Džon Piplfoks

Slavoj Žižek za “Vreme”

Pandemija između apatije i solidarnosti

“Na početku pandemije napisao sam da će ova bolest zadati smrtonosni udarac kapitalizmu. Mnogi su mi se smejali posle toga: kapitalizam ne samo da je zauzdao krizu, nego ju je čak iskoristio da postane još jači... I dalje mislim da sam bio u pravu: poslednjih godina se globalni kapitalizam tako radikalno promenio da neki (poput Janisa Varufakisa ili Džodi Din) taj novi poredak u nastajanju čak više i ne nazivaju kapitalizmom nego korporativnim neofeudalizmom. Pandemija je dala podsticaj tom novom korporativnom poretku, a novi feudalni vlastelini kao što su Bil Gejts ili Mark Zakerberg sve više kontrolišu naše zajedničke prostore komunikacije i razmene”

Ličnost godine

Goran Marković

Intervju: Miloš Starović

Trebaju nam pravi ljudi na pravom mestu

“Evropska unija će morati da premosti paradoks kako da podrži stremljenje ka održivim ekonomijama, koje koriste obnovljive izvore energije i električne automobile, a i da istovremeno omogući ‘zeleno iskopavanje’. Ne postoji nijedna razvojna šansa koja može da nadomesti potencijalno uništavanje životne sredine”

Nuklearna energija

Bauci Černobilja

Da li smo iz najveće nuklearne tragedije naučili dovoljno da se ona nikada ne ponovi? Pouke iz knjige Ponoć u Černobilju Adama Higinbotoma mogu biti dragocene u razmišljanju o eventualnoj primeni nuklearne energije

Filozofski razgovori: Srećko Horvat

Pratite tragove litijuma i naći ćete korupciju

Kako takozvani prvi svijet, uglavnom razvijeni “zapadni” svijet, prelazi na druge izvore energije osim fosilnih goriva, one zemlje koje imaju rezerve za proizvodnju nove energije postat će nove kolonije koje će opskrbljivati svijet prirodnim resursima i jeftinom radnom snagom. Naravno, cijena je uništenje prirode. Rio Tinto je pravi primjer toga kako domaća elita rasprodaje resurse u paktu sa stranim elitama i u tom smislu kapitalu zaista nije stalo do nacije ili naroda, on ne poznaje granice, sve što mu je u interesu je daljnja akumulacija, ekspanzija i ekstrakcija

Srpski sport u 2021.

Jedini svetski brend Srbije

Olimpijske igre su prvi put od 1896. održane u godini koja nije prestupna. Samo su Prvi i Drugi svetski rat do sada bili razlozi za otkazivanje Igara, a ovoga puta to je bila pandemija virusa kovid 19. Olimpijske igre su prvi put održane i bez prisustva publike. Tek je druga polovina ove godine donela neku vrstu olakšanja, publika je uživo mogla da prati sportska dešavanja širom sveta. Srpski sport će pamtiti 2021. po uspesima na evropskom i svetskom nivou

Aleksandar Stanković, novinar

Kada vas vlast kupi, senka je na svemu što ste do tad uradili

“Nije uvjet za gostovanje u mojoj emisiji da se neko nama iz Srbije izvinjava. Ako bi se Aleksandar Vučić pojavio u ‘Nedjeljom u dva’, on bi najverovatnije iskoristio priliku da napadne Hrvatsku, a ja bih se kao novinar tu trebao ponašati kao advokat Hrvatske, što mi ne pada na pamet. Ja sam samo svoj advokat. Prvenstveno sam novinar i ne pada mi na pamet da branim Hrvatsku od napada arogantnog Vučića. Ako se Novak Đoković kandiduje za predsjednika Srbije i pobjedi, onda bih njega volio ugostiti, da porazgovaramo malo o budućnosti”

Bioskop – Matriks: Uskrsnuća

Čemu ovo služi, a još i ne radi?

Postalo je jasno ono što se moglo pretpostaviti nakon prve najave da će novi film uopšte i biti snimljen: u kreativnom i narativnom pogledu, Matriks: Uskrsnuća je jedan posve nepotreban nastavak, isto kao što su svojevremeno nepotrebni bili Matriks 2 i Matriks 3

Kultura sećanja: Operacija “Barbarosa”

Zameli ih stepe, sneg i “kaćuše”

Nemačka invazija na Sovjetski Savez verovatno nikad i nije mogla da uspe. Razloga je mnogo, uključujući i kašnjenje početka operacija zbog Hitlerovog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Ipak, primarni uzroci su ogorčeni otpor Crvene armije, nerealni nemački ciljevi i nedostatak snage za njihovo ostvarivanje. Taj pohod nije propao u blatu i snegu kod Moskve, već dva i po meseca ranije u ravnicama Ukrajine i Rusije

Počinje rekonstrukcija Sava centra

Otpadanje

Kako je rokenrol postao svestan sebe

I bi Rok

Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.

Kultura religije

Susret čoveka sa čovekom

Zašto zanemarujemo činjenicu da zajedničko u religijama, a ima ga, može da širi mir? Otkako je sveta i veka, religijska pripadnost je jedan od razloga što ljudi ratuju. Oni koji veruju u jednog boga smatraju da su im oni koji veruju u drugog neprijatelji, samo zato što nije njihov. A nisu, niti mogu to da budu. Isticanje sličnog i istog u religijama pomoglo bi da se netrpeljivost smanji. Za početak, dovoljno je da razgovaramo. Profesor Patris Broder, s kojim otvaramo temat o kulturi religije, kaže da “odbijanje dijaloga danas nije opcija jer ono označava odsustvo osnovne ljudske etike, društvenog (sa)učestvovanja u korist zajedničkog dobra. Ako hoćemo da preživimo, takmičenje više nije održiv način u oblasti politike”

Portreti savremenika: nadbiskup Stanislav Hočevar i fra Marko Oršolić

Mostograditelji našeg doba

Lični osvrt na ljude koji veruju da ovozemaljski svet može biti mnogo bolje mesto i da je naša odgovornost da ga takvim učinimo

Kupovina bez gotovine na još 25.000 prodajnih mesta

Knjige

Dve žurke s kraja istorije

En Eplbaum: Sumrak demokratije preveo Predrag Milidrag Akademska knjiga, Novi Sad 2021.

Bosna i Hercegovina

Dodikovo zatezanje užeta

Šta hoće Milorad Dodik i da li će ga na putu bez povratka snaći sankcije međunarodne zajednice, pitaju se mnogi ovih dana. Blokada institucija države nije ostala samo letnja avantura političara iz Republike Srpske, već se pretvorila “u odbranu Ustava BiH”, upravo od onih koji tu državu ne priznaju, baš kao ni njen ustavni sud

Izveštaj Evropske komisije o slobodi medija

Pomak uočen mikroskopom

Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija

Korona, lekovi i vakcinacija

Sučim ćemo pred omikrona

“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada

Lokalne uprave iz ugla građana

Reforma javne uprave je dugotrajan proces i potrebno je još mnogo rada kako bi se dostigao standard kakav uživaju građani u pojedinim zemljama članicama Evropske unije. Ovo je naročito značajno za javne usluge koje su u nadležnosti gradova i opština

Tri decenije od raspada SSSR (IV)

Kraj Hladnog rata pre pada Berlinskog zida

Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”

Navigator

Ne ulazite u 2022. ako niste digitalno spremni

Hipnagogičke senke

Vreme

Nuspojave

O pobedi pre novog poraza

Eto nam tužne, cinične prednosti nad Skopljem: tamo je postojala nada, ali je izneverena; ovde čak ni nade nema. Unapred se mirimo sa gradovima i svetovima koje će nam najgori među nama ostaviti u amanet

TV manijak

Luster, kanapče i društvene mreže

Mislim da je odgovornost svih nas, vlasti, opozicije, neopredeljenih, apstinenata, da u javnom prostoru i na društvenim mrežama pažljivo biramo reči jer iako ne postoji “smrtonosni komentar”, postoji potreba da svi skupa živimo u zdravijem društvu

Održivost mora biti centar svake poslovne strategije

Na nedavno održanoj Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, lideri 197 zemalja, zajedno sa naučnicima i klimatskim aktivistima, proglasili su tekuću deceniju ključnom za borbu protiv globalnog zagrevanja i zaključili da rešavanje problema fosilnih goriva treba postaviti na isti nivo kao i borbu za privredni napredak. Svedoci smo da klimatske promene odavno više nisu tema samo razvijenih zemalja i da je taj trend uticao da pojam održivosti postane ne samo poželjna već i neophodna poslovna politika mnogih kompanija. Poslovanje se sve snažnije prilagođava principima održivosti, a o tome koliko je važno da kompanije i zajednice strateški i sinhronizovano delaju na rešavanju ključnih problema, govorio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija