Ako postoji grafički roman koji bi trebalo uvrstiti u lektiru za osnovnu i srednju školu, to je Ja ubijam divove Džoa Kelija i Kena Nimure o problemima odrastanja, trauma, vršnjačkog nasilja i gubitka
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
Da li od detinjstva zanemarena osoba može da uz nečije vođstvo promeni tok svoje sudbine? Ili ne može, pa čak i kada je taj dobrodušni pastir Bog lično – teme su serijala Linkoln
Dilan Dog je začet u Sklavijevom romanu koji je objavljen kad je strip već bio popularan, pa se zato misli da je strip osnova romana a ne obrnuto, a roman je zatim pretočen u film za koji većina smatra da je ekranizacija stripa, a ne romana. Svima je zajednička filozofija da je svaki oblik egzistencije užas
Stripski prvenac Sare Novaković britkim stilom i iskrenim jezikom obraća se mlađoj čitalačkoj publici pružajući jedinstveni uvid u toksične veze i autodestrukciju
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Marti Misterija je u svesti čitalaca uspevao da stvori želju da se sazna više, da se spozna svet i da znanje nije mana već prednost – jer se zahvaljujući znanju, a ne mišićima, izvukao iz brojnih neprilika
Šta bi se desilo kada bi se sin prekaljenog i obožavanog autora stripova, koji je ujedno takođe strip autor, susreo sa živim likom iz očevog serijala – pitanje je kojim se bavio Igor Kordej u Teksas Kid, moj brat
Leon od Gudre je 1993. godine bio reakcija na tada aktuelni kapitalistički model. Ispostavilo se, međutim, da njegovi autori Silvan Šome i Nikolas de Kresi nisu bili dovoljno maštoviti jer je svet postao mnogo dekadentniji nego što su oni predvideli
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Abeceda srpskog stripa',
pubdate: '2026-03-11 23:26:11',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Dečje novine,Strip",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Abeceda srpskog stripa',
'pageContent': 'U periodu od druge polovine 50-ih godina prošlog veka pa do raspada socijalističke Jugoslavije, strip izdavaštvo je bilo široko rasprostranjeno i cenjeno – dovoljno je pomenuti tiraže koji su se merili u stotinama hiljada i desetine redovnih edicija. Naravno, rasprostranjenost i tiraži nisu merilo ugleda i uticaja, pa je strip imao i svojih problema, i u najboljem slučaju je smatran jeftinom razbibrigom, ali se išlo i do toga da se smatra šundom i štetnim po omladinu. Pitanje je da li je takav status bio lošiji po izdavaštvo nego danas kad su tiraži stostruko manji – u najboljem slučaju – a ugled daleko veći i strip se smatra formom umetnosti. No, to je neka druga priča.
Počeci najvećeg strip izdavača u SFRJ bili su i više nego skromni i neočekivani. Koreni Dečjih novina naziru se 12. januara 1957. godine kada su u Gornjem Milanovcu dva nastavnika Osnovne škole “Takovski partizanski bataljon” sa grupom učenika pokrenuli školski list (u kom je strip imao značajnu poziciju) po imenu “Dečja politika” u tiražu od 1.000 primeraka. List je razgrabljen. Sasvim očekivano, dnevni list “Politika” se pobunio zbog imena, pa je već sledeći broj preimenovan u “Dečje novine”. Školski list je tokom prvih godina sa mesečnog prešao na petnaestodnevno, pa i na nedeljno izdavanje, a tiraž se veoma brzo popeo na šestocifren. Časopis se distribuirao širom republike, pa i Jugoslavije. Pet godina nakon osnivanja, časopis napušta okvire škole i redakcija osniva novinsko izdavačko preduzeće Dečje novine. Ostalo je istorija.
Borisav Čeliković, jedan od autora izložbe “Strip u Dečjim novinama: počeci (1957–1964)”, koja je u Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu otvorena do 4. aprila, kaže da je “od samog početka strip u Dečjim novinama imao svoje mesto. U prva tri školska godišta izlaženja to su bili stripovi Desimira Žižovića Buina, samoukog umetnika iz Gornjeg Milanovca. Svaki broj školske 1956/7. imao je Buinov autorski pečat – kaiš stripa sa dogodovštinama đaka prvaka i po nekoliko ilustracija. Tako je započela saradnja koja će trajati nekoliko decenija, koliko je Buin bio saradnik Dečjih novina”.
Od 1958. godine izdavaštvu Dečjih novina pridružuje se i čuveni strip Nikad robom sa još čuvenijim likovima Mirka i Slavka, što je kasnije postalo zasebna publikacija, a strip sa ovim junacima je objavljivan u oko šeststo epizoda. Važan segment Dečjih novina u tom periodu činile su dogodovštine iz NOB-a i dece, ali i dragocene stripove iz nacionalne istorije i narodnih predanja. Buin je bio autor nekih od njih, poput Aždaja i carev sin, Smrt vojvode Prijezde i drugih. O ovom periodu govori i monografija Od Buina do Marvela i Diznija Borisava Čelikovića, prva od četiri planirana toma o Dečjim novinama.
[caption id="attachment_4979338" align="aligncenter" width="1200"] ...[/caption]
Školske 1959/60. godine Buinu se pridružuje tada osamnaestogodišnji Miodrag Đuričić, a za njim i Leo Korelc, Toma Kurta, Nikola Mitrović Kokan pa i renomirani pripadnici beogradske škole karikature i animiranog filma – karikaturista Aleksandar Klas, Slobodan Milić i Radoslav Rade Ivanović. Formira se poseban talas autorskog domaćeg stripa, koji bi dosegao ko zna kakve vrhunce da sve nije dovedeno u pitanje turbulentnim događajima početkom sedamdesetih. Naime, nakon Kongresa kulturne akcije u Kragujevcu 1971, kada je strip svrstan u šund i došlo do javnog spaljivanja ovakvih publikacija, nametnut je poseban “porez na šund” koji je predstavljao dodatni finansijski namet izdavačima u Srbiji. Kao najtiražniji i najveći izdavač u to vreme, Dečje novine su bile posebno pogođene tim izdatkom. S druge strane, to je pružilo priliku da izdavači u ostalim republikama i pokrajinama, na koje se ova regulativa nije odnosila, uzmu svoj deo kolača.
Ali Dečje novine su bile prevelike da bi izgubile bitku. Promenama forme i formata, kao i raznim izdavačkim eksperimentima, Dečje novine su uspele da opstanu. Najveća žrtva u tome je domaći strip pošto se u skladu sa zakonima tržišta i Dečje novine polako okreću licencnom stripu. Pokreću se revije u kojima su se domaći autori našli rame uz rame sa svetski poznatim naslovima. Već u prvom broju Eks almanaha iz 1974. objavljen je američki Den Deri kraj Herloka Sholmesa Furtingera i Julesa. A onda je usledila poplava sličnih revija poput Supera, Ju stripa (koji je zadržao orijentaciju domaćeg stripa) i Biser stripa (orijentisanog prevashodno prema licencnom frankovonom stripu poput Mek Koja, Bluberija, Gastona, Taličnog Toma, uz izlete u američku produkciju).
Uprkos poteškoćama u izdavaštvu, Dečje novine su sve to vreme zadržale slavu i status najvećeg strip izdavača na području SFRJ. Domaći autori su zahvaljujući Dečjim novinama dobijali priliku da se okušaju i u izdavaštvu van granica te zemlje, i veliko je pitanje kako bi izgledalo izdavaštvo na ovim prostorima da nije došlo do sveopšteg raspada i ratova. Nikad nećemo saznati. Ali se možemo prisetiti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-03-11 23:26:11',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
