Danas, kada je socijalizam odavno upokojen i kada se u javnom medijskom prostoru upravo insistira na bizarnostima i skandalu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji se igra na sceni NP “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, deluju kao čudna i nežna pozorišna igra
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces
Možemo li da govorimo o stradanju žene a da pritom potpuno isključimo muškarca osim kao nasilnika (koga pojedu svinje)? Ako insistiramo na tome da žene govore o ženskoj patnji ženama (u publici), dolazimo u situaciju da se problem nasilja nad ženama tiče samo jedne društvene “niše” tj. postaje tzv. manjinsko pitanje
Dubravka Lazić: Igra igri grize rep
Galerija Akademije umetnosti, Novi Sad 3-16. aprila 2024.
Početkom prošlog veka u Srbiji društvena hijerarhija, po Bubišinim rečima, bila je stepenovana na đake i studente, pa kalfe i šegrte i na dnu – vojne kapelnike, glumce i muzikante. Pa ipak, majka koja je i sama svirala, kupila mu je klavir Blitner, otac ploče Kaunta Bejzija. Porodica je posedovala pikap gramofon His Master’s Voice i sve potom je istorija
Fondacija Louis Vuitton je u Parizu priredila najveću evropsku retrospektivu američkog slikara Marka Rotka, čije slike iz apstraktnog perioda, kažu istraživanja, izazivaju velike emocije
Stvara se nova, nategnuta, ali ipak većina koja može da kontroliše problematične univerzitete, fakultete, nastavnike i studente. Ako ne uspe tako, tu su druge oprobane metode. Lepo je imati za studenta prorektora Damjana Vakanjca da mimo svih zakona, procedura, ovlašćenja i na osnovu očigledno izmontiranog snimka starog godinu dana, traži otpuštanje profesora čiji mu se stavovi ne sviđaju, koji može da skupi momke spremne da stave lance na vrata Filozofskog fakulteta, organizuje ketering, logističku i političku podršku i u izobilju čeka dalja uputstva. Zgodno je pri ruci imati momke spremne da usred dana stave maske, sednu u auto i bezbrižno bacaju izmontirane i uvredljive flajere ispred Fakulteta političkih nauka tokom Nastavno-naučnog veća. Nije to neki rizik. Znaju oni da nadležne institucije neće reagovati, a da će ih veliki broj medija i odabrani predstavnici vlasti podržati i zaštititi