliki značaj kao nemački Zeleni, čija bi kandidatkinja za kancelarku mogla da dođe na mesto Angele Merkel
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
"Verujem da članovi SPS-a i JUL-a, oni koji se u novinama i na televiziji ne pominju kao lopovi, bogataši ili da su po nekom drugom osnovu sumnjivi i odgovorni – verujem da su to oni koji su sa novim vlastima sklopili sporazum da im ta vlast zaštiti njihove materijalne i druge interese, njihovo prilično veliko bogatstvo, a da oni za uzvrat doprinesu u haranzi na svoje dojučerašnje drugove i lične prijatelje"
"Izbeglicama se manipulisalo kao nijednom drugom populacijom u poslednje vreme. Možda se tako manipulisalo jedino duševnim bolesnicima u Sovjetskom Savezu u vreme Staljinove strahovlade"
Nove vlasti na sav glas kliču da će krivcima za propast države biti suđeno. Zar ne bi bilo logičnije da se prvo rehabilituju žrtve
U nekim razmišljanjima o poslednjim događajima ne samo u Makedoniji već i na jugu Srbije, čuje se kako albanska strana navodno pokušava da uhvati "poslednji voz" za celovitije rešavanje sopstvenog pitanja i da radikalizacijom prilika na terenu stigne, eventualno, do nekog novog Dejtona
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
