Dosije – Milenijalci, generacija Z i izbori – američki test

Deca mržnje, straha i nejednakosti

Predsednički izbori 2020. u Sjedinjenim Američkim Državama bili su poprište najdublje generacijske tranzicije od ranih osamdesetih godina prošlog veka, kada su bejbi bumersi istisnuli do tada najbrojniju generaciju Amerikanaca koja je postala punoletna tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata. Sada je na scenu stupila generacija digitalnih domorodaca koji su razočarani u demokratiju i neretko padaju u zagrljaj populistima, generacija koja je više od drugih utonula u novo globalno okruženje

Prvi broj »Vremena« izašao je 29. oktobra 1990. godine

»Vreme«, nedeljnik novog talasa – prvih trideset godina

Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...

Sukob SAD sa Rusijom i Kinom – Opasne igre velikih sila

Diplomatija nuklearnih topovnjača

Nakon što mu je preventivno dodeljena Nobelova nagrada za mir, predsednik SAD Barak Obama se u govoru 5. aprila 2009. godine zahvalio i zakleo da će "zaustaviti hladnoratovsko razmišljanje". Sadašnji američki predsednik Donald Tramp je okrenuo zupčanike istorije u suprotnom smeru zveckajući sve češće nuklearnim arsenalom dok traje natezanje oko produžavanja poslednjeg međunarodnog sporazuma o kontroli atomskog naoružanja

Nobelova nagrada za mir – Ogledalo krize

Glad

Nobelova nagrada za mir 2020. Svetskom programu za hranu usmerava pažnju javnosti na to da glad kuca na vrata 265 miliona ljudi u svetu. U aprilu ove godine je desetak hiljada ljudi dnevno umiralo od gladi, dok je osam najvećih kompanija za proizvodnju hrane i pića svojim akcionarima isplatilo više od osamnaest milijardi dolara zarade, a stotinu firmi na berzi uvećalo svoj kapital za tri biliona dolara

Nagorno-Karabah – Rat između Jermenije i Azerbejdžana

Regionalni sukob sa globalnim odjekom

Na Kavkazu se zahuktava oružani sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko kontrole teritorije Nagorno-Karabaha. Pitanje svih pitanja na Zapadu je da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja načelno podržava Jerevan, i članice NATO-a Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Bakua. Malo detaljniji uvid u situaciju pokazuje da je to malo verovatno

Kultura sećanja – Žilijet Greko (1927–2020)

Poslednji glas leve obale Sene

Posle umetničke misije duge sedam decenija, u 94. godini otišla je "crna muza Sen Žermen de Pre", čiji glas je obojio preporod Pariza i intelektualno buđenje posleratne Francuske i Evrope

Svetska ekonomija

Doba nereda

Studija Dojče banke predviđa da se globalna ekonomija dugo neće vratiti na pretpandemijski nivo. Godinu 2020. označava kao mogući početak novog "strukturnog super-ciklusa" koji oblikuje sve, od ekonomija i cene imovine, do politike i načina našeg života

Rusija – Trovanje Alekseja Navaljnog

Sibirski pacijent

Hronika nerazjašnjenog trovanja ruskog opozicionara, blogera i kritičara Vladimira Putina Alekseja Navaljnog liči na početak onih kriminalističkih i obaveštajnih serija čija će se dužina trajanja ispostaviti kao obrnuto proporcionalna broju verifikovanih činjenica

Liban – Eksplozija u Bejrutu

Pucanje prividnog mira

Hronika nesreće u Bejrutu izazvane eksplozijom 2750 tona amonijum-nitrata osvetljava ne samo haotično stanje u Libanu, već i sliku divljeg kapitalizma u prekomorskoj trgovini i "zamor saosećanja" Zapada za patnje Libanaca. Kancelarija predsednika Francuske Emanula Makrona saopštila je da će međunarodni donatori unesrećenom Libanu umesto petnaest milijardi dolara, na koliko je procenjena šteta, dati 298 miliona dolara, i to uz strogi nadzor

VREME 444| 10. jul 1999.

Srbija u razbijenom ogledalu: Ponavljači teško uče tokom vrelog leta

Jedna klasična politikološka rečenica glasi: "Mi pišemo uspešne priče o neuspešnim ljudima!" Čitavu deceniju posle pada Berlinskog zida, vaš hroničar morao je da posmatra i da preživljava sizifovsku borbu najneuspešnije opozicije u jugoistočnoj Evropi protiv najneuspešnijeg režima u jugoistočnoj Evropi, u najnesrećnijoj zemlji u jugoistočnoj Evropi, da bi se sve zagorčalo militarističkim širenjem zapadnog "moralnog imperativa" tipa "moramo nešto učiniti na tom krvavom Balkanu - deset godina 'Miloševića' izgladnjujemo, 11 nedelja bombardujemo, onda ucenjujemo..."

Pandemija straha

Amerika na kauču

Virus kovid-19 nije samo izvor pandemije već i društvena mega-pojava koja je proizvela univerzalne psihosocijalne posledice: masovnu histeriju, socijalno i političko raslojavanje, praćene egzistencijalnim strahovima i finansijskim gubicima. Pod uticajem pandemije menjaju se i odnosi između zemalja i svetska trgovinska razmena

Istraživanje – Evropa posle pandemije

Zajedništvo nevernika

Istraživanje o tome kako je na stavove evropskih građana o nacionalnim vladama, EU i mestu Evrope u svetu uticala pandemija kovid-19 pokazuje da se oni opredeljuju za evropsku saradnju radi jačanja, a ne slabljenja nacionalnog suvereniteta. Ukoliko se o tome ne bude vodilo računa, drugi talas evroskepticizma mogao bi se pokazati smrtonosnijim nego do sada

Godina pošasti

I iz oblaka iziđoše skakavci

Rojevi skakavaca nalik na olujne oblake veličine fudbalskog igrališta ili manjeg grada nadvijaju se nad Rogom Afrike, spuštaju na njive, polja i pašnjake, pustoše ih i za sobom ostavljaju humanitarnu katastrofu

Rusija – Havarija u Norilsku

Varljiva ćud sibirskog leda

Zbog topljenja večnog leda u sibirskom Norilsku došlo je do izlivanja 21.000 tona nafte. Ova ekološka katastrofa je još jednom pokazala da vertikala vlasti u Rusiji ne može da se nosi sa krupnim tehnološkim katastrofama, jer su kukavički zvaničnici, čija se efikasnost meri stepenom lojalnosti, odavno prestali da izveštavaju Moskvu o stvarnom toku događaja. Pritom je 63 odsto teritorije Rusije prekriveno večnim ledom koji se otapa usled globalnog zagrevanja zbog čega je ugrožen dobar deo infrastrukture

SAD – Socijalna kriza i sistemski rasizam

Crne suze Amerike

Smrt Džordža Flojda raspalila je do sada nezabeležen gnev od zapadne do istočne obale. Nije ovo bio prvi put da su beli policajci bez ikakvog razloga ubili Afroamerikanca, ali je snimak sadističkog davljenja Džordža Flojda preko društvenih mreža pao na tlo natopljeno socijalnim nezadovoljstvom na kome je poslednjih meseci zbog pandemije virusa korona četrdeset miliona ljudi ostalo bez posla, dok u Beloj kući sedi predsednik koji jedva da skriva simpatije sa belim rasistima i priziva vojsku da napravi red

Pandemija u Južnoj Americi

Kovid u favelama

Brazil je sledeći epicentar pandemije. Rio de Žaneiro mogao bi da postane brazilski Njujork. U gradu najpoznatijeg karnevala na svetu, bogati prenose virus korona koji smrtonosno pogađa sirotinju u favelama

Rusija – Dan pobede u doba pandemije

Dvadeset i sedam miliona razloga

Slaveći na praznom Crvenom trgu 75. godišnjicu pobede nad nacističkom Nemačkom, Rusija se 9. maja suočavala sa epidemijom, padom cene nafte, rastućom rusofobijom i revizijom istorije

Turizam i pandemija

Zimske maske i letnje žurke

Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu

Zaštita od virusa

Kad maske ne padaju

Onaj ko je ispisao grafit "kovid 1984" verovatno je u pravu: ovakvog socijalnog eksperimenta, sa tolikim stepenom kontrole ponašanja tolikog broja ljudi do sada nije bilo. Promena društva golim okom je vidljiva u masovnom nošenju zaštitnih maski koje silom prilikom izrastaju u modni detalj. Model je pozajmljen od pandemije 1918. godine

Afrika

Na pragu kataklizme

Kovid 19 na gladnom i privredno zaostalom Crnom kontinentu može da izazove društvenu kataklizmu. Mnogi Afrikanci ne mogu ni ruke da operu jer nemaju pristup čistoj vodi, držanje socijalne distance je iz kulturoloških i ekonomskih razloga gotovo nemoguće, a broj lekara po broju stanovnika je najmanji na svetu

Evropska unija

Svako za sebe, niko za sve

Kada je pandemija postala stvarnost, države Evropske unije su uprkos zaklinjanju u do sada neviđeno jedinstvo reagovale sebično i haotično

Svetska ekonomska kriza

Kroz pandemiju u recesiju

Oni koji u SAD razmah pandemije kovida 19 procenjuju preko broja obolelih i umrlih porede je sa Perl Harborom, 11. septembrom (9/11) i sa španskom groznicom 1918, a ekonomisti sa Velikom depresijom 1929.

Svet

Ratna mobilizacija zdravstvenih sistema

Posle Kine, Italije, Švajcarske i Španije novo žarište kovida 19 je Njujork, na koji se proširila drama oko obezbeđivanja bolničkih kreveta i respiratora. I na Menhetnu, u Bronksu, Kvinsu i Bruklinu se kao najslabija karika pokazala ranjivost lekara u pandemiji

Koronavirus – Žarište SAD

Sledeća stanica – Menhetn

Svakog dana stižu potvrde da je pandemija iznenadila i najrazvijenija društva, čije su zdravstvene službe oslabljene neoliberalnom racionalizacijom. Posle Vuhana u Kini, Lombardije u Italiji, Madrida u Španiji i cele Evrope, nakon što je načeo Crni kontinent u Egiptu, Alžiru i Južnoafričkoj Republici, virus kovid-19 počeo je da hara Njujorkom

Sirija – Sukob Turske i Rusije

Krvave masline Idliba

Spekulacije o sumornoj mogućnosti da u Siriji dođe do sukoba između članice NATO-a Turske i Rusije nakratko su se umnožile tokom krize u Idlibu, gde se sililo klupko istorijskih, političkih i religioznih protivrečja koja bi bilo teško razmrsiti čak i kad bi to upletene strane želele. Sukobi su svakako pokrenuli novi talas izbeglica ka Evropskoj uniji

Virus korona

Strah od epidemije i »žuta groznica«

Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku

Oproštaj s glavnim urednikom "Vremena" Dragoljubom Žarkovićem (1951–2020)

To je nama naša borba dala

Svoj urednički podvig Žare je ostvario u zemlji koja je lutala između Vođe, Dange i Stradije, pa potom između Stradije, Vođe i Dange, dok je loša politika trošila sav vazduh