Suma sumarum, tri su tačke definisale dosadašnji odnos Dragana Đilasa i Vuka Jeremića: način kandidature Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata, Đilasov odlazak na razgovor kod Vučića i odnos prema uvođenju sankcija Rusiji. Ako ima nešto dobro u njihovom razlazu, to je ova treća tačka: konačno su i jedan i drugi pred svekolikom javnošću u Srbiji definisali svoje politike
Za početak, Đilas bi morao da smisli ko će mu biti kandidat za gradonačelnika. Vladeta Janković je rekao da se neće ponovo kandidovati. I šta bi moglo da se, posle svega, uradi da na ponovljene izbore za šest meseci izađe više Beograđana nego 3. aprila. Ne bi to bilo lako, jer, nije baš prijatno kada kandidat Đilasovog političkog bloka profesor Janković izjavi da neka „dugačka ruka“, aludirajući na inostrani faktor, povlači figure na političkoj tabli Srbije
Izbori još nisu bili završeni, Republička izborna komisija nije dala nijednu informaciju o izlaznosti građana Srbije na izbore 2022, ali je objavila ubedljivu pobedu Aleksandra Vučića na 2,18 odsto obrađenih glasova i otišla na spavanje. Nešto malo pre toga, policija je ogradila ulaz u zgradu RIK-a
U poslednjim danima izborne kampanje opozicija bi trebalo da učini sve da kreira referedumsku atmosferu. Poruka da su promene moguće nije politička, već egzistencijalna. One koji opet jednom tvrde da nemaju za koga da glasaju, treba podsetiti da smo i Miloševiću videli leđa onda kada smo odlučili da mu više ne damo šansu
Opozicija u Srbiji se nije snašla u ukrajinskoj krizi. Trebalo bi da se izjasni da li na ovim izborima nastupa kao proevropska alternativa Vučiću ili se pribojava rusofilski opredeljenih birača. I pitanje Rio Tinta je pitanje evropskog puta Srbije
Dobrica Veselinović i Vladeta Janković su veoma različiti, ali obojica „smeju da vas pogledaju u oči“, Beograđanima ulivaju poverenje da bi nakon izbora mogli brzo i lako da se dogovore o postizbornoj koaliciji i biračima pružaju mogućnost izbora iz ubeđenja. Na predsedničkoj sceni opozicija ne deluje nimalo usaglašeno, ali bi Zdravko Ponoš mogao da pokrene ljude. Mimo prethodnih očekivanja, izbori 3. aprila bi mogli da budu veoma zanimljivi
Šta je obeležilo 2021. godinu po izboru nedeljnika “Vreme”
Opozicioni lideri su shvatili da bi pitanje Rio Tinta moglo da stvori priželjkivanu referendumsku atmosferu o ostanku Aleksandra Vučića na vlasti, samo se ne slažu oko taktike kako da iskoriste probuđenu ekološku svest građana. Moglo bi se reći da je Vučićev tim napravio toliko očigledan prekršaj u kaznenom prostoru, da sudija nije mogao da ga ignoriše. Pitanje je samo ko će i kako da izvede penal i da li golman ima strah od jedanaesterca
Žrtve trgovine ljudima su pre svega žene i devojčice. U 85 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. U skoro isto tolikom procentu, 83 odsto, počinioci su muškarci, a više od polovine svih identifikovanih žrtava su deca
Na ulici kapuljaši s motkama prebijaju građane, a pred krcatom Arenom predsednik Srbije pruža ruku istim tim isprebijanim građanima nazivajući ih „uništiteljima Srbije“
Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
Ceo dan je MUP Srbije čuvao jednu sliku na zidu, na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića, istina ne bilo kakvu nego mural haškog osuđenika za ratne zločine i genocid Ratka Mladića, da bi na kraju uhapsili dve žene koje su mural gađale jajima. Potom je kordon policije čuvao taj isti mural od demonstranata
Srećko Mihailović podseća da je filozofkinja Agneš Heler uoči izbora u Mađarskoj 2018. kazala ovako: "Ako se opozicioni lideri sada ne dogovore o zajedničkom nastupu, onda će imati priliku da se dogovaraju kad budu bili u zatvorima, kuckanjem u zid"
Hoće li Hil, kada dođe u Srbiju, doneti neku promenu ili samo izazivati (pod)sećanja
Nije uvek sve ni do opozicije, ima nešto i do građana Srbije, pa bi najpre pitanje za istraživače javnog mnjenja trebalo da glasi da li građani Srbije primećuju, ili ne, da je zemlja zrela za promene
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?
Na društvenim mrežama čovek postaje medij za sebe. Ako imate veliki broj pratilaca, širiće se vaš glas, vaše poruke, jačaće vaša moć. Bez obzira na to da li ste Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, ili Dijana Hrkalović, novopečena heroina Grobara za koju "grmi" Partizanov jug
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
U naprednjačkoj Srbiji je uobičajena procedura prema kojoj nema tog majčinog zakona ili zakonskih "izmena i dopuna" koje mogu ući u Skupštinu, a da nisu dirigovane s Andrićevog venca
Šta je nama, građanima Srbije, Zdravko Krivokapić? U čemu je to javni interes građana Srbije što su glave premijera Crne Gore i njegove porodice na naslovnim stranama tabloida kao na poternicama? U čemu je to javni interes građana Srbije što mesecima unazad u beogradskim TV studijima crnogorski političari objašnjavaju zašto crnogorski premijer treba da podnese ostavku? Zbog čega je, na kraju, naš javni interes za Krivokapićev politički pad važniji od interesa da na tim istim televizijama čujemo od srpskih opozicionih političara, na primer, zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić treba da podnese ostavku? Pritom je ovo drugo nemoguća misija na nacionalnim frekvencijama
Otkako perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan nije više tema, Brisel suštinski nema šta da ponudi stranama u dijalogu. Nedavna laka diplomatska ofanziva koju predvode Lajčak i Palmer, pred najavljeni susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sredinom juna u Briselu, pokušaj je da se nešto pokrene "s mrtve tačke" i kampanjski ubrza pred letnju pauzu i predizbornu jesen u koju ulazi Srbija
"To što sam upoznao Vladimira Cvijana, naš srdačan razgovor i veoma čudan susret na njegovu inicijativu 2014, pa onda to što su me dvojica napala i premlatila metalnim štanglama 2015. godine i na kraju činjenica da sam pripadnik advokatske profesije koja je posrnula u slučaju Cvijana – sve te komponente podstakle su me da postavim niz pitanja nadležnim institucijama. Imao sam dilemu da li je to korektno prema njegovoj porodici, jer ako se porodica ne oglašava, a ja nisam u statusu punomoćnika porodice, u čijem interesu i u čije ime ja mogu da pitam bilo šta? Imao sam moralnu dilemu da li je ljudski, da li je etički da istupam na ovaj način. Ali sam shvatio da ako ja ne istupim, neće, najverovatnije, niko"
"Svi da se branimo: naučnici, instituti, struka i motika, i javne ličnosti, i patrijarh Porfirije i Novak Đoković. Da stanu u odbranu svoje zemlje, njenih reka, zemlje, vode, vazduha i stanovništva koje se pretvara u nove ekološke izbeglice. Od akademika do čobanina"
"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"
Naprednjačko utrkivanje ko će pre i ubedljivije da se dodvori velikom šefu i njegovoj porodici ne govori toliko o Aleksandru Vučiću, koliko o atmosferi trgovačkog i burazerskog u svakoj pori srpskog društva. Bilbordi i izrazi idolopoklonstva ipak svedoče o tome da je Andrej Vučić u naprednjačkoj viziji države važan ne samo kao brat nego i čovek koji se pita
Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
