Ubeđujući sebe da raspravljaju o svetskim problemima, odrasli pljačkaju, varaju i izdaju svoje bližnje. Pretpostavljamo da je ova društvena kritika bila jedan od glavnih razloga što se proslavljeni slovenački reditelj srednje generacije Sebastijan Horvat, inače vrlo sklon socijalnim temama i klasnim pitanjima (predstave Ali – strah jede dušu, Cement), posvetio pozorišnoj adaptaciji ovog romana
“Važno je da kod svih proizvođača postoji saznanje, svest o tome da baš njihovi proizvodi mogu biti kontrolisani. Znate, šumu nije sačuvao šumar, nego strah od šumara”
Da li Dogovor za pobedu donosi nešto zaista novo i drugačije na antivučićevskoj političkoj ravni, kako to neki tvrde? Da li dokument koji je, na inicijativu Zeleno-levog fronta, potpisala grupa građanski orijentisanih parlamentarnih stranaka predstavlja dobar odgovor na uobičajenu kolektivnu kritiku? Da li on predstavlja znak da opoziciona scena postaje ozbiljnija, predanija i relevantnija? Ili će, kroz neki budući razvoj događaja, biti zaboravljen kao da nikad nije ni postojao
“Zemlja sme da povećava količinu novca onoliko koliki ostvari privredni rast. Svaki brži rast novčane mase iznad stope privrednog rasta praviće inflaciju, na koju onda dodajte onu uvoznu inflaciju. A ni tu nije kraj. Čak i da uvozna inflacija padne na nulu, opet vam nema spasa ako povećavate penzije, plate, isplaćujete poklone mladima, starima ili bilo kome na koga se predsednik Vučić tog dana razneži – a privredni rast ostane nizak, kao sada”
“Mrkšić me ujutro zove kod njega i kaže: ‘Mali (tako me zvao), jesi li spreman da izvršiš jedan ozbiljan zadatak?’ Pošto sam mu verovao kao ocu, kažem da jesam. A on kaže: ‘Doneta je odluka da se smeni vojni vrh.’ Nije mi rekao, niti sam ga pitao ko je doneo tu odluku. On je naveo da treba da se uhapse Kadijević (Srbin), Brovet (Slovenac), komandant RViPVO general Zdravko Jurjević (Hrvat), komandant Prve armije general Aleksandar Spirkovski (Makedonac) i načelnik štaba general Andrija Silić (Hrvat). Ustanem, poljubim ga, kažem ‘napokon’ i pitam ‘kad’. On odgovara ‘noćas’”
Pazolini po Pazoliniju; priredio Luiđi Fontanela; prevod sa italijanskog Saša Moderc Fakultet za medije i komunikacije, Beograd/ Multimedijalni institut, Zagreb, 2022.
Braća Filipu očigledno znaju šta rade, jer nude ubedljiv i veoma dobro osmišljen film. Radnja je smeštena u njihov rodni Adelejd i prati grupu srednjoškolaca koji su pronašli novu zabavu, uzbudljivu “igru” za koju će se ubrzo ispostaviti da može da bude veoma opasna, pa čak i smrtonosna
Potpuna i iskrena vera u pozorišnu emociju postajala je sa godinama sve karakterističnija za njega i njegov rad. Pozorišne slike nabijene emocijama kod Jagoša su trajale onoliko koliko je onaj ko je zanet emocijom osećao da treba da traje. Na to niko i nikada nije mogao ostati ravnodušan. Ili ste ga obožavali ili vam je išao na živce. Sredine nije bilo. A opet, i oni koji su ga voleli, ali i oni koji taj “jagoševski” pristup nisu voleli, dolazili su redovno u pozorište i gledali sve njegove predstave
Ruinirane vile sa vrtovima i zapuštene tvrđave iz austrougarskog perioda svedoče da ni Istra, najcivilizovaniji deo nekada zajedničke države, nije imun na boljke postkomunističkih društava Balkana
Grad je prvo bio pod kontrolom Čeha, pa poljski – ali ne pod ujedinjenom krunom, već pod lokalnim plemstvom, potom se iznad njega vijorila habzburška zastava, da bi nakon pobede Pruskog carstva u austrijsko-pruskom ratu još jednom promenio državu. U sastav Poljske ušao je tek 1945. godine. U devetnaestom veku polovina stanovništva je govorila poljski jezik, da bi usled germanizacije, na početku dvadesetog veka taj broj bio neznatan. Nemci su grad zvali Breslau. Iz njega su otišli tek 1945. godine
“Kada je sadašnje vreme u pitanju, današnji grad – kroz knjigu se provlači ta metafora: stalni rat između svraka i vrana. Nažalost, izgleda da su vrane oterale svrake. Nije isto da li te ujutro budi veselo keketanje svraka ili turobno graktanje vrana”
Šest izložbi u novosadskom Distriktu, epicentru vizuelne i primenjene umetnosti Srbije
Ova država je objavila Dan žalosti a da nije pomenula imena poginulih, niti objasnila okolnosti pod kojima su stradali. Poslednjih trideset godina smo mnogo puta gledali te medijske krokodilske suze, a prvo mi na pamet padaju nastradali mladići u kafiću Panda, koji su ubijeni pod nerazjašnjenim okolnostima. Za vlast je najvažnije bilo da se odloži fudbalski derbi u Beogradu, verovatno zbog pogrdnog skandiranja Vučiću. Neverovatno je da nekoliko dana u medijima vlada gromoglasna tišina
Šta se dešava sada, dok jesenje lišće prekriva Lisabon? Za kim ili čim Srbija žali, i šta nam to govori – ne o ožaljenima, nego o ožalošćenima? To jest o onima koji su proglasili javnu i sveopštu ožalošćenost, a da nisu ni pokušali da nam objasne gde su oni i gde smo svi mi u svemu tome
“Jugoslovenski olimpijci smatrali su pozdrav u Berlinu kao potvrdu nadobudnosti i osionosti domaćina. Da, nisu bili samo sportisti i takmičari, već i politički osvešćeni mladi ljudi, sposobni da razdvoje sport i viteško nadmetanje od političke propagande”
Državni sekretar Mirsad Đerlek saopštio je da je plan da kovid bolnica u Batajnici služi za palijativno zbrinjavanje i dijalizu, poput novosadske. A u međuvremenu, dve od tri bolnice u koje su uložene milijarde evra zvrje prazne. Zašto se čekalo toliko dugo? O čemu su razmišljali ministarka i ostali iz Vlade?
Za vreme trajanja mandata direktora Radisava Milića u školi su se promenila tri pomoćnika direktora, tri psihologa, tri sekretara, dva administrativna radnika. Jedna šefica računovodstva je otišla u prevremenu penziju, druga je dala otkaz. Nastavnici smatraju da se, kako vreme prolazi, stiče utisak da je nakon svakog gafa direktor Radisav Milić sve jači i jači
Iako se očekivalo da će Srbija konačno dobiti kvalitetne medijske zakone koji će se primenjivati u praksi, dešavanja u proteklih nekoliko meseci i aktuelna javna rasprava ogolili su ogroman jaz između države sa jedne i medijske zajednice sa druge strane i otkrili mnoge unutrašnje sukobe i namere države da potpuno uruši tekovine prethodnih medijskih reformi i institucije nastale na temeljima demokratizacije medija u Srbiji
Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske. Zauzvrat, politički i pravni autoriteti iz ovog entiteta tvrde da visokog predstavnika nije potvrdio Savet bezbednosti UN, pa on nije legitiman – krivično delo ne postoji jer nema zakonodavca. Mada političari uveravaju u suprotno, bezbednosna situacija u zemlji nastavlja da se pogoršava
“Čovek možda ne mora da zna šta tačno hoće, ali mora da zna šta neće. Ja nisam hteo da budem kriminalac i da postupam po nezakonitim naređenjima. Većinu pripadnika MUP-a koji su uhapšeni poslednjih par godina lično poznajem. Završili su u zatvoru zato što su bespogovorno izvršavali sva naređenja znajući da neka nisu po zakonu. I to uvek dođe na naplatu”
Pažljivo sa Šapićem. Možda ne zna gde je Nambija i kako režira Hičok ili Kjubik, koga god da je već pominjao, ali on je takmičar, zna da primi i istrpi udarce i da potom da gol u poslednjoj sekundi
