In coprore sano nije toliko vezan uz kovid. Kovid je samo zakucao brigu o telu kao dužnost. Ono što je mene pre svega tu interesovalo jeste naša dezorijentisanost i nezaštićenost kada je zdravlje u pitanju, i to u atmosferi u kojoj je zdravlje postavljeno kao vrhunska vrednost i cilj. Dezorijentisani smo jer je u infopolju prisutan milion predloga o tome kako dostići taj cilj, gomila trendova, ponuda, obećanja – oprečnih, netačnih, tačnih, apsurdnih… I tako se nađemo u situaciji da beskonačno i nepromišljeno trošimo radi ostvarenja tog cilja. Dakle, osnovni kapitalistički princip koji te nikad ne ostavlja zadovoljenim, primenjen u domenu zdravlja
IT stručnjak dr Saša Marković kaže da “nema srećnog rešenja”. Možemo samo da se nadamo da će ti koji prete bombama u elektronskoj pošti prestati to da rade ili da se nešto temeljno promeni u određenom geostrateškom položaju zemlje
Priča o ovim ljudima nije samo priča o njihovom siromaštvu. Reč je, pre svega, o sistemu koji ih je prvo usisao nudeći im pomoć, a onda ih svojom lošom organizacijom, nebrigom i ravnodušnošću zgazio skoro do izdahnuća
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Na svakom koraku sreće se “izbeglički pogled”, mešavina izgubljenosti, straha, očaja, uvek i svuda isti, i kod izbeglica iz jugoslovenskih ratova, i onih iz Afrike i Azije i kod onih koji su izbegli iz Ukrajine. To je pogled na koji se čovek nikada ne može navići, koliko god ga puta sreo u životu
U Torinu je Konstrakta, bar na jedno veče, preuzela na sebe ono što je prethodno za bivše Jugose bio, pre svih, Đorđe Balašević. S jednom ne tako nebitnom razlikom: Đole je bio čovek iz Jugoslavije, Ana Đurić to već nije
Kako igraju Englezi i kako se (ne) igra na Engleze: tri nova bioskopska aduta ovako ili onako se bave “britanštinom”, što izvornom, što srpskom
Lejla Slimani: Zemlja drugih; prevela Olja Petronić; Booka, Beograd 2022. Negar Džavadi: Dezorijentalna; prevela Nataša Marić; Službeni glasnik, Beograd 2021.
Otesa Mošfeg: Moja godina odmora i opuštanja; prevod s engleskog Aleksandar Milajić; Booka, Beograd 2021.
The Black Keys sviraju i dalje rokenrol kao da je pop muzika, njihove pesme su uspešni hitovi sa srcem punim nade i pričom ispripovedanom gitarom. Neka kaže ko šta hoće, ali ove momčine stvaraju muziku gladnu vatre
Izložba “Nikola Dobrović – Pod zastavama modernih pokreta”, jedan od glavnih programa ovogodišnje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA), biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 24. maja. Povod je 125 godina od rođenja ovog arhitekte, akademika, i profesora. Autori izložbe su Marta Vukotić Lazar i Bojan Kovačević
Vilu u kojoj je proživela svoje poslednje 33 godine, Jovanka Broz je uredila po ugledu na rezidenciju u kojoj je živela pre toga, sa Titom. Izložba „Partizanka i Fragonar“ otvorena u Galeriji Matice srpske, nastavila je u tom pravcu
Evrosong je bio ujedinjen u osudi Rusije. Trebalo je pokazati jedinstven stav, a to se i desilo. Teoretičari zavere i TV manijaci primetili su i diskretne poruke gledaocima jer je u sali dominiralo plavo svetlo dok voditelj nosi žuto odelo, pa nam je pred očima neprekidno bila zastava Ukrajine
Predsednik Srbije zamolio je parijarha Porfirija da mu pomogne, da objasni da svi ljudi razumeju koliko je situacija teška, da razumeju poziciju Srbije i da objasni narodu da kada je toliko teško moramo svi da budemo jedinstvni, što valjda znači da treba da se zbiju redovi oko Vučića, a on će da odluči šta je najbolje za Srbiju
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je u sredu u Prištini na konferenciji za novinare sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da Podgorica podržava zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope.
Mađarska je saopštila da je prethodne nedelje više od 5000 migranata uhvaćeno u ilegalnom prelasku granice. Po standardnoj proceduri koja važi već godinama, svi uhvaćeni ilegalni migranti dovedeni su do granice Srbije i vraćeni u našu zemlju
Veterani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) su zbog zastrašivanja svedoka osuđeni na četiri godine zatvora. I pored dokaza da su "potcenjivački optuživali svedoke", dvojica pripadnika nekadašnje OVK oslobođena su dela optužbe koji ih tereti za odmazdu. To je prva presuda koju je donelo Specijalizovano veće u Hagu
Finska i Švedska su danas zvanično u sedištu NATO-a u Briselu zatražile prijem u Alijansu i formalno napustile politiku neutralnosti. Uprkos negodovanju Turske, procedura se smatra formalnošću. NATO tako izbija na granicu sa Rusijom.
„Grad heroj“ je pao. Rusi su konačno izvojevali pobedu, po koju cenu, tek će se utvrditi. U toku su pregovori oko razmene ratnih zarobljenika. Neizvesna je sudbina pripadnika kontroverznog puka „Azov“
Retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara JNA i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile
Kosovo je učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava, tvrde iz Prištine najavljujući svoju kandidaturu za članstvo u Unesku. Beograd odgovara da je jedina veza Prištine sa srpskim pravoslavnim crkvama - rušenje
Narodna milicija radi ono što može, a to što može u datim okolnostima je veoma malo. Ako iza slanja ovih dojava stoji neka inostrana grupa kojoj matična država garantuje zaštitu od sudskog progona, onda nemamo ama baš nikakve šanse da presečemo ovaj beskrajan niz uznemirujućih dojava
I opet dojave o postavlljenim bombama, ovog puta u tržnim centrima "Rajićeva" i "BIG Rakovica" i studentskom domu “Mika Mitrović” u Beogradu, koji su evakusini. Brnabić kaže da dojave dolaze iz inostranstva zato što Srbija, principijelna kakva jeste, ne uvodi sankcije Rusiji
Ni “Soko” baš ne leti, ali ide veoma brzo. Drugi vozovi koji spajaju dva najveća grada u Srbiji su u redu, ali su vozovi na ostalim relacijama uglavnom pravi krševi. Kad se u obzir uzme cela slika srpske železnice, ocena jedva da je prelazna
