Sa lica mesta – Petrinja
Beleške iz potonulog gradaLekar iz Petrinje Milenko Strižak za "Vreme" donosi svoje utiske iz noći 11. na 12. januar iz zemljotresom razorenog grada
Lekar iz Petrinje Milenko Strižak za "Vreme" donosi svoje utiske iz noći 11. na 12. januar iz zemljotresom razorenog grada
U pomoći unesrećenima nije bilo ni diskriminacije ni patologije – svi su pomagali svima, niko nikoga nije pitao za nacionalnost, tragedija je unela duh jednakosti, ne tako čest na ovim prostorima. Ali, politički potresi tek slede
Zašto svi nosioci režima brane Andreja Vučića iako ga prvooptuženi Predrag Koluvija ne tereti niti jednom jedinom rečju? Kako je moguće da je javnost o ogromnom uspehu vlasti u borbi protiv kriminala saznala od političara iz opozicije? Kakvu ulogu u svemu tome ima Nebojša Stefanović, a koga u timu obrane odbrane predstavlja Vladimir Đukanović? I zbog čega je predsednik Srbije poslao poruku koja glasi: kad njemu "pakuju" prljavi policajci, što li tek mogu raditi vlasniku "Jovanjice"
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
Ljudski mozak, kako to ističe naučni pisac Grejem Louton, prirodno funkcioniše sa nekoliko kognitivnih predrasuda zbog kojih je toliko sklon teorijama zavere
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
Soderberg je veliki pripovedač američkog i svetskog filma, baš kao što je Meril Strip nepogrešivo veliko ime planetarno sagledavanog filmskog glumišta, te njihov spoj u ovoj konkretnoj stvaralačkoj epizodi donosi ono što je manje-više očekivano – vešto ustrojenu studiju karaktera u dovoljno živopisnim okolnostima
Pandemija je učinila da mnoge stvari radimo po prvi put verujući da ih radimo poslednji put, jer „čim ovo prođe" vraćamo se na staro. Neki mudriji upozoravaju da neće proći ni kad prođe, odnosno da su neke promene na koje nas je virus prisilio večne
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
Čitaocima, saradnicima i poslovnim prijateljima želimo bolju 2021. godinu!
Povodom vesti da će brejkdens postati olimpijski sport, evo male istorije subverzivnih plesova
Oni koji poseduju naše lične podatke zakonom su obavezni da ih štite. Ipak, zaštita privatnosti i podataka o ličnosti nije visoko na agendi vlasti
Dve zemlje tvrde da Deda Mraz živi kod njih. Reč je o Finskoj i Kanadi, dvema teritorijama smeštenim na dalekom severu, poznatim po ledenim prostranstvima, pa se obe uklapaju u dedamrazovski ambijent
Deca kroz igru postaju bolji ljudi, a mi odrasli koji se družimo sa decom postajemo bolji i tolerantniji jer primamo njihov optimizam, kaže Ljubica Sikimić, koja je tradicionalne dečje igre sačuvala od zaborava
"Danas sve suviše svetli. Blješti beda, vidi se iz aviona. Nema za mene mesta među stranim plaćenicima. Domaćina nikad nisam izdala. Pevam sve pesme na slavama i kad je dozvoljeno ljubim se tri puta. Umirem od ljubavi za svoju zemlju i sve češće odlazim u planine. Lepa je lepa Srbija, grozno je grozno naše društvo"
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
Nijedan od ove trojice glumaca nije bio poželjan profil Bate Živojinovića ili Borisa Dvornika, ali su ih njihove mogućnosti transformacije učinile jednako delom tog almanaha slavnih čiji smo bili savremenici. Poslednje pop ikone zaista vredne našeg idolopoklonstva
Tvorci Ethosa u svakom su smislu svesni konteksta u kojem prave svoju seriju, uključujući i sam žanrovski. Zato se njegove "emancipovane" junakinje, recimo, malo-malo pa sa svojevrsnom kulturnom nelagodom osvrću upravo na "turske serije"
Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima
Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata
U prvom velikom intervjuu za domaće medije, godinu dana nakon imenovanja na tu funkciju, izvršni direktor kompanije SBB ocenjuje tržište telekomunikacija u Srbiji, govori o rezultatima svog rada, pritiscima konkurencije i planovima u vezi sa 5G mrežom
U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo
