Loader
Ivan Ivanji

Ivan Ivanji

Ivan Ivanji rođen je 1929. godine u Zrenjaninu. Proveo je 1944. 1945. godinu kao Jevrejin u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i u radnim komandosima Buhenvalda. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, studirao arhitekturu i germanistiku u Beogradu. Bio je nastavnik, novinar, dramaturg, pomoćnik upravnika Savremenog i Narodnog pozorišta u Beogradu, diplomata i Titov prevodilac za nemački jezik. Objavljivuje poeziju, prozu, eseje, bajke i drame.

Odlomak iz knjige

Bilo jednom u Jugoslaviji

Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige

Knjiga

Vladimir Vauhnik: Najbolji špijun Kraljevine Jugoslavije

Ivo Andrić je 19. aprila 1939. predao akreditive kao kraljevski poslanik u Nemačkoj, a nekoliko meseci kasnije, 1. septembra, počeo je Drugi svetski rat. Srećom mogao je da se osloni na odličnog vojnog izaslanika, pukovnika Vladimira Vauhnika. Ispostaviće se da je on bio najbolji špijun Kraljevine Jugoslavije

Praznična razmišljanja

Poslednji tekst Ivana Ivanjija: Mir je vreme između dva rata

Ni Društvo naroda posle Prvog ni Ujedinjene nacije posle Drugog svetskog rata nisu svetu donele mir. U relativnom miru već skoro osam decenija uživaju zemlje zapadnih demokratija. Ako izvučemo zaključke iz istorije, to zapravo i nije mir, već doba primirja između oružanih sukoba

Proterivanje Josipa Broza Tita iz Beograda

Ko je protiv simbola antifašizma

Prošlo je 44 godine od Titovog pogreba, koji se pretvorio u politički događaj svetskog značaja jer je okupio najveći broj državnika koji se ikada do tada sastao na jednom mestu. Na tužan, skaredan način treba podsetiti na to zbog sulude ideje da se poruši grobnica Josipa Broza, spomenik koji je jedan od simbola značaja glavnog grada Srbije

Na današnji dan: 27. mart 1941.

Tražili smo i dobili rat i grobove, a da li smo spasili dušu

Parole koje su najčešće izvikivane 27. marta 1941. godine bile su „Bolje rat, nego pakt!“  i „Bolje grob, nego rob!“.  Želje su nam se ispunile: dobili smo rat, dobili smo grobove, ali nam je zato Čerčil u ime slobodnog sveta odao priznanje da smo spasili dušu

Dobrica Ćosić: Knjiga o Titu

Otac nacije o najvećem sinu naših naroda

Već na prvi pogled, knjiga vrvi protivrečnostima, kratke celine zapisivane su očigledno prema trenutnim raspoloženjima autora. Možda bi se izgubilo ono najvrednije – strast, izvesna nervoza, pošteno samoispitivanje – da je tematski logičnije sređena, hladne glave redigovana. Ja mislim da je dobro što je pred nas izašla kakva jeste

In Memoriam: Stojan Maksimović (1934 – 2024)

Otelovljenje mog sna o arhitekturi

Često se piše da je Sava centar futurističko remek-delo svog doba od betona, čelika i mnogo stakla, da je predlagan za najveće nagrade za arhitekturu u svetu, ali malo o tome koliki je podvig što je Stojan idejni projekat napravio za mesec dana, a objekat od 120.000 kvadratnih metara za 11 meseci izgradio tako solidno, da sve do najnovijeg renoviranja ništa nije urušeno, iako je po našem običaju decenijama bio zapušten

Komentar

Zbogom socijaldemokratijo, bila si zanimljiva pojava

Izgubivši vezu sa slojem radničkog stanovništva – da ne kažem proletarijatom koji, doduše, kakvog ga je Marks opisao, više ne postoji – socijaldemokratija u Nemačkoj gubi svoj smisao i ostaje polako bez posla. Njenu ulogu su preuzeli partijski neutralni, ali moćni sindikati

Ratovi juče, danas i sutra

Kamo se denuo Mir Božiji

Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti

Beč

Ovogodišnji Novogodišnji koncert: Magično-slatkasta ambivaletnost

Novogodišnji koncert u Beču je prvi put izveden 1. januara 1939. godine po nalogu Hitlerovog ministra za propagandu Jozefa Gebelsa. Održavao se i u toku rata, poslednji put u Trećem carstvu 1. januara 1945. Zatim je usledila pauza od sedam godina, da bi 1952. počela nova era bečkog Novogodišnjeg koncerta, koji od 1959. prenosi  Evrovizija. Za milione ljudi širom sveta nova godina zvanično počinje tek kada Bečki filharmoničari odsviraju “Na lepom plavom Dunavu”

Sećam se

Novogodišnji koncert: Radosni duh nekih mnogo drugačijih vremena

Ja gotovo šezdeset godina svakog 1. januara u podne gledam i slušam Novogodišnji koncert. Preko pola veka bila je to mala svečanost sa kojom smo jedna beogradska balerina i ja započinjali svaku novu godinu. A sve je počelo jednog leta u Dubrovniku kada je čuveni dirigent Lovro Matačić insecenirao Monteverdijevo „Krunisanje Popeje“

Nove godine

Nismo sami

Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije

Božiji zakonodavac

Mojsije i njegov faraon

Iako želimo da pođemo od pretpostavke da je Mojsije iz Starog zaveta istorijska ličnost, o njemu ne postoji nijedan siguran dokument, a pojavio se u relativno prosvećenoj, kulturnoj sredini, koja je ostavila brojne zapise, verodostojne podatke