Mesec dana nakon nasilja ispred Medicinskog fakulteta u noći izbora za studentski parlament, tužilaštvo je formiralo predmet o slučaju u kom se pojavilo i privatno obezbeđenje Kliničkog centra. Trag od te noći vodi do višemilionskog posla sa firmama za privatno obezbeđenje i pitanja ko rukovodi bezbednošću najveće zdravstvene ustanove u Srbiji
Do svog poslednjeg dana Predrag Koraksić Corax je radio i stvarao karikature koje su o društvu i državi govorile jasnije i pouzdanije nego hiljade reči. Iz dana u dan iscrtavao nam je golu i često gorku istinu razotkrivajući i ismevajući moćnike i uzurpatore vlasti. Prošle subote srce je stalo i okončalo dugu i plodonosnu životnu odiseju jednog od najznamenitijih karikaturista Balkana i jedinstvenog tribuna za slobodu i pravdu
Pred snagom zajedništva i željom za pravdom, pred radošću života koji ispliva uvek, čak i kad je okružen krvožednim lojalistima i kad se kašlje od suzavca. Reče neko ovih dana: na Slaviju se ne zove, na Slaviju se dolazi
Širok front može da okupi samo borba protiv korupcije jer ona nagriza birače vlasti i opozicije, prozapadne liberale i proruske nacionaliste, vernike i ateiste, urbane i ruralne, mlađe i starije, obrazovane i polupismene
Postavlja se već neko vreme pitanje da li je Vučićeva vladavina zapravo hipertrofija i metastaza političkog liderstva, koje su neprestano proizvodili kreatori javnog mnjenja, svih ovih godina. Da li je, zahvaljujući njemu, potreba za liderima koji će se pitati za sve – građanima postala kost u grlu od koje se ne može disati? Da li je u tom pogledu studentski pokret u pravu kada želi da preokrene ovu tradiciju, odnosno kada veruje da neliderskom politikom može promeniti Srbiju? Odnosno – da li se Vučić može srušiti bez “jakog lidera”
Građanski sukob pretpostavlja dve relativno jednake skupine građana koje u istoj zajednici žive u nepomirljivim razlikama. Građanski rat bi utoliko bio krajnji izraz uzajamne netrpeljivosti. Američki građanski rat, na primer, Španski građanski rat, ili jugoslovenski ratovi s početka devedesetih godina. Ta vrsta nepomirljivih razlika se, međutim, u Srbiji ne uočava – imamo režim bez ideja s jedne strane i građane s druge
Na globalnom nivou nekažnjivost nasilja i zločina nad novinarima iznosi čak 90 odsto... Od 1993. do avgusta 2025, to je poslednji podatak koji sam unela u knjigu, ubijeno je 1805 novinara. A kada sam pre dve nedelje ponovo otišla na sajt Uneska, videla sam da se radi o 1850 novinara… U sukobima u Gazi je od 2023. ubijeno više novinara i novinarki nego u svim ratovima koje smo imali u 20. veku, uključujući Vijetnam, sukobe u Koreji, Drugi svetski rat... A da ne govorimo o hapšenjima novinara, koja se dešavaju na dnevnom nivou
U poslu su mi najveći pokretači nepravda koju proizvodi sistem, a i pojedinci, ili vam se dogodi već samim rođenjem, kao i znatiželja, odnosno potreba da razumem svet oko sebe. A u pozadini je uverenje, proizašlo valjda iz iskustva življenja na ovim prostorima, da nam sistem nikada nije prijatelj
Srbija se, usled relativno niskih cena života, dobrog provoda, ukusne hrane i jakog interneta, plasirala u sam vrh evropskog utočišta za digitalne profesionalce. Međutim, u pozadini ove idile krije se jedan od najsofisticiranijih pravnih i ekonomskih “eksperimenata”
Kako je Veselin Milić po ko zna koji put dokazao da korupcija ubija? Zašto je to potvrdio lično Vučić? Zbog čega je MUP Srbije pao najniže u novijoj istoriji? Kakve su veze režima i mafije? I šta sa svim ovim ima Slobodan Milošević
Imajući u vidu breme prošlosti i nasleđenog mentaliteta, izgradnja boljeg pravosuđa po meri liberalne demokratije biće golem put. Na tom putu ka kredibilnijim institucijama najhrabriji treba da budu upravo oni koji plediraju da im građani veruju, s tim što nikako ne treba da smetnemo sa uma da je proces izgradnje respektabilnih ustanova dvosmerna ulica u kojoj podjednako mora da učestvuje i srpsko društvo menjajući svoju predstavu o pravosuđu
Pobednica jubilarnog izdanja izbora za pesmu Evrovizije je predstavnica Bugarske, simpatična Dara sa pesmom Bangaranga. Njena pobeda je bila iznenađenje jer je ovom pomalo posustalom i diskreditovanom takmičenju vratila element neizvesnosti, nasuprot kladionicama, društvenim mrežama i lobiranjima
Važno je pitati se i da li je moguće ne zavideti ili je ovo osećanje neizbežno. Realno je reći da svi ljudi osećaju zavist povremeno, do izvesne mere, makar u nekim aspektima života, s razvojem verovatno sve manje. Samo ponekome zavist pojede ostatak života, pretvori se u opsesiju i postane destruktivna za njega samog, potencijalnu žrtvu ili i još nekoga oko njih
Iako se stvarna brojka ne zna, po vjerodostojnim i pomnim procjenama Vladimira Žerjavića, pobijeno je oko 50 tisuća ljudi, uglavnom pripadnika vojske NDH, ali i civila stradalih u koloni za vrijeme bitaka između ustaša i partizana, kao i svih onih koji su nakon zarobljavanja pobijeni u osvetničkom gnjevu
“Podlegla je starom dekadentnom iskušenju da izmisli sebe kao sablaznu, nepriznatu i neshvaćenu pesnikinju; majka svoje dece i žena svog muža; ljubavnica mladog efeba; osoba iz bajkovite prošlosti; bard vojske osuđene na uništenje; učenica i prijateljica, strastvena pratilja. Od ovih (i drugih) ‘slika ličnosti’, stvorila je poeziju, veliku poeziju našeg vremena. Ali nije imala kontrolu nad sobom, nije imala moć samospoznaje (i negovala je to neznanje). Bila je bespomoćna, bezbrižna i nesrećna, okružena ‘gnezdom’ i sama, pronalazila se i gubila, i pravila beskrajne greške.”
Puštam da me vibracije momenta i instrument ponesu i odvedu negde. Imam i sigurnosne baze u koje mogu da se vratim, u slučaju da previše posumnjam u ono kuda sam krenuo. To može da bude lista kompozicija, ako se radi o konceptu, međutim, vrlo često je ne poštujem. I kada se odvažim da potpuno odem negde gde ne treba, tad sam u stvari najsrećniji i najzadovoljniji sobom
Korporativna bajka, režija Veljko Mićunović, dramaturg Slobodan Obradović, igraju Jovana Gavrilović, Filip Hajduković, Bojan Žirović, Atelje 212
Majkl, režija Antoan Fukua; Mumija, režija Li Kronin; Operacija Očajnički pokušaj, režija Fil Lord i Kristofer Miler
Sumnjive privatizacije, naročito ona kad su “piljari srušili Novosti i Politiku”, napadi na novinare, pretnje, otpuštanja nepoželjnih, smene, ponašanje resornog ministra – u knjizi Manja Vukotića Ubistvo srpskog novinarstva
Priča o Državnom savetu i Ustavu, i pravnoj i zakonodavnoj Srbiji kakva je bila zahvaljujući njima, ali i o ograničavanju vrhovne vlasti
Stećci na lokalitetima kod Bajine Bašte i Prijepolja sa Liste svetske baštine nemaju obeležja Uneska iako je država u obavezi da to uradi
Zbog čega se na Slaviju ne zove, nego se na Slaviju dolazi? O tome za novi broj „Vremena“ piše Jovana Gligorijević
