Prvi album Discipline kičme nekad se smatrao prvim velikim alternativnim rok izdanjem u našim krajevima. Kad se danas presluša, jasno je da je ova divlja ploča zapravo neupitni klasik jugoslovenskog rokenrola i originalni doprinos onom svetskom
Odavno je Beograd metropola koja se raspada od korupcije i beznađa, baš kao Gotam Siti u priči o Betmenu. Ima tu nekih novih zgrada, ali oronulost celog društva vrišti i pitanje je koliko će nas sve to kolektivno koštati kada se jednom podvuče crta. A već košta
Zdravstvene ustanove u Srbiji izgledaju ili kao svemirski brod ili kao poljska bolnica, sredine nema. Buduće majke u porodilište ne moraju same da donesu jedino porođajni sto. Lekara nema dovoljno, ali zato nezdravstvenog kadra u zdravstvu ima 22.000. A to je samo početak liste problema domaćeg zdravstva
Možda su u pravu oni koji smatraju da cela planeta “živi u vreme fundamentalnog interegnuma” u kome nema mnogo mesta za saosećanja, za tuđe jade, za motive da se drugima pomogne. Postoji li mogućnost da je postupanje mojih kolega iz Niša jednostavno deo onoga što Harare naziva “bezbožnom etikom”, gde moralnost znači “duboko razumevanje za patnju” i potrebu da se “patnja smanji”. Hoću iskreno da verujem da jeste, posebno nakon izjave jednog od njih da bi “teško podneli da još neko umre čekajući na intervenciju”
Posetu brazilskog predsednika Pekingu mnogi označavaju kao istorijsku. Imajuću u vidu ekonomski, trgovinski i geopolitički značaj Kine i Brazila u međunarodnoj areni, susret Si Đinpinga i Lule da Silve pomno je praćen sa obeju strana Atlantika. Nakon posete Kini, Lula je otputovao u državnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je predložio stvaranje novog formata sličnog G20 kako bi se okončao rat i uspostavio mir u Ukrajini
“Mi smo želeli da se taj finansijski momenat, ako je moguće, isključi iz svake diskusije. Može se odrediti kolika je cena dva kilograma aluminijuma ili kolika je cena automobilske gume. Ali ko će da definiše kolika je cena ljudskog života? Ja ne znam koliko bismo mi inače bili plaćeni za ova 24 dana. Ali siguran sam da smo spasili makar jedan život, a verovatno i više. I to je dovoljno”
Prethodna nedelja na Tviteru i oko njega bila je najzanimljivija od kako je tu mrežu prošle godine u oktobru u potpunosti preuzeo Ilon Mask. Počelo je obeležavanjem BBC-ja kao medija koji finansira vlada, što je izazvalo pravu buru u Britaniji. Pre dve godine etikete da “sarađuju sa vladom Srbije” nalepljene su na Tviteru i nekim srpskim medijima, uključujući i RTS
Ovo je – kako su mudri analitičari brzo ocenili – egzistencijalni rat u kome su aspiracije toliko udaljene da ne ostavljaju prostor ni za kakav sporazum, zbog čega rat može da se završi samo porazom ili kolapsom jedne od zaraćenih strana. Iscrpljivanje bilo koje strane vodi, dakle, okončanju rata, i to, dakako, na račun strane koja je zbog iscrpljenosti onesposobljena za njegovo dalje vođenje
Vajarka Julijana Kiš o vremenu studentskih demonstracija u Beogradu 1968. kad je milicija u zgradi Akademije tukla “sve što liči na čoveka” pa i Veneru od gipsa, i o umetnicima s kojima se družila, a koji su obeležili epohu punu mirisa duvanskog dima, vinjaka i genijalnosti
“Ono što najviše volim kod nas i naših odnosa unutar benda jeste to što nema nekog stereotipnog definisanja i karakterisanja prema rodu i polu. Doprinosi i uticaji su često složeniji i ne bih baš tačno znao da odredim koji je čiji doprinos. Raduje me što je s vremenom sve manje egzotizacije pozicije žene u bendu, gde je neko u publici srećan samo da vidi ženu sa gitarom”
