Pravilna upotreba zastave može se smatrati incidentom. Sasvim je uobičajeno videti izdužene zastave odnosno strana i više od 1:3, pričvršćene za jarbol za stranu koja nije predviđena za to, često sapete u „vešala” u obliku ćiriličnog slova G, kako pokušavaju da se vijore, ali su ih autori ovakvih instalacija „zarobili” u toj nameri, pa sada prave društvo susednoj razapetoj tkanini koja predstavlja logo firme ili pumpe za gorivo i slično.
Premijer Andrej Plenković koji se kandidira i za Evropski parlament – gdje će možda trajno ostati – treba istrgovati koaliciju sa šizmaticima iz svoje stranke i fundamentalistima koji žele izbaciti Srbe iz vladajuće koalicije. Ako nađe matematiku i trgovinu koje to omogućavaju, onda može formirati vladu pa otići u Brisel gdje kotira kao jedan od favorita za šefa Komisije ukoliko Ursula von der Lajen padne. Kome u tom slučaju ostavlja zemlju
Od svih gasova staklene bašte, metan je trenutno najteže kontrolisati, pre svega zbog nepostojanja svesti da je on u pogledu svog štetnog dejstva na ekosistem i ljude u njemu jednako opasan, a u nekim elementima i opasniji od ugljen-dioksida o kome se neprekidno priča. Interesantno je da je tokom epidemije korone 2020. godine globalna količina emitovanog ugljen-dioksida bila smanjena, ali je zato emisija metana porasla. Taj rast, nažalost, traje i dalje, bez ikakvih naznaka da će uskoro biti usporen ili zaustavljen
“Koncertnu dvoranu smo zamislili kao izraz harmonije – između zgrade i pejzaža, između starog i novog, između generacija i kultura. Zgrada koja daje formu samom pojmu muzičkih harmonija. Postoji simbolika u tome što se Beograd nalazi na dodiru između istoka i zapada, spoj dve bogate kulture je ključan za identitet Beograda. To smo u projektu izrazili osmišljavanjem četiri mesta za izvođenja koja su grupisana oko javnog prostora na kome se susreću kulture i razmenjuju iskustva. Nad zgradom se nadvija nadstrešnica ekspresivne forme koja prati liniju svakog prostora i koja ujedno sugeriše na tok muzike. Unutar koncertne dvorane donosimo delić vašeg belog grada u vidu isečaka belog mermera iz lokalnih kamenoloma. U recital sali bogato obojeni hrast lokalnog Dunava govori o toplini i intimnosti.”
Osnovna teza knjige Istorija modernog prosvetiteljstva Volfganga Šmalea je da se duhovna i idejna srž našeg doba treba potražiti u epohi prosvetiteljstva pošto su druge ideologije i velike priče kroz istoriju postale previše kompromitovane da posluže u tu svrhu
Hajnrih fon Klajst: Mihael Kolhas;
reditelj Boris Liješević; Jugoslovensko dramsko pozorište
Novi film Aleksa Garlanda Građanski rat pruža podosta implikacija za razmatranje. Medijski je predstavljan kao „najskuplji akcioni spektakl u Studiju A24”, što, ako ćemo pošteno, ne pruža previše orijentira i pomoći, a i opire se logici poslovanja i širenja posla na nove i novije teritorije
Grandž ikone iz Sijetla na novom albumu ostaju verni svojim korenima, a vibrantna energija, snažan i sirov zvuk pesama, oda su kreativnom duhu koji ih je decenijama držao na vrhu globalne rok scene. Nakon karijere duge 34 godine, čini se da se ono što je najvažnije ipak nalazi iza svih tih žestokih rifova i moderne produkcije. A to je da je Perl džem grupa kojoj je i dalje stalo
„Za mlade i odrasle sa intelektualnim teškoćama, autizmom i drugim pervazivnim poremećajima, od onog trenutka kad njihovi roditelji i/ili srodnici ne mogu više da vode računa o njima i ne mogu da im obezbede kvalitetan socijalni život, postoji usluga u kojoj mogu da nastave svoj život u zajednici (a ne u domu/instituciji) primeren svojim godinama, potrebama, željama i mogućnostima”
Nema sumnje da su Isusove parabole vrhunac žanra i po broju i po kvalitetu. Možda o tome niste razmišljali na takav način, ali verovali ili ne verovali u njega, njegovo stradanje i ono što je bilo potom, Hrist je svakako najbolji autor parabola koji je ikada hodao po zemlji (i eventualno, po vodi). No, ni toliko svemoćan autoritet nije parabolu učinio trajno popularnom, te ih se nakon događaja u Judeji javlja oskudan broj
Kriminalni režim odavno nema legitimitet. Jasno je da u Srbiji nema demokratije. Izlaskom na izbore ne daje mu se legitimitet, kao što se ni prihvatanjem mandata u Narodnoj skupštini ne priznaje da su izborni uslovi bili pošteni ili da nije bilo krađe
Od zelenog sremskog mesta, Stara Pazova je stigla do bezličnog izbetoniranog naselja koje odlikuju i brojna fekalna jezera, otvorena kanalizacija, preko 10 metara visoka nesanitarna deponija čiji dim truje sve stanovnike mesta i predstavlja opasnost za putnike na obližnjem autoputu. A prede je njenim stanovnicima preko noći uzurpiran javni prostor
Ovo nije samo tema koja interesuje pravnički svet već ona okupira misli svakog običnog čoveka – građanina. Štaviše, interesovanje šire javnosti za ovu temu je postalo toliko veliko da bi svaki odgovor pravničke struke bio koristan u cilju razjašnjavanja ovog pitanja i problema
Za razliku od “beskompromisnih” opozicionara sa Tvitera i društvenih mreža, Vučić ne misli da su “svi isti” (mada to često govori). I i te kako se trudi da – razume se, iz ugla sopstvenih potreba i interesa – detektuje i “pogura” ne samo one koje (in)direktno kontroliše, nego i one koje smatra “manjim zlom”. I to je upravo ono što smo mogli da vidimo na izborima 2022. i 2023. Više se ne trudi da spreči da opozicija uopšte uđe u Skupštinu (niti je to sada moguće), ali nastoji da tu, po mogućstvu, bude što više onih “prihvatljivih”. Pa, ako se slučajno prevari, tj. ako oni “iznevere očekivanja”, Bože moj. Ništa. Promešaće ponovo karte
“Za građane Republike Srpske bilo bi poražavajuće da im negiranje ratnih zločina bude preovlađujući detalj za političko opredjeljivanje”, kaže za “Vreme” predsjednik Helsinškog odbora iz Bijeljine Branko Todorović. “Valjda mogu vidjeti kuda ih je ta demagoška i šovinistička retorika dovela – u bijedu, siromaštvo, odlazak. Oni moraju shvatiti da vlast takvom retorikom želi da udalji pažnju javnosti od enormne korupcije, nedostatka novca i lošeg funkcionisanja institucija RS”
Prema istraživanju kompanije Gallup World Poll, Srbija je na 37. mestu “najsrećnijih” nacija. eđuMtim, kad se vratimo korak unazad i pogledamo istraživanje Gallup International-a “Kraj godine” iz 2022. godine, Srbija je na trećem mestu u svetu i na prvom u regionu po indeksu pesimizma. Ako, dakle, ukrstimo ta dva istraživanja, dolazimo do zaključka da smo pesimistični da će nam biti bolje, ali smo srećni što nam nije još gore
Od početka realizacije projekta Beograd na vodi indoktrinirani smo novom razvojnom paradigmom koja otprilike glasi: “Ili će se malo nas obogatiti, ili ćete svi propasti”, što je rezultiralo širenjem predatorskih urbanih praksi širom grada
Možda se u nekom budućem, humanijem društvu i razvije iskrena empatija i svest o važnosti radnog angažovanja osoba sa invaliditetom, a do tada – i ovakvo rešenje je bolje nego nikakvo
Šest meseci od sedmooktobarskog terorističkog napada Hamasa na Izrael i pogroma nad nedužnim civilima, te izraeskog rata “do istrebljenja” Hamasa koji će odmah potom uslediti u Gazi, ali i sve žešćih sukoba na Zapadnoj obali i sve učestalijih okršaja na izraelsko-libanskoj granici, stradanjima se ne nazire kraj. Naprotiv. Od prošlog vikenda je, na naizgled samo posredan način, u ratni vihor “zvanično” uvučen i Iran, kojim povodom je čitav svet zadržao dah našavši se najednom na rubu sasvim novog, potencijalno daleko šireg sukoba nezamislivih posledica
U žiži su otpušteni, odbačeni, izigrani i na sam rub egzistencije ali i zdravog razuma proterani radnici u privatizaciji i sumnjivom požaru uništene fabrike u neimenovanom srpskom gradiću, radnici koji se u svom (nekim čudom još uvek borbenom) očaju čak okreću i onostranom u pokušaju da ponovo stignu do tačke kakvog-takvog temelja za najbazičnije preživljavanje
Danas, kada je socijalizam odavno upokojen i kada se u javnom medijskom prostoru upravo insistira na bizarnostima i skandalu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovića u režiji Milana Neškovića koji se igra na sceni NP “Toša Jovanović” u Zrenjaninu, deluju kao čudna i nežna pozorišna igra
“U Srbiji je možda jedino teže od istoričara biti selektor fudbalske i košarkaške reprezentacije. Svako ima svoje mišljenje kako bi ta Srbija (fudbalska, košarkaška, istorijska) trebalo da izgleda, što je donekle razumljivo i u redu, ali problem nastaje kada prevladaju neznanje, nacionalni romantizam i mit i dnevnopolitička propaganda”
Šta se sve nalazi u sefu u kojem su pohranjeni predmeti iz Belog dvora nakon smrti Josipa Broza Tita? Zašto je sporno njegovo otvaranje pre 11 godina? Koji je danas odgovor države na pitanje šta se planira sa pomenutim predmetima? Šta su do sada sudovi odlučivali? U kojoj je fazi taj spor? Koja su potraživanja Karađorđevića? Konačno, kako naslednici Josipa Broza vide ovaj višedecenijski proces
