Lični stav
U blatu smo i neprijatno je, ali borićemo seLako je biti demokrata u jednostranačkoj skupštini. Prisustvom opozicije, migrirali su nazad u svoje prirodno stanište – u radikalsku žabokrečinu
Lako je biti demokrata u jednostranačkoj skupštini. Prisustvom opozicije, migrirali su nazad u svoje prirodno stanište – u radikalsku žabokrečinu
Autentične rezidencije, hotel sa pet zvezdica The Chedi, pet plaža, jedinstveno gastro i šoping iskustvo, intenzivan kalendar događaja tokom cele godine, kreiraju upečatljiv identitet Luštice Bay
Noseći transparente “Stop francuskoj vojnoj operaciji Sky u Srbiji” i “Sloboda za grobare” (na slici), deo navijača na košarkaškoj utakmici između Partizana i Makabija nedvosmisleno je pokazao za koga su i dalje, kao i šta misle o dokazima tužilaštva. Istina je, međutim, da u razotkrivanju ove aplikacije nema ničeg misterioznog. Naprotiv: hipoteza da aplikacije nisu u službi tajnosti samo je potvrđena
Slike sa ukrajinskog fronta podsećaju na vreme Prvog svetskog rata: duboko ešelonirane odbrambene linije, bezbroj kratera nastalih od udara artiljerijskih projektila, blato, smrt i slabe šanse običnog borca da preživi
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Stric Andrije Mardešića i Davida Kapca i Sigurno mjesto Juraja Lerotića
Kako privući mlade ljude da rade u medijima? “Neophodno je veliko strpljenje i shvatanje da oni dolaze u redakciju sa malo novinarskih znanja i da ste vi tu neko ko treba da ih obuči”, kaže Marija Obrenović. “Glavna stvar i ono što mi moramo da obezbedimo tim ljudima jesu pristojni honorari”, nadovezuje se Jovanka Marović. “Mladi se prvenstveno informišu na društvenim mrežama i ako želite da im plasirate neku informaciju, moraćete da ih tamo ‘pronađete’”, zaključuje Bojana Vlaović Savić
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
“Najveća inovacija bi bila eliminisanje polarizacije i ideologije kroz medije”, kaže Milan Zirojević. Ivana Petrović naglašava da “medijsko tržište kao takvo, pogotovo na lokalu, zapravo ne postoji”. A Nikola Lazić da mu se uopšte “ne sviđa priča da mediji, pored svoje osnovne uloge, treba da budu i neki preduzimači i biznismeni”
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije
Reprezentacija Srbije je na premijeri u Kataru potpuno nadigrana od Brazila, dok je u susretu sa Kamerunom dobrim delom zaličila na svoja izdanja iz kvalifikacija i Lige nacije, stekla dva gola prednosti i bila na korak do pobede, ali onda joj se igra neshvatljivo raspala. Uspela je tek da sačuva bod, tako da u poslednjoj utakmici u grupi mora da pobedi Švajcarsku kako bi se plasirala u osminu finala, a izgleda da i pozicija selektora Dragana Stojkovića zavisi od tog rezultata
U osnovi, “dverjansko” saopštenje nije ni novitet ni incident. Pune su naše ozbiljne novine i knjige ovakvih smatranja i ukazivanja, oglašavaju se u ovom duhu i smislu akademici i profesori univerziteta, štekću o tome mediji u kalibarskom rasponu od visokoparnih pa do raspušteno tabloidnih
Srbija je ovim popisom, po onoj staroj floskuli, udarila i poslednji ekser na kovčeg SFRJ koju su ostali već sahranili, neki živu, neki polumrtvu
Svojom filmskom autentičnošću, specifičnim poetskim nervom, kao i režijskim prodorom u novo, Puriša Đorđević je postao i ostao jedna od autorskih gromada ne samo naše kinematografije nego i naše kulture u celini
Ovo je vrlo dobar mladi film jasne arthaus provenijencije, prenaglašen ali nekako u pravoj meri, baš kao i upečatljiv pokazatelj veština i ambicija Gluščevića i Zorića, čime se snaži junačko-podvižnički ešalon kreativnih snaga nedavno pristiglih u savremeni srpski film
Vilijem Šekspir: Magbet; režija Jagoš Marković; Narodno pozorište
Radu Pavel Geo: Disko Titanik; prevela Ljubinka Perinac Stankov; Partizanska knjiga, Kikinda 2022.
