Radikalno krilo republikanaca veruje da je gore – bolje, dok se istovremeno čuje sve više glasova liberalnih članova Demokratske partije koji traže da Amerika zahteva od Izraela poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, upozoravajući na dvostruke aršine u tretiranju izraelskih i palestinskih žrtava, mada je tu više reč o odsustvu bilo kakvih standarda
“Beograd je fantastičan ‘kejs stadi’ za tranzicijski kapitalizam. Ako želite vidjeti što nekontrolirani kapitalizam i političke crony-gazde radi gradu, Beograd je savršeni laboratorij. Ukine povijesnu željezničku stanicu, otme i gentrificira obalu, zbriše živu i autentičnu sirotinju s ‘boljih lokacija’ (Savamala), a tu operaciju nekontrolirane, top-daun gramzivosti ušminkate s maskarom spomenika, statua, jubileja… Da živim u Beogradu, mislim da bih se kao novinar pola vremena bavio urbanizmom. A zapravo to radim i u Hrvatskoj.”
“O postojanju osoba sa genitalijama, hromozomima i hormonima koji se ne uklapaju u tipično muške ili ženske kod nas se ćuti, a njihovim roditeljima sugeriše se da ne dele informacije sa drugim roditeljima, ponekad čak ni sa svojom decom. To ćutanje se s vremenom pretvara u tajnu, a interseks osobe bivaju obeležene stigmom. Interseks deca i njihovi roditelji ne moraju da biraju, niko ne bi trebalo da ih primorava (ni pravo, ni medicina) da biraju pol, pa ni identitet koji taj pol prati”, kaže Kristian Ranđelović, koscenarista stripa o interseks osobama
Skoro četiri godine otkako je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju – a koje su prošle najpre u dugim, retko prekidanim periodima krajnje neaktivnosti na ispunjavanju zacrtanog – dva od tri temeljna medijska zakona konačno se nalaze pred usvajanjem. Međutim, neka odstupanja od zvaničnog strateškog dokumenta mogu drastično da promene medijsku scenu. Reč je o povratku države preko Telekoma u vlasništvo nad medijima
Kada je 2017. došla na vlast, premijerka se hvalila da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”. Danas je neumorna u obračunavanju sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu i naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim” prilikom gostovanja na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti. Kako je tekla ova transformacija
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada
“Nature vs nurture” ili “priroda naspram odgoja” večita je dilema u svim oblastima dečjeg razvoja. Koliko uticaja imaju biologija i genetika, a koliko okruženje i vaspitanje? Međutim, kada je reč o deci koja ubijaju, stručnjaci su gotovo u potpunosti saglasni – ubice se ne rađaju, krivo je najbliže okruženje
Zašto se EPS ciljano isključuje iz trenutno najvećeg elektroenergetskog projekta koji se realizuje u Srbiji?
Najvažniji razlog za zajednički izlazak na svim nivoima vlasti jeste mogućnost da se ostvari dobar rezultat i ozbiljna šansa da se u nekim mestima, posebno Beogradu, preuzme vlast i da se u drugim mestima ozbiljno uzdrma vlast Srpske napredne stranke. Ukratko, prvi put imamo kompetitivne izbore
Mark Linkus bio je jedini stalni član voljenog američkog sastava Sparklehorse, blistavi vlastelin melanholije, nenasilni anarhista alternativnog roka. Pucao je sebi u srce usred bela dana, 6. marta 2010, tačno u 13.20 u Noksvilu, Tenesi. U to vreme, započinjao je navodno svoj novi život, ali je zla kob već od ranije zacrtala njegov životni put. Mnogo nam nedostaješ, dragi Mark
Emil Sioran: Na vrhuncu beznađa; Prevod s rumunskog Petru Krdu; KOV, Vršac, 2023.
Po inflaciji zemlja je jedan od lidera u Evropi, dramatična poskupljenja, ali i najnovija kosovska blamaža i pretnje sankcijama – nikako ne idu u prilog naprednjačkom režimu. Predsednik Srbije je na prethodnim izborima nudio svetlu, bogatu budućnost, ili mir i stabilnost, ali sada bi takve parole, u kontekstu ekonomske neizvesnosti i kosovske krize, možda imale i kontraefekat
Bronja Žakelj: Belo se pere na devedeset Prevela Sonja Ćirić; Laguna 2023.
Izgleda da Srbe četnici i četničke teme ipak ne zanimaju previše ili bar ne zanimaju one koji su spremni da plate bioskopsku ulaznicu
Sansegoti, mala hrvatska endogamna zajednica karakteristična po svom osobenom jeziku i narodnim nošnjama, danas nastanjuju samo ostrvo Susak u Jadranu gde živi njih oko 150 i grad Hoboken u Americi gde ih ima preko 4000
Čudna je to dihotomija u kojoj se na televiziji ponovo izvlače dobitnici nagradne igre “Uzmi račun i pobedi” ili se nabrajaju proizvodi koje sve “bogatiji” penzioneri mogu da kupe po sniženim cenama, dok se istovremeno prikazuje raskoš tranzicionih bogataša
Sve češće smo svedoci vesti o sajber napadima na kompanije i krađama osetljivih podataka, što sa sobom donosi brojne negativne posledice. Bez obzira na svoju veličinu, svaka kompanija treba da se posveti zaštiti svojih podataka i sistema kako bi održala poslovnu stabilnost i integritet
Broj ubijenih Izraelaca počeo je da stagnira, broj stradalih Palestinaca raste. Dok obe strane uzavrele krvi licitiraju mrtvima i patnjom u ovom lokalnom sukobu, sve je veća opasnost da on preraste u globalni rat
Šta se dogodilo u Poljskoj, čemu nas to uči i šta nam to govori? Malo toga ohrabrujućeg, rekao bih
Bitef je suviše važan festival da bi mogao da trpi neizvesnost i proizvoljnost. Naša očekivanja od Bitefa su velika ne samo zbog duge tradicije već i zato što je on naš glavni pozorišni prozor u svet
Slučaj je hteo da se knjiga Beogradski Jevreji, život u senci istorije Nebojše Jovanovića pojavi u knjižarama neposredno pre 7. oktobra kad je palestinski Hamas napao Izrael, zbog čega se sad čita u novom kontekstu
Kako sve spalo na gradonačelnika, koji koliko juče, rekavši da mu je velika čast i zadovoljstvo, otvorio vodenicu. On dovati mikrofon i otvori festival rečima: “Velika mi je čast i zadovoljstvo”
Kako za “Vreme” kažu iz gradskog Sekretarijata za energetiku u Beogradu, plan je da se izvrši sanacija 972 stambene zgrade. U ovom pozivu, projekat se odnosi samo na zgrade koje su na sistemu daljinskog grejanja, te koje su iz starogradnje, jer novoizgrađene same po sebi troše manje energije zbog načina na koji su projektovane, kao i korišćenih materijala
