Govorili su o Džoniju – YU štampa o Azri i Štuliću (1977–2005)

Glas iz centra sveta

Ima početkom osamdesetih Štulić i pohvala i osporavanja, ima svoj deo onih sioranovskih i priznanja i anatema, no kako vreme bude prolazilo, anatema će biti sve više, priznanja sve manje. Štulićeva plodnost i genijalnost ovdašnje će kritičare sve više nervirati, jer biti produktivan i biti genijalan ovde je greh neoprostiv koji se eventualno i samo donekle toleriše jedino ako umetnik ima snishodljiv i samoizvinjavajući odnos prema okolini. Štulić, znamo, nije takav

Portreti u Skupštini Srbije

Skupštinska estetika

Tomislav Nikolić gledajući sebe kaže da je portret slikarski promašaj i da uvek kad prođe pored njega pomisli da to na slici nije on. Nataša Mićić je rekla da će tražiti da uklone njen portret, da je kič, a da joj je još i skraćeno predsednikovanje za godinu dana. Dragan Tomić nije zadovoljan kako je ispao na slici i najozbiljnije sugeriše da nije pozirao umetniku nego da je portret rađen na osnovu stare fotografije. Borisav Jović dobio je jedno slovo više u imenu na pločici ispod portreta i postao Borislav, a Zoran Lilić nema brkove

TV manijak

Lice katastrofe

Intervju – Jasna Đuričić, glumica

Videti ljude oko sebe

"Volela bih da sam snažna kao lik Ružice koji glumim u filmu Beli, beli svet. Ona je svesna odgovornosti za sve što radi, a to je nešto što se sreće preretko. I zbog toga je i heroina i tragički lik. Ona predstavlja veličanstvenu jednostavnost življenja malih ljudi. Ona prihvata strašne stvari u životu bez kukumavke, bez ičega, bez pola reči. Ja znam i osećam da takve žene postoje"

Pozorište

Teške boljke

Nebojša Romčević: PR ili Potpuno rasulo
reditelj Egon Savin, Ustanova kulture "Vuk" Miloš Radović: Malaksija
reditelj Branimir Brstina, Zvezdara teatar