Crkva i Kosovo
Beseda u gromoglasnoj tišiniŠta je patrijarh i kome poručio na prvom molebanu u Hramu Svetog Save? Kakve su reakcije potom nastupile
Šta je patrijarh i kome poručio na prvom molebanu u Hramu Svetog Save? Kakve su reakcije potom nastupile
Vlast u Srbiji evropski put doživljava kao izgradnju metroa u Beogradu: potpisuju se ugovori, prolazi neko vreme, prave se neki planovi, prave se revizije planova, potpisuju se novi ugovori, odustaje se od starih planova i usvajaju se novi, tu i tamo se nešto kopa, a niko više ne veruje da će se za života voziti metroom
Tokom “dana odluke” o Kosovu predsednik Srbije namiguje narodu, poručujući da će još jednom namagarčiti Zapad. Teza po kojoj valja kupovati vreme za “srpsku stvar” dolazi iz repertoara reditelja Dragoslava Bokana, koji bi da Vučiću bude ono što je Aleksandar Dugin za Putina
Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja je posle teksta “Slučaj dr Marka Lensa”, objavljenog u “Vremenu”, podnela krivičnu prijavu protiv grupe lekara koji su svetski priznatog hirurga lažno proglasili za duševno obolelu osobu, te ga prijavili policiji i brojnim drugim institucijama. To je tek jedna u nizu reakcija institucija nastala pošto je tekst o dr Lensu izazvao ogromno interesovanje javnosti
Sam naziv novoformiranog Komiteta za Strateško nadmetanje SAD i Komunističke partije Kine, u okviru Predstavničkog doma, jasno govori da je u toku veliko preispitivanje odnosa između dveju zemalja, tim pre što njegovi članovi otvoreno govore kako je stanje sada teže nego za vreme Hladnog rata jer su američka i kineska ekonomija isprepletane
Američka vlada zabranila je zaposlenima da na službenim telefonima imaju kinesku aplikaciju Tik Tok, o čemu se govori još od 2020. kada je predsednik bio Donald Tramp. Istu odluku odmah su donele i Vlada Kanade i administracija Evropske unije i tu se klupko neće zaustaviti, budite sigurni
Pesma nosi simboličnu poruku današnjeg vremena – “Samo mi se spava”, jer govori o apatiji nekoliko generacija. Sledi možda dugo i otrežnjujuće buđenje ili još dublja anestezija, videćemo
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
“Zašto bi neko reagovao i uklonio dva tužioca sa tog predmeta? Ako je tačno da je EPS isplatio 7,5 miliona dolara, a da nije napravljena pruga, to se ne može sakriti. Ovde se radi o tome da su nečiji interesi bili uključeni, EPS je plaćao, a onda je neko po hijerarhiji kontrole potpisivao da je to u redu. To je klasičan sistem korupcije u javnom sektoru”
Od 2019. do danas Siemens je smanjio emisiju ugljendioksida za 46 odsto u svojim objektima i fabrikama. Kompanija je uložila 65 miliona evra u sopstvene projekte energetske efikasnosti. Primenom naših tehnologija kod kupaca i partnera izbegnuto je stvaranje emisije CO2 za 150 miliona tona u 2022.
“Nije vrhunski fudbal toliko vezan za državu. Država mora da pomaže omladinski sport, kao što mora da finansira kulturu i medije, jer morate da imate zdravo stanovništvo, i tu se završava saradnja sa FSS-om. FSS je ozbiljna organizacija, deo FIFA koja ima više članica od Ujedinjenih nacija, tako da bi Vidić i ekipa oko njega, ako bi dobili šansu, mogli dramatično da poboljšaju gomilu stvari, a sigurno bi nastavili sa dobrim sportskim rezultatima. E sad, kada bi ih Vučić pustio da pobede, on bi pokazao da sazreva, da je konačno ušao u ozbiljne godine, ali to se, nažalost, neće desiti”
“Pravosuđe ima toliko veliki značaj za funkcionisanje pravne države da je jasno da su za zakone koji uređuju njegov položaj zainteresovani svi politički činioci, uključujući i opozicione. Prilikom izrade zakona ukrštana su koplja između članova radne grupe, što smatram pozitivnim, rešenja su bila pažljivo razmatrana iz različitih uglova, imajući u vidu njihovu društvenu uslovljenost i primenjivost. Nisu sva rešenja rezultat konsenzusa, ali je njima u celini unapređen pravni okvir koji je, u poređenju sa rešenjima u drugim državama, veoma zadovoljavajući”, kaže Dragana Boljević
Bes i ogorčenje zbog železničke nesreće i nedostatka bezbednosti u železničkoj mreži već sledećeg dana su izveli desetine hiljada Grka na ulice. Ove masovne demonstracije u Grčkoj mnogo su podsetile na one iz 2011/2012. kada je primena strogih mera štednje koje su zahtevali kreditori odvela desetine ljudi u samoubistvo, a stotine hiljada na ulice u neprestane proteste. Ovoga puta gnev je usmeren na Micotakisovu vladu, što se vidi po parolama tipa “Dole vlada ubica”, “Privatizacije plaćamo životima”, “Njihov profit, naši mrtvi”
Srbija je tragično kasnila. Nakon ubistva Zorana Đinđića, to kašnjenje je moglo samo da se povećava. Tako da je to danas većinski zemlja kiselog grožđa: u njoj se ritualno prezire sve ono što joj je ionako nedostupno
U konačnici, Usta puna zemlje su pre svega oproštajni film i kao takvog ga treba percipirati i vrednovati. Projekcija na zatvaranju 51. FEST-a bila je izuzetno prikladna, tim pre što je na istom festivalu, nepunu godinu ranije, Đorđević dobio nagradu “Beogradski pobednik” za životno delo
Vladimir Milisavljević: Hegelovo određenje idealizma Fedon, Beograd, 2022.
Jelić je bio lučonoša uvek na braniku pitkog, komunikativnog, urednog i poletnog repertoarskog filma. Uz sve to, počev od prvog rediteljskog rada dugog metra (čuvenog i besprekornog Bubašintera), Jelić je pokazivao zavidan stepen samosvesti i ubedljivo artikulisanog kontraelitizma
Na koji način motivi iz prošlosti postaju deo današnje kulture, čime neke istorijske ličnosti zasluže naklonost bioskopske publike, a neke ne, i slično o stvaralačkom odnosu prema pravim i imaginarnim junacima
Trošenjem celokupne energije na odnose Srbije i Kosova, EU i SAD će se mnogo manje baviti unutrašnjim stvarima u Srbiji i to je koncesija koju Vučić dobija ako bude kooperativan do kraja. Toga je svesna i opozicija, koja kaže da će on sebi kupiti još deset godina na vlasti, ali to je već naš problem ili uspeh – zavisi iz kog se ugla gleda. Dok traje rat, neće biti previše prostora za priču o demokratiji, to je jasno, posebno ako za njom nema velike potrebe
Ekonomista Dragan Radović već godinama unazad skreće pažnju javnosti (za to zainteresovanoj) na ogromne ekonomske posledice gubitka električne energije u “prenosu”. Kao jedinicu za lakše razumevanje koristi poređenje da je taj gubitak toliko ogroman da predstavlja količinu godišnje proizvodnje Đerdapa 1; ako bi to bilo iz termosektora, on kaže da se sagori količina lignita zapremine i veličine planine Rtanj da bi se proizvela električna energija koja se isporuči iz mesta proizvodnje, ali nikada ne stigne do mesta na kome bi se potrošila i, naravno, naplatila
Dragan Džajić još uvek nije ni reč prozborio, a čini se da ni Aleksandar Vučić još nije do kraja prelomio i sve su opcije i dalje otvorene: da sve prođe po do sada praktikovanom scenariju i Džajić bude ubedljivo izabran, ili da se delegatima naloži, kao što je to bilo u oktobru, da bojkotuju sednicu i nastavi se v. d. stanje u FSS-u ili da nekim čudom vlast posluša javnost, navijače, proslavljene fudbalere i trenere i okrene se Vidiću
Zakon o digitalnoj imovini nalaže da se prilikom prodaje kriptovaluta mora plaćati porez na ostvarenu dobit. Međutim, kako se ista (ne) dokazuje kada ulazne i izlazne transakcije nikada nisu zabeležene? Kako utvrditi poreklo novca kada on na tržište kriptovaluta ulazi u kovertama, a izlazi u koferima? Pojedine srpske platforme i Telegram grupe, svesno ili nesvesno, stvorile su uslove za finansijske malverzacije
U budžetu Srbije za 2023. godinu za lečenje obolelih od retkih bolesti je izdvojeno 4,3 milijarde dinara, što je za 600 miliona više u odnosu na 2022. Međutim, i dalje – nedovoljno. Prema računicama NORBS-a, neophodno je 13 milijardi dinara kako bismo lečili većinu obolelih. A za neke od obolelih od retkih bolesti, osim veoma ozbiljnih zdravstvenih problema, svakodnevica podrazumeva i borbu protiv predrasuda
Zbog mnoštva determinanti koje su inherentno neizvesne i nepredvidive, dužina i kraj ovoga rata ne mogu se kalendarski predvideti. Može se, međutim, predvideti funkcionalno: rat će okončati Zapad kada proceni da je visoka verovatnoća njegovog prerastanja iz konvencionalnog u nuklearni. Tu će procenu Zapad načiniti na osnovu svoje percepcije očekivanog ponašanja Kremlja