Podkast
„Ova situacija“: Režim u nokdaunuKo se za šta sprema, ko se čega plaši i šta nas čeka kada izborna kampanja zalaufa?
Ko se za šta sprema, ko se čega plaši i šta nas čeka kada izborna kampanja zalaufa?
Šta ako Vučić pobedi? „Vreme“ u novom broju piše o „dugoj ruci odmazde“ i prljavoj kampanji koja je dostigla vrhunca… to jest, dno
Članovi komisije koji su učestvovali u prijemu liste Bogoljuba Karića uočili su sumnje u pravnu valjanost pojedinih izjava birača
Glumac Milan Marić u razgovoru za novo „Vreme“ priča o sudaru straha zbog monstruoznosti vlasti i nade koju bude mase građana spremne da pokažu solidarnost
Aleksandar Vučić izjavio je u UN da Srbija treba da ostane slobodna i nezavisna i da u spoljnoj politici prvenstveno vodi računa o sopstvenim interesima
“Rodio sam se, živim i radim u ovoj zemlji, naravno da me zanima šta se u njoj dešava, pa to je dužnost i obaveza svakog građanina. Ne da pijan na slavi lupetaš o podvizima dedova i pradedova dok paralelno sklanjaš pogled i ćutiš na nepravdu koja se sada dešava oko tebe. Nikada nisam pomislio da će moja zemlja doći u situaciju da naoružani kriminalci sa fantomkama preteći stoje rame uz rame sa policijom, okrenuti ka ljudima koji ne žele da ćute”
Kako bismo dobili odgovor na pitanje kakav bi predsednik vlade bio Aleksandar Vučić, nije potrebno da zamišljamo budućnost, već samo da se podsetimo nešto davnije prošlosti i proteklih 14 godina provedenih u znaku inicijala A. V. i interesne grupe poznate po skraćenici SNS
Branimir Nestorović (na slici) je tvrdio da je u Moskvi primljen “na najvišem nivou” i da je dobio zadatak da okupi proruske snage. Izvor “Vremena” kaže da do vrha Kremlja nije stigao, već da su mu kontakte otvorili lobisti Aleksandra Vulina. Sada sa Narodnom strankom predvodi prorusku koaliciju
Kada se rak proširi, ne možete ga jednostavno hirurški odstraniti, već pokušavate da ga smanjite, lokalizujete drugim metodama, poput zračenja, da biste ga eventualno na kraju operisali i izvadili. Korupcija i kriminal koje je vlast SNS-a uvela u sve pore društva i kojima je država predata na tanjiru, duboko su metastazirali. Na nama je da probamo da ih umanjimo i lokalizujemo raznim merama koje su predložene u programu Studentske liste, poput formiranja specijalne tužilačke policije ili lustracije javnih funkcionera, pa da ih, nadamo se, jednog dana i operišemo, ili bar svedemo na minimum
Zoran Kesić je sada samo na Jutjubu, među stotinama podkasta i drugih uradaka. Mogu li televizijske emisije i novinarstvo da prežive na ovoj platformi i od nje
Crna Gora ponovo je postala jedno od pomoćnih bojnih polja izbora u Srbiji. Ovoga puta u središtu nije ni zvanična Podgorica niti neka od crnogorskih partija, već kardiolog i univerzitetski profesor Ilija Srdanović (na slici), prvi na listi “Studentska lista – Studenti pobeđuju”
Kada, recimo, ima dovoljno ili previše grožđa, cena mu pada. Isto je i s vrednošću novca. Kada se novac štampa, a nema pokrića za njegovu vrednost – kreće inflacija. Eto se isto događa i s esenesovskim gadostima. U ovih 14 godina koliko, s nepromenjenim entuzijazmom, razvaljuju zemlju Srbiju, jedini stabilan rast, s kreativnim iskoracima, uočen je u esenesovskom proizvođenju odvratnosti. U tom zaista bogatom brevijaru bestidnosti nije izostavljena nijedna uvreda kojima bogati srpski jezik obiluje. No, i tome ima granica, a granica uvrede je u njenoj nedelotvornosti
Rodno mesto Slobodana Miloševića bije glas da je pouzdano uz vlast. Osim, eto, te 2000. godine. Šta onda znači kad tamo skoro tri hiljade ljudi potpiše podršku studentima? Portret jedne varoši u kojoj se dugo ćuti i trpi, ali se sada i komeša
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Demohrišćani su na saveznom nivou pali ispod dvadeset odsto podrške, ekstremno desna Alternativa za Nemačku odavno je ubedljivo najpopularnija partija, ali se niko ne otima za mesto predsednika koalicione “crno-crvene” Vlade. To ne čudi u uslovima sve skupljeg goriva, slabog privrednog rasta i beskonačnog rata u Ukrajini, kada je potrebno sprovesti bolne reforme
Kada su premijeri Škotske, Velsa i Severne Irske nedavno potpisali sporazum u Kardifu i obznanili da je “Vestminsteru došao kraj”, pitanje samoopredeljenja u okviru Ujedinjenog Kraljevstva koje potencijalno može da vodi otcepljenju, nije još uvek izazvalo paniku. Najjednostavniji odgovor je što od Vestminstera zavisi gotovo sve, pa i raspisivanje referenduma za eventualno sticanje nezavisnosti neke od triju nacija
Pre sedamdeset pet godina DŽ. D. Selindžer, izašavši iz rata s posttraumatskim stresnim poremećajem, stekao je slavu bestselerom Lovac u raži, a njegov književni junak Holden Kolfild postao je alter ego “pobunjenika bez razloga” iz generacije “bebi bumera”. Potom se, izbegavajući publicitet kao “Greta Garbo književnosti”, osamio u kući blizu Korniša u Nju Hempširu, što je rasplamsavalo senzacionalističku znatiželju, tračeve i osvetničko pamćenje njemu bliskih; voleo je žene znatno mlađe od sebe i naglo je raskidao te veze; više od 50 godina pisao je kao da traga za prosvetljenjem, a ništa od toga nije objavljivao jer je to smatrao ugrožavanjem privatnosti. Umro je u 91. Njegov Holden Kolfild se u 75. dobro drži, kažu, zahvaljujući zumerima, domorocima interneta, među kojima Selinžerov jezik neobično snažno rezonuje
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
