Kada je Kongres Kominterne počeo 25. jula 1935. godine, Sovjetski Savez više nije mogao da se uklopi u Bulitovu paradigmu međunarodnog liberalnog svetskog poretka. Kako je razumeo prirodu Sovjetskog Saveza, sovjetsko rukovodstvo se nije razlikovalo po svojim namerama od imperijalističkih sila koje su skoro pobedile u Velikom ratu, i donekle od onih koje su sklopile mir
Čini se kako je možda prerano da se o tome otvoreno govori u Pentagonu, ali ako ukrajinska vojska održi položaje i rat se produži u 2023. godinu, može se očekivati da će donacija u borbenim avionima postati izvesna
Da u Italiji često padaju vlade ne bi trebalo da predstavlja neku vest, ali to se ne odnosi na pad ove 67. po redu zato što se u tom događaju odslikava više tekućih kriza
Omikron soj je, očigledno, važna pojava za dalji tok epidemije, međutim, sa popuštanjem mera ceo svet beleži novi rast zaraženih korona virusom. U Srbiji je novi talas zaražavanja tek počeo…
“Lavina je krenula sa Stare planine. Onda su i drugi ljudi shvatili da samo udruživanjem i borbom može da se spase ono što narodu pripada”, kaže prvakinja u pevanju, pletenju, pripremanju narodne kuhinje, aktivistikinja za prava žena i očuvanje životne sredine koja se spletom životnih okolnosti obrela na skupštinskoj klupi
Prijatelji i oni koji prate njegov dosadašnji “politički habitus” reći će da je nadrastao lokalnu scenu, koja podrazumeva bavljenje manje inspirativnim temama poput kanalizacije, kontejnera i vodovoda, te da je Skupština, u kojoj je za dve godine postao prepoznatljiv u celoj Srbiji, njegovo prirodno okruženje
Zbog agresije Rusije na Ukrajinu došlo je do nezabeleženih obećanja povećanja i konkretnih povećanja vojnih budžeta. Vojna, odnosno borbena avijacija, bitna je čovečanstvu kako zbog činjenice da se radi o najbitnijem vidu oružanih snaga u modernom ratovanju, tako zbog još važnije činjenice – da najviše tehnologija razvijenih za vojnu upotrebu kad-tad dođe i do civilstva
“Ne postoji jedinstvena granica koja znači kraj sveta, ali što više odmičemo u porastu temperature, život će svima postajati sve komplikovaniji. U situaciji kada temperatura znatno poraste iznad dva stepena, nameće se pitanje da li će društvo moći opstati onakvo kakvo je danas”
O važnosti popisa (pre)malo se govori. Ipak, to je statistički alat čiji će rezultati biti korišćeni, između ostalog, za određivanje ekonomske i populacione politike, zatim i za razna naučna istraživanja. Sigurno će uticati i na neke važne političke odluke. Zbog toga ćemo dati odgovore na čitav niz pitanja koja se tiču starosti, pola, bračnog statusa, etničke i religijske pripadnosti stanovništva itd.
Sile statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva. I dok se, istovremeno, svetska populacija približava osmoj milijardi, broj stanovnika Republike Srbije opada dramatičnom stopom
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Manir ulice koji je u srpske medije i srpsku politiku uneo Vojislav Šešelj (na slici) početkom devedesetih, postao je uz pomoć TV stanica sa nacionalnim pokrivanjem dominantan model poslednjih deset godina. Toliko dominantan da ponekad izgleda kako i otac tog načina ponašanja bude zbunjen kada se nađe za istim stolom sa Draganom J. Vučićevićem, Božom Spasićem, Nebojšom Krstićem, Dragoslavom Bokanom ili Anom Brnabić
“Dok sam bio ambasador u Beogradu, sreo sam se više puta sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem. Rekli su mi da su posvećeni evropskoj perspektivi Srbije, što je bila dobra vest, s obzirom na istorijat Srpske radikalne stranke tokom devedesetih. Sada, nakon jedne decenije, možemo videti rezultate vladavine Srpske napredne stranke”
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Kad sam jednom slušao učenog astronoma, I kad su brojke i dokazi u kolonama stavljeni pred mene, Kad sam video grafikone i dijagrame Koji su te brojeve sabirali, oduzimali i merili, Kad sam sedeo i slušao astronoma kako objašnjava Uz mnogo aplauza u učionici, Ubrzo sam postao prijatno tup i umoran, Tiho sam ustao i odšetao napolje U mističnu, sparnu noć, i tek povremeno Gledao u savršenu tišinu zvezda —Volt Vitmen
Nedavno uhapšeni stari narko bos, koji je “napravio revoluciju u biznisu s marihuanom”, sa 69 godina bio je trgovac drogom s najdužim stažom
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Možda bi bilo bolje da pustimo sve datume na slobodu? Da ni jedan i nigde ne bude zabranjen za pesmu, za pozorište, za proslavu sportske pobede ili bilo šta drugo? U (kakvom-takvom, bolji nemamo) slobodnom svetu se baš tako živi
Slike iz rata u Ukrajini prikazuju prvenstveno moć artiljerije. Omiljeni motivi za snimanje su plotuni iz višecevnih lansera raketa koje ostavljaju dimni i vatreni trag iza sebe dok se penju i lete ka cilju, zatim poletanja dalekometnih raketa kao što su Iskander. Efekti na zemlji su jasno vidljivi krateri koji prekrivaju polja Ukrajine (na slici), srušene građevine, uništene kolone vojne tehnike
Da li je more simbol slobode, povezanosti sa svetom, bega od televizije, medija i manipulacije, svojevrsni beg od predsednika Srbije, neka vrsta medijske detoksikacije? I da li ga baš zbog toga on ne voli
Pad ukrajinskog “antonova” u Grčkoj koji je iz Niša poleteo za Jordan potegao je nekoliko tema u Srbiji: ko je prevozio teret, za koga, koja je firma posrednik u poslu, s kim je povezana i da li je tovar zaista bio školsko naoružanje? A posebno, može li se verovati ministru odbrane Nebojši Stefanoviću kada govori o trgovini oružjem imajući u vidu aferu “Krušik” u koju je bio upleten do grla
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
Kada je treći put Milenković ušao u zgradu Palate pravde, sudska straža uputila ga je u podrum, a tamo ga je čekala tužiteljka Željka Nikolaidis. Svoju kancelariju zamenila je dežuranom pored pritvorskih ćelija – inače, tu se saslušavaju uhapšeni. Milenković je tokom ispitivanja imao pogled na čelične pritvorske rešetke. Poruka o tome šta mu spremaju ne može biti jasnija
