Navršava se 19 godina od pokušaja ubistva novinara Dejan Anastasijević, kada su u noći između 13. i 14. aprila 2007. godine ispod prozora njegovog stana postavljene dve bombe, od kojih je jedna eksplodirala. Iako su reakcije bile brojne, slučaj ni do danas nije dobio sudski epilog.
Evropske avio-kompanije upozorile su da bi avio kompanije širom Evrope za nekoliko nedelja mogle da se suoče sa ozbiljnim nedostatkom avionskog goriva, kerozina. Od Brisela traže hitne mere kako bi se ublažile posledice krize izazvane tenzijama oko Ormuskog moreuza
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u najnovijem obraćanju naciji odbacio tvrdnje budućeg premijera Mađarske Petera Mađara u vezi sa navodno planiranim terorističkim napadom kod Kanjiže. Poručio je da Mađar „nema šta da istražuje u Srbiji“, pozivajući ga da objasni svoje tvrdnje o odnosima regionalnih lidera. „Da ne brinem o odnosima između Mađarske i Srbije nazvao bih tu izjavu glupom", rekao je on
Nakon višesatnih gužvi zbog novog sistema kontrole, situacija na graničnom prelazu Batrovci–Bajakovo se stabilizuje, a čekanja su smanjena na oko sat vremena
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
Sindikati zaposlenih u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd upozoravaju da su vozačima smanjene plate. Istovremeno se razmatraju veća izdvajanja za privatne prevoznike
Ljubav, slučajnost i kvantna fizika već deceniju susreću se na sceni kroz predstavu „Konstelacije“, koja je postala jedno od prepoznatljivih dela savremenog repertoara u Beogradu. Jubilej od deset godina izvođenja biće obeležen 15. aprila u Atelje 212
Pad krana kod Brankovog mosta, u kojem je poginuo jedan radnik, još jednom je skrenuo pažnju na uslove rada na velikim gradilištima u Srbiji. Da li će istraga utvrditi ko je kriv, i da li će neko odgovarati za ovu tragediju
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
TV „Informer“ u subotu je emitovao prilog u kojem je sudija Nenad Baković iz Kragujevca „prikazan“ kao blokader, dok se na snimku zapravo nalazio Aleksandar Đorović, inženjer elektrotehnike. Pogrešna identifikacija izazvala je lavinu reakcija i neprijatnosti za Đorovića, koji je od subote primio preko 50 poziva i komentara od građana
Zbog izjava ministara koje su izazvale zabrinutost i osudu, Univerzitet u Beogradu zatražio je od premijera da se jasno izjasni i preduzme odgovarajuće korake
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Studenti u blokadi povodom Dana studenata, organizovali su šetnju od Rektorata Univerziteta u Beogradu do PU „29. novembar" i Novog groblja pod nazivom „Sloboda studentima"
Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Stovarišta peleta u Srbiji su snabdevena, cene su pale do 20 odsto u odnosu na zimu, a prodaja se odvija bez ograničenja, navodi profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić. Grejanje može biti produženo ako temperature padnu
Listovi Alo i Informer nastavili su širenje svoje mreže lokalnih medija registracijom novih portala preko povezanih firmi, saopštio je ANEM. Prema podacima APR-a, u pitanju je nastavak intenzivne ekspanzije, nakon što je od početka godine već preuzeto devet lokalnih medija
Nabavka obuhvata 41 solo i 9 dvozglobnih električnih autobusa dužine do 25 metara, sa više od 180 mesta za putnike i tehnologijom skladištenja energije putem superkondenzatora, a kako navode sindikati, vrednost projekta iznosi 33,2 miliona evra
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kaže da će izbori biti raspisani kada Aleksandar Vučić odluči. Srpska napredna stranka razmatra da trenutnog predsednika Srbije kandiduje za premijera
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
pubdate: '2026-05-08 13:00:22',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Vatikan,Papa Lav XIV,Donald Tramp",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Papa protiv Trampa: Kako je Lav XIV za godinu dana postao globalni glas otpora',
'pageContent': 'Nosi svečaniju i tradicionalniju odeću od svog prethodnika. A osim toga, papa Lav XIV, za razliku od pape Franje, ponovno živi u Apostolskoj palati, visoko iznad Trga svetog Petra u Vatikanu. Takođe se, što Franja nikada nije činio, povremeno povlači u papinu letnju rezidenciju, Kastel Gandolfo.
Kad je reč o spoljnim obeležjima, američki kardinal Robert Prevost, kojeg je konklava pre godinu dana, 8. maja 2025. izabrala za poglavara Rimokatoličke crkve i koji je uzeo ime Lav XIV, u mnogočemu postupa drugačije od svog prethodnika, piše Dojče vele.
Otvoreno je kuda ovaj papa teološki vodi Crkvu
Kada je reč o programskom, teološkom i crkvenopolitičkom usmerenju, njegov smer i dalje je nejasan. Za sada još nema enciklike, nijednog velikog učiteljskog dokumenta iz pera Lava, naglašava augsburški crkveni istoričar Jerg Ernesti u razgovoru za DW. Tako „ostaje otvoreno kuda teološki vodi ovaj papa“. Čini se da se on tu još uvek svesno uzdržava.
Prve reči koje je Lav nekoliko sati nakon izbora 8. maja 2025. izgovorio sa lođe bazilike svetog Petra, bile su: „Mir s vama svima!“ Nijedan se pojam u tom govoru ne pojavljuje češće od reči „mir“. Lav se zalagao za „nenaoružani i razoružavajući mir, ponizan i ustrajan“. Time je u velikoj meri sledio liniju svog prethodnika, koji se više puta izjašnjavao o ruskom napadu na Ukrajinu i o sukobu u Gazi.
Militaristički obeležena spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa motivu mira daje dodatnu važnost – američko uplitanje u Venecueli, pretnje Kubi i Grenlandu, rat protiv Irana. Najkasnije je napad na Iran, čija težnja za nuklearnim oružjem već godinama izaziva međunarodnu zabrinutost, doveo do otvorenog sukoba između dvojice trenutno najvažnijih Amerikanaca na svetu – pape koji uglavnom govori promišljeno i predsednika koji nastupa grubo.
U ratu s Iranom Tramp je nakon Uskrsa otvoreno zapretio uništenjem te zemlje. „Čitava civilizacija večeras će nestati“, rekao je. Kada je papa tu pretnju odbacio kao „zaista neprihvatljivu“ i upozorio na „fantazije o svemoći“ koje postaju „sve nepredvidljivije i agresivnije“, Tramp ga je lično napao. Nazvao ga je „vrlo levim“, a u pogledu spoljne politike, „užasnim“. Možda Tramp pritom zanemaruje značaj Venecuele i Kube, ali i Libana za Vatikan. Sve tri zemlje imaju katoličku tradiciju.
[caption id="attachment_4992212" align="aligncenter" width="2560"] Tradicionalniji od Franje, ali i dalje bez jasnog pravca[/caption]
Napad na papu: „Ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon“
Crkveni istoričar Ernesti, koji je napisao brojne knjige o papinstvu i pojedinim papama, ocenjuje da je Trampov napad na Lava bez presedana. „Niko se nije tako omalovažavajuće izražavao o osobi pape. To nisu učinili ni Hitler, ni Musolini, ni Napoleon.“ Takođe je „potpuno besmisleno“ zameriti se moralnom autoritetu kakav je papa. Lav je, kaže Ernesti, reagovao veoma mudro i smireno se pozvao na svoju službu. Kasnije je novinarima u avionu koji je leteo prema Africi, papa rekao da se ne boji Trampa.
Napad američkog predsednika doveo je do toga da su kritične izjave poglavara Crkve, izrečene u kratkom obraćanju jedne večeri u Kastel Gandolfu, dobile svetsku pažnju. Tome možda doprinosi i to što su iz nekih zemalja zapadnog sveta, uključujući i SAD, posljednjih meseci stizali izveštaji o novom porastu interesa za religiju i Crkvu.
Manje je pažnje privukla polemika američkog potpredsednika Džej Di Vensa s papom. Ipak, ona je u načelu možda bila važnija za Lava od predsednikovih ispada. Vens, koji je tek 2019. prešao na katoličanstvo i više se oslanja na reakcionarne teološke mislioce, pozvao je papu na oprez kada govori o teologiji. Najbolje bi bilo, rekao je, „da Vatikan ostane kod pitanja morala“. Kasnije je Vens ublažio ton.
[caption id="attachment_4638745" align="aligncenter" width="1200"] Vatikan[/caption]
Za sada nema zamerki Evropi
Za razliku od svog prethodnika, iz dosadašnjih govora i izjava pape Lava ne može se iščitati kritika Evrope ili Crkve u evropskim zemljama. Papa Franja je povremeno koristio oštre reči i optuživao Evropu da je postala umorna i zatvorena. Lav se za sada, kad prima predstavnike evropskih zemalja, uvek pokazuje kao dobronameran. U junu mu je na rasporedu šestodnevna poseta Španiji.
Ipak, kod njega se vidi da mu je Afrika posebno bliska i po srcu i po pažnji. U aprilu 2026. proveo je jedanaest dana u četiri afričke zemlje. To znači da je već sada duže boravio u Africi nego Benedikt XVI tokom svojih osam godina pontifikata. Još od početka svog pontifikata razmišljao je o putovanju u Afriku, rekao je Lav više puta.
Afrika prestiže Evropu
Za stručnjaka za papinstvo Ernestija ta „vrlo svesna odluka Lava“ uklapa se u širi kontekst. Već 150 godina Afrika je „u fokusu papa“. Danas Crkva u Africi raste prosečno tri odsto godišnje, dok evropska stagnira. „Težišta unutar Katoličke crkve se pomeraju“, kaže Ernesti. Sve više Afrikanaca radi u Vatikanu. Ta usmerenost i uvažavanje od strane pape sigurno važe i za njegov pogled na Aziju i Latinsku Ameriku.
Od sukoba između američkog predsednika Trampa i pape mnogi posmatrači više ne očekuju da će Lav, koji je inače rođen u Čikagu, tokom Trampovog mandata posetiti SAD. Na glasine da bi američka administracija rado videla poglavara Crkve na proslavi 250. godišnjice Deklaracije o nezavisnosti SAD 4. jula, Vatikan odgovara na svoj način. Upravo na taj dan, kada Amerikanci širom sveta slave svoju zemlju, papa Lav posećuje sredozemno ostrvo Lampeduzu.
Lampeduza se smatra simboličnim mestom za migracije i nevolje izbeglica još od leta 2013, kada je papa Franja, nekoliko meseci nakon izbora, posetio ostrvo i oplakao hiljade izbeglica koje su poginule pokušavajući opasnim putem da pređu u Evropu. Lampeduza je i za Lava programski važna. I on naglašava patnju miliona ljudi koji su širom sveta prisiljeni na bekstvo.
To je vidljivo i u programu njegove posete Španiji. Poslednja dva dana putovanja vode ga na dva Kanarska ostrva, Gran Kanariju i Tenerife. Oba su popularna turistička odredišta na koja sve više izbeglica iz Afrike pristiže brodovima. I njima će Lav posvetiti pažnju. Na omiljenim odredištima evropskih turista papa će podsetiti da su migracije i sudbina izbeglica i dalje važne teme.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-05-08 13:00:22',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
Vatikan[/caption]
