Ulemek je bazično, po životnom pozivu, prevarant; preciznije, vaćaroš i munđos, manipulator i spletkaroš... Uzdignuvši se iznad zakona i pravila, ispreo je mrežu svojih političkih, kriminalnih i bezbedonosno-obaveštajnih poslovnih kontakata
Zvezdan Jovanović, zvani Zveki i Zmija, ispunio je očekivanja: nijednom rečju nije odmakao od dosadašnje odbrane ćutanjem. Kao, uostalom, i ostatak optuženih u procesu zaverenicima za atentat na premijera Zorana Đinđića, branili se ili ne
Posle tri nedelje "prevrtanja neba i zemlje", istraga u predmetu pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, novinara "Vremena", okvalifikovanog i kao akta političkog terorizma, nije mnogo odmakla. Ima tu objektivnih, ali i subjektivnih okolnosti koje se – kako izgleda – prikrivaju uobičajenom balkanskom aljkavošću. To nimalo ne olakšava stvar
Anastasijevići su tih dana, pred pokušaj ubistva, primili izvestan broj pretećih telefonskih poruka, a redakcija "Vremena" sumnjive telefonske pozive od lica koja su se raspitivala za Dejana Anastasijevića i njegove porodične i druge prilike. Odgovore nisu dobili, ali su ti pozivi upamćeni. Prva logična pretpostavka bila je da se ti telefonski razgovori povežu sa gostovanjem Dejana Anastasijevića na radiju, dan-dva ranije, kada je komentarisao prvostepenu presudu grupi Škorpioni
Naš je savremenik evo već skoro 2000 godina; ne od rođenja, nego od smrti u 33. godini aetatis suae. I ne samo to: Isus će ostati naš savremenik sve do Strašnog suda, dakle kraja svega (muslimani kažu: Belaja), do Poslednjeg Informativnog Razgovora – kad god on nastupi
Suđenje je konačno pri kraju: predsednica sudskog veća Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu (Specijalnog suda) Nata Mesarović zaključila je prošle nedelje dokazni postupak u glavnom pretresu za atentat na premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. Suđenje je počelo u decembru 2003. i prvostepena presuda trebalo bi da bude izrečena negde do maja meseca ove godine, kad sve stranke u postupku budu dale svoje završne reči
"Sa mesta direktora Savezne uprave carina ide se ili u zatvor ili u ludnicu", izjavio je Mihalj Kertes jula 1996; po drugi put od 2000. on se kandidovao za ludnicu, a dospeo je u zatvor
Suđenje zaverenicima za atentat na Zorana Đinđića ušlo je uveliko u četvrtu godinu. Dokazni postupak je pri kraju i – ako ne bude novih momenata – završne reči optužbe i odbrane mogu se očekivati uskoro, a za njima i prvostepena presuda. Tek tada ćemo moći da znamo šta je sve u tu presudu ušlo, a šta je ostalo po strani. Naravno da je reč o ogromnom sudskom predmetu od istorijskog značaja i da postoji i pravilo ekonomičnosti postupka. Ali neke okolnosti, na primer struktura motivacije zaverenika i sa njom povezana predistorija atentata, spoljni krug logističke, političke i medijske podrške itd., zaslužuju malo detaljnije rasvetljavanje – koliko je to moguće sudu. Zastupnik Ružice Đinđić, advokat Srđa Popović, misli da je moguće i da optužnica daje mesta i razloga za takvo rasvetljavanje
U saobraćajnoj nesreći 1. januara ove godine u Beogradu poginulo je lice na kome su nađena američka dokumenta na ime Igor Baruh. Lice je uredno kremirano, ali se tri dana kasnije otkrilo da su dokumenta falsifikovana, a da je lice u međuvremenu uzelo od jednog folklornog ansambla osam i po hiljada dolara za organizovanje turneje po SAD. Onda se neko u američkom konzulatu setio ko je "Igor Baruh"...
General policije u ostavci i bivši komandant Žandarmerije trenutno je nedostupan organima gonjenja koji bi hteli da sa njim razgovaraju o pitanjima od obostranog interesa. Kažu da je u Libiji ili u Kini; kažu da samo što se nije vratio da se odazove na pozive, ali ga još nema – a vreme teče. Skok iz tiganja u vatru nije nužno najpametnija taktika ako nekoga već traže da im razjasni svoju ulogu u slučaju braće Bitići
"Šta vozi M. Vasić"; "Vreme" br. 839
Legendarno službeno oružje američke vojske tokom više od sedamdeset godina i danas je omiljeni pištolj svih ozbiljnih ljudi na planeti. Nema pištolja koji je više bio kopiran i oko koga je napravljeno više legendi i mistifikacija – sa dobrim razlozima
Nastavak svedočenja Dejana Milenkovića Bagzija u predmetu "Zemunski klan" ponovo je bacio svetlo – ovoga puta preciznije – na svakodnevni život i običaje najveće organizovane kriminalne bande ikada u nas. Taj život ima svoju estetiku, svoju etiku, svoju političku ekonomiju, svoju kulturu i umetnost. Film Scarface Brajana de Palme, u odnosu na ove naše, tek je površna skica života sitnih lopova sa Kube – neuverljiva, uostalom
Kao što je bilo rečeno, svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi počeo je da pokazuje svoju stvarnu vrednost tek u procesu Zemunskom klanu. Dok je u procesu za atentat na Zorana Đinđića on uveliko potvrdio navode optužnice i dodao još nekoliko pikanterija, u ovoj stvari izneo je nekoliko nepoznatih i skandaloznih detalja koji još više potvrđuju sliku o saradnji Zemunaca, Jedinice za specijalne operacije i vrhova Državne bezbednosti
Kad se usred predizborne tišine ispod automobila jednog političara pronađe sumnjiv predmet, to je slučaj osetljiv i krajnje neprijatan. Ako je pritom reč o političaru čiji je lik bio godinama marljivo satanizovan, onda je to još neprijatnije. A kad policija ustvrdi da je reč o predmetu bezopasnom – e, to onda okida sve moguće teorije zavere
Kakva je razlika između vesele srednjovekovne rulje koja se okuplja da gleda javno pogubljenje i današnjih TV gledalaca i korisnika interneta koji to isto gledaju kod svoje kuće
U stara vremena razne stvari pravile su se kako treba. Početak XX veka obeležen je inženjerskim poduhvatima, kreativnošću i preciznošću na kojima danas možemo samo da zavidimo, jer su ti dobri ljudi imali i vremena i para da poštuju profesionalne standarde. Vatreno oružje bilo je posebno plodan teren za inženjere i pronalazače. Među njih spada i Berlinac Georg Luger, čovek koji je dizajnirao jedan od najuspešnijih i najraširenijih pištolja svih vremena
Iskaz svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija uzvitlao je prašinu po beogradskoj obaveštajno-bezbednosnoj i advokatskoj čaršiji. Prašina se sada sleže, a naknadne padavine polako se talože. To nije tako jednostavno u predizbornoj kampanji
Četiri radna dana Dejan Milenković Bagzi strpljivo, svojim rečima i sa razumevanjem odgovarao je na razna pitanja. Osim nekoliko pikanterija, nije rekao ništa novo o suštini stvari – atentatu na Zorana Đinđića – ali je zato uveliko potvrdio i ojačao optužnicu. Kao kolateralne žrtve tu su pomenuti neki političari, neki advokati i neki doktori, poneki udbaš i pokoji poslovni čovek. Sama okolnost da se Bagzi Milenković uopšte živ dokopao Beograda i suda veoma je značajna za ovu priču
Prošle nedelje umro je Markus Miša Volf, dugogodišnji šef istočnonemačke obaveštajne službe, izuzetno talentovan i sposoban operativac i organizator špijunskih operacija. Preživeo je hladni rat i pad Berlinskog zida uglavnom neoštećen, a umro je kao slobodan čovek. Sa njim je u istoriju otišla epoha velikih operacija, uzaludnih podviga i još uzaludnijih žrtava
Po treći put pred sudom su bili nalazi Saveznog instituta za kriminalistiku iz Vizbadena, nalazi u koje je odbrana optuženih, kako je obećavala, polagala "mnogo". Nisu dobili ništa. Naprotiv: balistički veštak Bernd Zalciger u potpunosti je potvrdio i objasnio nalaze svojih beogradskih kolega, kako, uostalom, stoji i u pismenom izveštaju dostavljenom sudu još januara 2006. godine
Fenomen "Laufer" podgrejan je prošle nedelje bez vidljivog povoda, ali sa razlogom koji se može naslutiti: jedan tabloid zbog nečega hoće da iskompromituje političke sponzore drugog tabloida, jer su tu sad neki izbori na vidiku, a i zgodno im dođe. Osim toga, to je još jedan korak u održavanju brige da šta će sve Bagzi Milenković kazati jednoga dana. Kad on ne bude rekao ništa od mesecima najavljivanog, nema veze – ionako će se zaboraviti šta su tabloidi proricali, kao što se zaboravilo i na "Lauferove" procene, odreda pogrešne
Šefovi država regiona našli su se u Karađorđevu prošle nedelje, ali sa namerom da urade nešto korisno, a ne da kroje mape i granice
Rastući talas ubistava i učestale zaplene narkotika pokazuju da organizovani zločin, kao ni priroda, ne podnosi prazninu. Tri i po godine posle akcije Sablja, tada načinjena praznina nužno se polako popunjava, uz prateća trvenja, sukobe oko monopola i konkurencije. Osim toga, i dalje se vuku razne ostavinske rasprave, preventivne akcije i uklanjanja tragova
Pre tačno sedam godina, Miloševićeva Državna bezbednost otela je na ulici svog bivšeg kolegu Vladu Nikolića i držala ga u svojim prostorijama dan više nego što je po zakonu smela. Nikolić je bio osuđen pa posle petog oktobra oslobođen. Tek sada je na pravnu snagu stala optužnica protiv radnika DB-a koji su ga zadržali duže nego što su smeli, ali i protiv njegovog kolege koji je pet godina bio svedok, ali je zbog nečega sada postao optuženi, iako ga Vlada Nikolić ne tereti ni za šta; naprotiv
