Španska kompanija Eliminalija se bavi poslom regenerisanja reputacije na internetu. Moto im je “brišemo vam prošlost i pomažemo da izgradite budućnost”. Metode kojima se pritom koriste jesu efikasne, ali su etički principi u najmanju ruku diskutabilni
Oni koji su upućeni u to kako je došlo do pojačanog angažmana SAD na Balkanu kažu da je neposredno nakon što su Sjedinjene Države sazvale sastanak velike koalicije za pomoć u naoružavanju Ukrajine u nemačkoj vojnoj bazi u Ramštajnu, a kada je postajalo sve očiglednije da će rat potrajati godinama, negde u dogovorima između Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt departmenta napravljena neka vrsta strategije za Kosovo
“Naravno da je u interesu Srbije da ima dobre odnose sa Rusijom. Zidanje podrške Rusiji u srpskom društvu je, međutim, sistematski rađeno. Putin je dobio status i popularnost rok zvezde, kao da je Mik Džeger. Stotinu hiljada ljudi je dovođeno da ga vide. Broj susreta na državnom vrhu je prevazišao sve druge. U narativu o našim odnosima mi i Rusi smo postali vekovna bliska braća. Ignoriše se činjenica da nismo ni imali diplomatske odnose od 1917. do napada na Jugoslaviju 1941. od strane sila Osovine”
Pitanje svih pitanja jeste da li su Zlatanović, Knežević i ostala ultradesničarska ekipa autentična opozicija ili potrošni materijal Srpske napredne stranke. Vrednosti koje promovišu nazadne su, štetne i zasnovane na mržnji i teorijama zavere. Zato ako i jesu potrošna roba, za bolje i nisu
Industrijska mašina se pokrenula i kao lavina će se pokrenuti proces izrade novog naoružanja. Za sada su rezultati slabašni, ali doći će 2024. i 2025. godina. Ako krenemo od procene da vodeće zemlje NATO-a žele da poraze Rusiju, a neskriveno o tome govore, onda će metod biti postepeno povećanje resursa koji će se dostaviti ukrajinskoj vojsci, i u pogledu vrsta sredstava ratne tehnike i po količini. Za sada će pustiti da rat teče i da se resursi troše, ali pitanje je da li će ruska vojska održati nadmetanje u zanavljanju resursa
DeLilova prefinjena i čak pomalo samozatajna satira u Baumbahovom filmu preinačila se u sprdnju koja nosi i podosta samodovoljnosti i samodopadljivosti, pri čemu onda i dosta onoga prenetog iz knjige deluje prenaglašeno ili opterećeno odveć intruzivnom simbolikom
Da li i na koji način lični afiniteti, karakterne osobine, poreklo, pa i fizički izgled utiču na to kako percipiramo nečiju umetnost? I kakve veze sa svim pomenutim ima knjiga o botanici iz 17. veka
Arijel Dorfman: Smrt i devojka; režija Nikola Ljuca; Bitef teatar
Šta vam se desi kad vas pokradu u Atini, na početku zimskog odmora na koji ste krenuli u sopstvenom aranžmanu a ne preko agencije, pa još nemate ni internet
Gledaoci rijalitija se u najvećoj meri poklapaju sa Vučićevim biračkim telom, pa lako mogu razumeti taj mehanizam – nakon vređanja i ponižavanja svojih oponenata, on se neprekidno zgražava nad njihovom nekulturom
Tek je februar, a skup posvećen Nediću u Beogradu (na slici) bio je treći fašistički “ispad” od početka ove godine. Vlastima nije zasmetalo što su novosadski fašisti, slični ovim beogradskim, razlupali lokal “Crni ovan”, mesto okupljanja novosadskih antifašista, kao ni što su nacistički simboli osvanuli na Sefardskom groblju u Beogradu na Dan sećanja na žrtve Holokausta. Tako ni skup u čast Milana Nedića nije zabranjen
“Ja ’vako osluškujem samo šta narod priča. Psuje li vlas’, ja naredim ‘zategni’, psuje li još više, ja naredim ‘zategni još jače’, počne li da kune, poručim nek zategnu ponajjače. A primire li se, depeširam ‘popuštaj’. Ne valja ako se primire načisto. To se ne sme dozvoliti!” Ovako je govorio Miloš. Vredi li ovaj recept i za današnju vlast u Srbiji, njene građane i predsednika
Na početku ulice u naselju je tabla sa obaveštenjima, na njoj se nalazi papir koji prolaznicima bode oči čim prođu pored njega. Crnim boldiranim slovima napisana je najava o budućim pregovorima za iseljavanje, kao i informacija da je stanovanje u ovom kraju neuslovno za život, naročito u prostoru sportsko-rekreativnog centra
Većina ljudi prolazi kroz život savijajući se nesvesno kada vetrovi istorije zaduvaju, zaokupljeni svakodnevnim problemima, menjajući stavove i mišljenja između kupovine nove veš-mašine i plaćanja rate za kredit. Ali kako radikalno menja ubeđenja ona manjina koja sebe, manje ili više s pravom, smatra elitom, kako oni koji znaju šta jeste, prihvataju ono što nije
Najava kompanije Netfliks da će od marta onemogućiti pretplatnike da dele pasvorde rodbini i prijateljima imaće znatno veće posledice za svet od odnosa jedne kompanije sa korisnicima - mogla bi da redefiniše način na koji koristimo internet, čak i kako se plaća pretplata za javne servise. Ako im plan uspe, naravno
Nedugo posle skupštinske rasprave o evropsko-američkom planu za kosovsko pitanje, započela je naprednjačka ofanziva sa Vučićevog Instragrama i nastavila se po svim režimskim medijima. Vlast je time pokazala svoju nepredvidivost i otvorila brojna pitanja. Najvažnije glasi – da li pred Dan državnosti u Srbiji postoji država
U danu kada je trebalo da se govori o rešenju za Kosovo, naročito u kontekstu Kurtijeve odluke da prihvati EU platformu onako kako je bila predložena još u septembru 2022, Aleksandar Vučić je priču pomerio ka izborima i ka tome da li su mu socijalisti Ivice Dačića lojalni ili ne
U protekla dva veka Srbija je često menjala državne praznike, a jedini koji se u kontinuitetu slavi od Nedićeve Srbije do danas je Praznik rada, 1. maj. Sretenje danas obeležavaju Srbi širom sveta ali i internet-pretraživač Gugl, kao i Maneken Pis, zaštitni znak Brisela
Vreme je da Srbija prestane da nariče nad zlehudom sudbinom i da uzme svoju sudbinu u ruke. Ako savladamo politički kukavičluk vlasti i nacionalističko bezumlje, možemo da izađemo na put koji nas vodi ka tome da svi mi u regionu, kao i naši strateški partneri, budemo veliki dobitnici, a da niko ne bude gubitnik
Oprez nikada nije naodmet. Eto, recimo, vozovi. Kada se u devetnaestom veku Srbiji ukazala realna šansa da zemljom krene voz, zapodela se rasprava o toj đavoljoj napravi, te uopšte potrebi za njom, rasprava koja bi se po dubini besmisla savršeno uklopila u današnju Srbiju. Ili, recimo, atomska energija (bez dragocenih priloga iz Srbije, doduše). Čovek je prvo napravio atomsku bombu, a onda je počeo da se češka po glavi (drugim rečima: da razmišlja o posledicama), ali je bilo kasno. Možda je Helderlin u pravu kada kaže da upravo u opasnosti leži ono što će nas spasiti, ali i u onome što nas može spasiti nalazi se klica naše propasti
Deo novinarskog zanata danas je i umeće da se brzo pronađu oni koji zaista jesu autoriteti u određenom polju. Zašto? Zato što sa svih strana vrebaju izmišljene biografije ali i izmišljene ličnosti, eksperti bez ekspertize i televizijski analitičari bez kičme, opskurne “zvezde” društvenih mreža i još gori botovi. Kako plivati u svemu tome i šta kada se greška već desi
Pitanje podoficirskog kora još uvek je u Rusiji tabu tema nakon godinu dana ratovanja. Stavovi da treba pokrenuti, i to hitno, kurseve za školovanje podoficira za sada se iznose sa rezervom, uz frazu da bi možda trebalo o tome da se razmisli. Ukrajinska vojska je na podoficirima i nižim oficirima zasnivala čvrstinu bataljona koji su mesecima izdržali stalnu artiljerijsku vatru. Taj kadar je pretrpeo velike gubitke i sada se i oni bave problemom kako brzo stvoriti zamenu. Kod Rusa ima vremena, po modelu Sirije, pet godina. Tako bar neki kažu