Džon Piplfoks

Sarajevski razgovori: Boris Šiber, glumac

“Kiss the future” ili snaga kulturnog otpora

“Ovaj film je upravo napravljen tako da svi koji ga gledaju, odakle god da su, mogu da shvate kontekst, da im bude zabavno, pa ih onda ‘spusti’ neka granata, pa ih digne neka od priča, film je rolerkoster koji te resetuje svako malo. Ispunio je ono što je, po meni, njegova dužnost bila, a to je da ljudi izvuku neku pouku iz toga. Ne samo da se nasmiju, ne samo da kažu ‘ah, jadni Bosanci što su ih rokali’, nego da prepoznaju oko sebe šta im se sve može desiti”

Sportisti

Iskustvo je njihov saveznik

Ivana Vuleta i Novak Đoković su najnoviji dokazi da sportistima četvrta decenija nije prepreka za vrhunske uspehe

TV manijak

Šezdeset pet godina televizije – starosna penzija

U slučaju RTS-a, sećanje nije baš poželjna kategorija, naročito zbog političara koji nisu presrećni kada se u javnosti pojave njihove izjave iz bliže ili dalje prošlosti. Baš zato što je učestvovala u podržavanju svih režima, televizija je neprijatan i nezgodan svedok, da ne kažem saučesnik

Navigator

Samoodbrana lika i dela

Drevno i moderno robovlasništvo

Koliko robova imate?

Možda nas mašine sve više brinu, ali život bez njih je nešto sasvim drugo. Bez savremenih mašina, na primer, jedno prosečno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi

Jezik realnosti stripa (2)

Čika Gaša

Intervju: Nataša Simić, psihološkinja

Reaktivne i represivne mere ne daju dobre rezultate

“Iz neposrednih razgovora sa nastavnicima, roditeljima i decom – budući da sam bila deo tima koji je pružao obrazovnu podršku i u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i u drugim školama koje su se javljale jer su bile zabrinute – zaključujem da i dalje postoji ogromna doza straha, nepoverenja i zabrinutosti. Osim bezbednosnog straha, koji postoji kod svih, među roditeljima vlada i zabrinutost i upitanost o tome šta škole mogu da ponude njihovoj deci”

Nuspojave

O pozadini problema

Uguravanje površnog i fejk feminizma gde mu nije mesto samo nanosi štetu onome za šta tvrdi da se zalaže

In memoriam: Marko Vešović (1945–2023)

Opsada Sarajeva i Rastanak s Arencanom

To je ritam, to je strasna mera, to je disanje, to je otkucaj srca Marka Vešovića. To je ritam njegove duše. Sve ostalo su tlapnje, šaš, niko i ništa

Feljton: Alhemija bombe (1/4)

Titov reaktor

Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča

Mađarska

Svetostefanski snovi Viktora Orbana

Banat, Bačka, Srem i Baranja, cela Hrvatska, Boka kotorska, cela Bosna i Hercegovina, rumunski deo Banata sa Temišvarom i cela Transilvanija, manja parčad Slovenije i Italije – sve to obuhvata Svetostefanska Mađarska o kojoj sanja Viktor Orban. Malo li je. Ali ko je bio taj Sveti Stefan? I šta je Svetostefanska Mađarska? I zašto je mađarska kruna sveta

Zločin u Gradačcu

“Bojala sam se za sebe i dijete”

Gledali su je kako umire, a sada joj sude. Skidali su snimak njenog ubistva i distribuirali ga dalje. Sude joj jer mu se vraćala, jer je imala dete sa problematičnim muškarcem koji ima kriminalnu prošlost. Sude joj jer “ko zna čime ga je isprovocirala”. Kriva je što je bila živa, a kriva je i što je ubijena

Obećanja i manipulacije

Vučićevi snovi

U jednom je Vučić sa svojim saradnicima uspeo: toliko je izrekao lažnih obećanja (koja sada naziva snovima) da je, kako kažu deca, “okrenuo igricu”, jer tamo gde je sve laž, nema laži. I zato Srbija možda treba da sanja nešto drugo: zajednicu ozbiljnih i odgovornih ljudi koji završavaju započeto na vreme, jer “nikad nije kasno” možda ima smisla za muzički rijaliti program, ali teško da može da donese neki rezultat za državu

Jovanjica: Služba u službi kriminala

Pošteni policajci na nišanu režima

Od uhođenja načelnika Slobodana Milenkovića koji je razotkrio Jovanjicu preko kontrole medija do komunikacije vlasnika imanja Jovanjica Predraga Koluvije sa bivšim direktorom BIA i aktuelnim ministrom policije Bratislavom Gašićem – toliko dokaza isplivava o povezanosti tajne službe sa jednim od najvećih slučajeva organizovanog kriminala da to više niko ni od okrivljenih, ni od državnih funkcionera i ne pokušava da sakrije

Intervju: Narodna poslanica Jelena Jerinić

Promene počinju na lokalu

“Treba razmotriti zašto su Srpskoj naprednoj stranci toliko važni lokalni izbori, partiji u kojoj se sve odluke donose u jednom centru. Posle 2000. godine ovo je jedina situacija u kojoj je jedna koalicija, a u suštini SNS, na vlasti na svim nivoima – opštinskom, gradskom, pokrajinskom i republičkom i to ne sme da se zanemari. To vrhu SNS a omogućava pristup ogromnim resursima. Ne radi se tu, kada je reč o lokalnim samoupravama, samo o opštinskim budžetima, već i o kontroli ljudi”

Domaći film

Dva kratka spoja

O ostvarenjima Koma Petra Jakonića i Prigušivač Gorana Nikolića

Intervju: Veljko Stojnić, biciklista

Od somborske ravnice do okršaja na Alpima

Čudan su svet ti Vojvođani. Evo Đorđe Balašević, na primer. Smatrao je sebe mornarom, a do najbližeg mora imao je hiljadu kilometara otprilike. Ili Veljko Stojnić, biciklista, Somborac. Čovek kida na planinama, a najbliže brdo mu je na 200 kilometara od Sombora. Pa kad pređe tih 200 kilometara, verovatno više nema snage da se uspne uz to brdo. Zbog toga je, treninga radi, odlučio da priđe brdu, to jest planini. Čim izađe iz Novog Sada, eto mu Fruške gore. Doduše, uz dužno poštovanje, nije Fruška gora baš Monblan, pa pitamo Veljka kako trenira. “Dobra je Fruška gora”, kaže, “ima tu ozbiljnih uspona. Ali, naravno, treniram i u inostranstvu”

Knjige

Traktat o fudbalu

Miljenko Jergović: Mudrost poraza, ludost pobjede; Fraktura i 24 sata, Zagreb, 2023.

Opozicija i izbori

Kako savladati distopiju

Opoziciji nije lako, treba biti realan. Nepodnošljivo je jednostavno, i to s razlogom, na nju zafrljačiti kamen, što mnogi i rade. Ali, treba imati na umu da ona deluje u, malo je reći, neprijateljskim okolnostima, te da je izložena najrazličitijim, često veoma lukavim i za javnost nevidljivim režimskim diverzijama. Svi smo nekako ispotiha gledali kako je Vučićeva vlast temeljno rasturila opoziciono delovanje u Srbiji u prvih pet godina vladavine napravivši od alternative sprženu zemlju. Mnoge je kupio i progutao, što povlasticama što obećanjima, a drugima je u priličnoj meri zagorčao život. Sve to je prilično benevolentno posmatrala i EU

Na licu mesta: Kipar

Pogled na beznađe

Ono što se danas naziva “kiparski model” zapravo je zamrznuti konflikt koji će se, kako sada stvari stoje, teško rešiti tako da obe strane budu zadovoljne. Turci (odnosno turska vojska) nemaju nameru da se povuku sa ostrva, a plakati “sloboda za Famagustu” širom južnog dela ostrva jasno govore šta Grci misle o tome. Ova regija je večiti simbol konflikta i putokaz koji bi trebalo da upozorava kojim putem nikako ne treba ići

Novi album: Pet Shop Boys, antologija Smash

Lepše je sa mozgom

Ovo je tek jedan od mnogobrojnih izbora, jer podosta je osnova za raznorodne nizove favorita, a ne zaboravimo da su se PSB dosta rano u karijeri otvoreno sprdali sa konceptom “najvećih hitova”

Izveštaj UN o sreći u svetu 2023. godine

„Happy-go lucky“, ili o putevima sreće od Avganistana do Finske

Sreća je pravilno raspoređena u gornjoj i donjoj polovini stanovništva u Avganistanu, zemlji u kojoj su skoro svi veoma nesrećni, kao i u Finskoj, zemlji u kojoj skoro niko nije nesrećan. Još od “principa najveće sreće” engleskog filozofa i reformatora Džeremija Bentama pa nadalje mnogi su se zalagali za to da vlade treba da teže da povećaju sreću svojih građana. Međutim, mnoge države ne uspevaju da obezbede ono što je Aristotel nazvao “eudaimonia”

Superprovodljivost

Kad polete vozovi, jagode i žabe

Današnja ekonomija bazira se na teoriji (ne)održivog razvoja. Bez ekonomskog rasta, ceo globalni svetski poredak urušio bi se sam u sebe. Taj rast, nažalost, pogubno deluje na našu životnu okolinu i mi tek odnedavno pokušavamo da se nosimo sa tim izazovom. Superprovodnici nove generacije, uključujući one hipotetične koji funkcionišu na sobnoj temperaturi, predstavljaju čudotvorni materijal koji treba da umanji štetne posledice nekontrolisane ekspanzije čovečanstva: ovi materijali mogu da uspore klimatske promene, da smanje emisije štetnih gasova, podignu efikasnost mašina i unaprede kvalitet života na način koji smo dosad videli samo u naučno-fantastičnim filmovima

In memoriam: Sinéad O’Connor (1966–2023)

Ništa nije moglo da se uporedi s njom

Spot za pesmu “Nothing Compares 2 U”, u kome na kraju Sinéad O’Connor plače netremice gledajući u kameru, jedan je od najpoznatijih spotova u pop muzici svih vremena. Kadar je skoro celim trajanjem snimka fiksiran na lice mlade devojke niz koje polako kreću da liju suze dok peva o izgubljenoj ljubavi. Kasnije smo saznali da su suze bile stvarne. Kao što je i sve ostalo u antikarijeri Sinéad Marie Bernadette O’Connor bilo stvarno

Baština

Sudbina “švapskih crkava”

Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana

TV manijak

Ubistvo uživo

Svakodnevni život je, nažalost, svuda na prostorima Balkana veoma sličan i uvek u senci velikih istorijskih tema, a smrt je jedini siguran medijski biznis