Postoji ona izreka da je najbolje vreme da se zasadi drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sad. Isto i sa zborovima – možda je najbolje vreme da se pridružite ili da formirate svoj zbor bilo pre sedam meseci, a drugo najbolje vreme je sad
Krajnje zabrinjava podatak da je u populaciji naše dece uzrasta od 11 do 19 godina utvrđen procenat pokušaja samoubistva od 4,5 odsto. Sve ovo govori o velikoj duševnoj patnji iz koje se izlaz vidi u prekidu života. Bez obzira na kognitivna ograničenja ovog uzrasta i nedovoljnu svest da kraj zaista znači kraj i da posle ovakvog čina nema nazad, uvek se kao društvo možemo zapitati da li je mlada osoba toliko izgubila poverenje u svet odraslih da se nije ni obratila za pomoć
Bićeš na televiziji, rekoše Indijcu – variocu na gasovodu za Jadar – koji je mešo čvarke da upozna srpske običaje, do njega je čovek, sa šajkačom, u “diridi dirida” ritmu, radio isti poso, dok je drugom rukom glabo prečnjak
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Svako od nas ima razvijene strategije za prikrivanje stida pred drugima, a neretko i pred samim sobom. Nekad ga prosto poričemo, stegnemo zube i izdržimo njegov nalet. Poneko nauči kako da ga ne pokaže drugima, ali iznutra pati. Taj “unutrašnji stid” ponekad može biti “pokriven” preteranom samouverenošću, čak i bahatošću. Da bi se odbranili, neki ljudi nauče kako da ga efikasno izazovu u drugome. I sve to može funkcionisati savršeno dok god ih ne izvedete iz uigranih šema
U pesmi “Pogreb dva raba”, zbog koje je zaglavio na robiji, Branislav Nušić je opisao kako te vlast ponekad isprati sa počastima, ali ume i da te svesno zaboravi, ako nisi bio poslušan
Sva je prilika da će u novu Babišovu vladu da uđu i Motoristi, bizarna frindž skupina čiji je nezvanični lider Filip Turek skrajnut zarad filonacističkih postova na društvenm mrežama, a uzgred je i kolekcionar naci artefakta, rečju, neskriveni fašista. Motiristima se, pak, nazivaju jer su protiv ukidanje motora s unutrašnjim sagorevanjem, što je, kao što vidimo, izuzetno složen politički program i dokaz da danas, nažalost, može da prođe svaka bizarnost
U prvoj apolstolskoj pobudnici (pismo) pape Lava XIV (na slici) Dilexi te (Ljubio sam te) o služenju siromašnima, koju je započeo papa Franjo, sadašnji papa osuđuje gospodarstvo koje ubija, nedostatak jednakosti, nasilje nad ženama, pothranjenost i krizu obrazovanja. Papa Lav XIV prihvaća apel pape Franje za migrante i traži od vjernika da dignu “glas osude” jer “strukture nepravde moraju biti uništene snagom dobra”
Mnogi ljudi su mi prilazili nakon filma sa osmijehom, istovremeno brišući suze. Mislim da ih dirne to što film obrađuje jednu epohu izuzetnih stvaralaca, koji su neizostavan dio naše zajedničke istorije
Laslo Krasnahorkai je drugi mađarski pisac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost u manje od četvrt veka. Prvi mađarski književnik ovenčan Nobelom bio je Imre Kertes, 2002. godine. Ovo je, dakle, izuzetno priznanje za veliku književnost jednog malog naroda
Sedef-magla, režija Milorad Milinković, uloge Petar Strugar, Miloš Timotijević, Milena Predić, Siniša Dugalić
Nina Like, Nismo ovde da bismo se zabavljali; prevod s norveškog Radoš Kosović; Geopoetika, Beograd 2024.
David Albahari, Sudija Dimitrijević/ Gospođica B., Čarobna knjiga, Beograd 2025.
“Svoja predavanja često počinjem ovako: ‘Odrasla sam u malom gradu, otac mi je bio mesar, majka knjigovođa. Od njih sam naučila da je naporan rad deo života… i kako se prave kobasice’”
Što više građani znaju, to imaju više mogućnosti za akciju i svesniji su kako politika utiče na njihov svakodnevni život. Što bolje poznaju mehanizme rada institucija, to brže uočavaju kada ih vlast zloupotrebljava
“Veseli četvrtak” će na skorašnjem Sajmu knjiga u Beograda prvi put izložiti knjige, a ne stripove, kojih imaju 1500 naslova i koje objavljuju više od 17 godina – žele da time istaknu svoju novu delatnost
Kada danas uđeš u bilo koji novi kompleks, bilo da je u pitanju Beograd na vodi, stakleni blok na Novom Beogradu ili zidana enklava na Dedinju, prvo što osetiš nije miris novog maltera nego poruka: “Ovde nisi dobrodošao”. Arhitektura više nije kuća nego sistem isključivanja
U Srbiji puže epidemija psihičkih tegoba dece i mladih. Podaci su alarmantni, a glavni problem je što roditelji, škola i društvo to ne prepoznaju na vreme, kaže za „Vreme“ neuropsihološkinja Aleksandra Savić Parojčić
Opozicioni poslanici ocenili su da je Ekspo 2027 koruptivan projekat koji će dodatno zadužiti Srbiju
Vlasti Aleksandra Vučića godinama ništa nisu radile na energetskoj bezbednosti, pa su protraćile i ovih deset meseci, koliko su odlagane sankcije NIS-u, kaže za „Vreme“ Vasko Kelić iz Centra za ekonomska istraživanja. Sada su na stolu samo loše opcije
Studentima iz Kragujevca i Niša Luki Stevanoviću i Dimitriju Dimiću u sredu je ukinut kućni pritvor
Televizije Nova i Sport klub dobile su nove direktore koji sada praktično mogu da odlučuju o sudbini tih televizija i zaposlenih na njima
